Brzo raste bagrem beli
Kora drveta je otrovna i ne sme da se koristi u lekovite svrhe. Kuvani plodovi mogu se koristiti kao zamena za pasulj, a prženi kao zamena za kafu Bagrem (Robinia pseudoacacia L.) je kod nas jako rasprostranjeno drvo, a posle bukve i hrasta predstavlja najrasprostranjeniju lišćarsku vrstu.
Postojbina biljke su istočni delovi Severne Amerike. Danas je raširen po celom svetu. U Evropu je prenet početkom 17. veka, kada je Jean Robin, baštovan na francuskom dvoru, nabavio prve bagremove semenke i posejao ih u kraljevskom vrtu. Poznati botaničar Carl von Linne u Robinovu čast nazvao je ovu biljku Robinia pseudoacacia. Reč acacia dolazi od grčkog „akis”, što znači trn, a pseudacacia znači lažna akacija i proizlazi iz sličnosti ove biljke s pravom akacijom.
Poznati narodni nazivi su: akacija, akac, bagra, bagren, bela bagrena, belo drvo, belo cveće, bela drača, bela kapinika, gospodinov trn, kraljevo drvo, morska drača, nerod, robinija, signojka, stambolska drača, hacija.
Drvo može da naraste u visinu i od 25 do 30 metara, a stablo u prečniku može imati 50–90 santimetara, grane su retke, krošnja svetla. Grane su krte i lomljive i lako pucaju pod pritiskom većeg snega ili jačeg vetra.
Raste po rubnim delovima svetlih šuma, ali se prevashodno koristi i za pošumljavanje golih terena ili mesta kojima preti opasnost od erozije, zato što ovo drvo svojim korenovim sistemom dobro vezuje zemljište. Sadnice brzo rastu, prvih godina čak i više od metra. Lista krajem aprila i listovi mogu da se koriste kao stočna hrana, a otrovni su za kukce. Beli, mirišljavi cvetovi oblikuju viseće grozdaste cvasti koje ne treba jesti sveže i u većoj količini, jer osim šećera i eteričnih ulja sadrže i neke toksične glikozide, pa mogu izazvati povraćanje i proliv.
Plod je smeđa, spljoštena mahuna. One sadrže oko 38 procenata proteina i oko 13 odsto ulja. Kuvane se mogu koristiti kao zamena za pasulj, a pržene kao zamena za kafu. Ulje iz semenki je gorko i može služiti samo u tehničke svrhe.
Danas se bagrem gotovo i ne koristi u lekovite svrhe, već se za iste tegobe koriste delotvornije biljke koje ne sadrže otrovne materije. U narodu je poznato da se cvet koristi kod prehlade, kašlja, glavobolje i grčeva u želucu.
Kora drveta je otrovna jer sadrži robin, materiju koja deluje kao jako sredstvo za čišćenje i povraćanje, pa se ne sme koristiti u lekovite svrhe. Takođe, izaziva zgrušavanje proteina u mleku i zgrušavanje eritrocita (crvenih krvnih zrnaca) kod nekih životinja.
