Zašto mladi sve češće oboljevaju od raka
Rak ne bira godine. Međutim, slučaj Kejt Midlton, princeze od Velsa, koja se u 42. godini bori sa malignom bolešću, prati trend porasta broja mladih ljudi obolelih od raka. Mada smo navikli da kancer povezujemo sa starijim generacijama, sve češće se suočavamo sa teškom dijagnozom kod mlađih ljudi.
Zašto se rak sve češće javlja kod mlađih osoba?
Moderna svakodnevica svakako donosi izazove. Brza hrana, stres, mnogo sedenja – sve to može doprineti povećanju rizika od raka. Mlađe generacije su podložne ovim faktorima više nego ikada pre.
Promene u životnoj sredini, takođe, zagađenje vazduha, izloženost hemikalijama, UV zračenje, takođe, faktori su koji mogu uticati na razvoj raka. Mlađi ljudi su često izloženi ovim štetnim uticajima.
Nasledne genetske promene mogu igrati ključnu ulogu u pojavi nekih vrsta raka kod mladih. Međutim, da li su geni krivi za porast malignih bolesti među osobama ispod 50 godina?
„Karcinomi uzrokovani genetikom zapravo, dosta su ređi od onih uzrokovanih drugim faktorima. Samo oko 10 odsto rano nastalih karcinoma povezano je sa mutacijama gena”, kaže Havije Lior, stručnjak sa Univerziteta Jejl.
Studije pokazuju da su stope rane pojave kancera, naročito raka dojke, debelog creva, pankreasa, štitne žlezde i reproduktivnih organa, u stalnom porastu tokom poslednjih nekoliko godina.
„Mlađi pacijenti se ne suočavaju samo sa dugoročnim fizičkim posledicama. Mogu da se jave i psihosocijalni problemi koji utiču na kvalitet života pacijenta. To može da negativno utiče na predstavu o sopstvenom telu, na mentalno zdravlje, da izazove zloupotrebu određenih supstanci i društvenu izolaciju. Mnogi pojedinci sa ranom dijagnozom raka moraju da brinu i o svojoj deci i da balansiraju sa poslom, što može da bude jako teško tokom lečenja”, ističe dr Vejda Giri, direktor Programa za ranu pojavu raka i šef Odseka za kliničku genetiku raka na Medicinskom fakultetu Univerziteta Jejl.
Najčešće vrste raka kod mladih
Iako je njegova pojava retka pre 30. godine, karcinom dojke postaje češći kako žene stare. Prognoza je bolja kod starijih osoba.
Limfomi, Hodžkinovi i ne-Hodžkinovi tumori limfnog sistema mogu se često javiti kod mlađih osoba, a postaju češći kod žena nakon 25. godine. Pravovremeno lečenje, međutim, može u velikoj meri poboljšati prognozu.
Melanom kože se u poslednje vreme često javlja kod mlađih osoba, kao i sarkomi, tumori vezivnih tkiva, mišića i kostiju.
Karcinom grlića materice uzrokovan infekcijom humanim papiloma virusom (HPV), četvrti je najčešći karcinom kod žena širom sveta i najčešće se dijagnostikuje kod žena između 35. i 44. godine. Godine 2022. zabeleženo je oko 660.000 novih slučajeva i oko 350.000 smrtnih slučajeva povezanih sa ovom bolešću.
Statistike pokazuju da se učestalost raka kod odraslih osoba mlađih od 50 godina povećava. Ovo varira od zemlje do zemlje i vrste raka, ali modeli na osnovu globalnih podataka predviđaju da će broj slučajeva raka kod mlađih osoba porasti za oko 30 procenata do 2030. godine.
Od ostalih vrsta karcinoma koji se sve češće javljaju kod mlađih osoba treba istaći i karcinom štitaste žlezde, testisa, tumore mozga i kičmene moždine, kao i kolorektalni karcinom.
Sve generacije rođene nakon 1960-tih izložene su većem riziku od raka debelog creva nego pojedinci rođeni pre toga. Oni dele neka još neidentifikovana, zajednička ponašanja i faktore okoline kojima su bili izloženi. Jedna od opcija jesu promene u njhovom crevnom mikrobiomu, zajednici gljivica, bakterija i virusa koji žive u našim crevima i igraju važnu ulogu u upalama i imunološkom sistemu.
Istraživači su otkrili da rano nastali kolorektalni tumori (kod pacijenata mlađih od 45 godina) imaju drugačiji mikrobni profil nego kasnije nastali tipovi. Nedavna studija, objavljena u British Journal of Cancer u januaru, identifikovala je određene vrste štetnih crevnih bakterija u kolorektalnim tumorima kod 1.687 pacijenata.
Prognoza kod mladih onkoloških pacijenata varira, pa je treba individualno procenjivati. Više od 7 od 10 osoba sa dijagnostikovanim rakom u dobi od 15-24. godine preživi 20 ili više godina.
Stručnjaci ističu da je za mnoge pacijente sa ranom pojavom malogniteta prognoza loša - sa nižim petogodišnjim stopama preživljavanja. To bi moglo da bude posledica molekularnih razlika u tumorima koji se rano pojavljuju, zbog čega je verovatnije da će se oni brzo širiti i biti otporni na lečenje, piše Dejli mejl.
Nasledne i stečene promene gena
Neki ljudi nasleđuju mutacije gena od roditelja koje povećavaju rizik od određenih vrsta raka u mladom dobu. Na primer, BRCA mutacije povećavaju rizik od raka dojke i jajnika.
Linč sindrom (mutacije gena za popravku DNK) povećava rizik od raka debelog creva i jajnika.
Familijarna adenomatozna polipoza (mutacije gena APC) povećava rizik od kolorektalnog karcinoma.
Li-Fraumeni sindrom (mutacije TP53) povećava rizik od leukemija, sarkoma i drugih karcinoma.
Kod sredovečnih osoba, promene gena koje dovode do raka, često se stiču tokom života. Ove promene mogu biti posledica načina života, pušenja, gojaznosti, nezdrave ishrane, nedovoljne fizičke aktivnosti i prekomernog konzumiranja alkohola.
UV zračenje od sunca ili solarijuma povećava rizik od melanoma i drugih karcinoma kože. HPV i HIV infekcije povećavaju rizik od kancera reproduktivnih organa, ne-Hodžkinovih limfoma i Kapošijevog sarkoma.
Gojaznost je jedan od glavnih faktora rizika kod mlađih, a povezana je sa hroničnom upalom i oksidativnim stresom (oštećenjem uzrokovanim slobodnim radikalima), što uzrokuje oštećenje DNK i može da dovede do kanceromatoznih promena.
Izloženost zračenju u detinjstvu, ali i nedovoljno spavanja i izloženost hemikalijama, takođe, mogu povećati rizik od karcinoma kasnije u životu.
Najčešći rak među mlađom populacijom je rak dojke – više od 10.000 žena mlađih od 50 godina oboli od ove bolesti svake godine (oko petine od ukupnog broja slučajeva). Drugi po učestalosti su karcinomi dušnika, bronhija i pluća.
„Broj slučajeva raka debelog creva je među odraslim osobama starosti od 25 do 49 godina porastao je za alarmantnih 48 odsto od 1993. do 2018. godine”, kaže profesor Endrju Begs, hirurg iz bolnice „Kraljica Elizabeta” u Birmingemu, i dodaje:
„Rana pojava raka je daleko od retkosti. Vodim kliniku za takve zdravstevne probleme i sve češće oboljevaju ljudi u četrdesetim”.
