Svaki drugi Srbin ne jede voće

Zanimljivo je objašnjenje  zašto su avitaminoze u Jugoslaviji iz 1939. i danas aktuelne. Rezultati ispitivanja ishrane odraslog stanovništva Srbije iz 2013. godine pokazuju da je unos ugljenih hidrata i masti povećan na račun proteina, vitamina, minerala. Prema toj studiji, samo 12 odsto Srba jede ribu dva puta nedeljno, dok 46,5 odsto svakodnevno konzumira voće, a 57,1 odsto povrće. Međutim, 54,4 odsto odraslog stanovništva Srbije uopšte ne jede voće, dok 49,2 odsto nema povrće u svom svakodnevnom jelovniku. Poslednji dostupni rezultati iz 2019. godine iz  Izveštaja o zdravlju Republičkog zavoda za statistiku skoro su neizmenjeni.

Da li je onda neopravdano postaviti pitanje u kojoj meri se opasnost od oboljenja avitaminozne ili hipovitaminozne prirode izmenila ili smanjila u odnosu na situaciju od pre 83 godine..

Sve nas dodatno treba da zabrine upozorenje da ukoliko se ne prestane s aktivnostima koje ugrožavaju klimu, nestaće prirodni biljni vitaminski resursi i nestaće hrane bogate vitamina, organskim supstancama koje uistinu život znače. Buduće generacije moraju da shvate kako vitaminski dodaci ishrani ne mogu biti zamena za raznovrsnu, vitaminima bogatu ishranu.