Брзо расте багрем бели
Кора дрвета је отровна и не сме да се користи у лековите сврхе. Кувани плодови могу се користити као замена за пасуљ, а пржени као замена за кафу Багрем (Robinia pseudoacacia L.) је код нас јако распрострањено дрво, а после букве и храста представља најраспрострањенију лишћарску врсту.
Постојбина биљке су источни делови Северне Америке. Данас је раширен по целом свету. У Европу је пренет почетком 17. века, када је Jean Robin, баштован на француском двору, набавио прве багремове семенке и посејао их у краљевском врту. Познати ботаничар Carl von Linne у Робинову част назвао је ову биљку Robinia pseudoacacia. Реч acacia долази од грчког „akis”, што значи трн, а pseudacacia значи лажна акација и произлази из сличности ове биљке с правом акацијом.
Познати народни називи су: акација, акац, багра, багрен, бела багрена, бело дрво, бело цвеће, бела драча, бела капиника, господинов трн, краљево дрво, морска драча, нерод, робинија, сигнојка, стамболска драча, хација.
Дрво може да нарасте у висину и од 25 до 30 метара, а стабло у пречнику може имати 50–90 сантиметара, гране су ретке, крошња светла. Гране су крте и ломљиве и лако пуцају под притиском већег снега или јачег ветра.
Расте по рубним деловима светлих шума, али се превасходно користи и за пошумљавање голих терена или места којима прети опасност од ерозије, зато што ово дрво својим кореновим системом добро везује земљиште. Саднице брзо расту, првих година чак и више од метра. Листа крајем априла и листови могу да се користе као сточна храна, а отровни су за кукце. Бели, миришљави цветови обликују висеће гроздасте цвасти које не треба јести свеже и у већој количини, јер осим шећера и етеричних уља садрже и неке токсичне гликозиде, па могу изазвати повраћање и пролив.
Плод је смеђа, спљоштена махуна. Оне садрже око 38 процената протеина и око 13 одсто уља. Куване се могу користити као замена за пасуљ, а пржене као замена за кафу. Уље из семенки је горко и може служити само у техничке сврхе.
Данас се багрем готово и не користи у лековите сврхе, већ се за исте тегобе користе делотворније биљке које не садрже отровне материје. У народу је познато да се цвет користи код прехладе, кашља, главобоље и грчева у желуцу.
Кора дрвета је отровна јер садржи робин, материју која делује као јако средство за чишћење и повраћање, па се не сме користити у лековите сврхе. Такође, изазива згрушавање протеина у млеку и згрушавање еритроцита (црвених крвних зрнаца) код неких животиња.
