Kralj ubijen, marke sačuvane
Majski prevrat 1903. i ubistvo suverena Aleksandra Obrenovića odložili su puštanje u opticaj poštanske marke s njegovim likom, a da ne bi propale, preko njih je utisnut srpski grb
Za zagrižene kolekcionare, filateliste, prava je poslastica imati u arhivi poštanske marke s likom kralja Aleksandra Obrenovića koje, iako odštampane, nisu puštene u opticaj, jer je suveren ubijen u Majskom prevratu 1903. godine. Mudre glave iz pošte brzo su se dosetile kako da „izvade štetu” i da marke ne završe na deponiji. Preko njih, odnosno preko kraljevog portreta, utisnut je srpski grb i one su mogle da se dalje koriste. U godinama što su sledile postale su hit među filatelistima.
O ovom neobičnom događaju za „Magazin” je kazivao Vladimir Milić, naš čovek koji živi u Nemačkoj i koji u svojim albumima ima i ovaj raritet. Sada je jedan od priznatih i nagrađivanih filatelista. Počeo je, kao i mnogi drugi, skromno, smatrajući da je sve to igra i da poštanske marke treba samo sakupljati i ređati u album.
– Sve je preraslo u ozbiljno kolekcionarstvo kojim sam i danas opsednut – otkriva svoje početke. – Istinski zaluđenici ovo nazivaju „hobi kraljeva” ili „kralj među hobijima”. Zaokupljen sam proučavanjem srpske i jugoslovenske filatelije, pa otuda i nekoliko vrednih zbirki: srpski poštanski žigovi 1840–1915, srpske poštanske marke 1866–1918, jugoslovenske redovne marke, inflatorni jugoslovenski period 1989–1994, srpske personalizovane poštanske marke.
Kolekcije o vladarima
Događaj s početka priče o markama na kojima je lik kralja Aleksandra Obrenovića samo je jedan od mnogobrojnih o filateliji i našim vladarima. One koji se time bave odavno sve zanima, obraćaju pažnju na svaki detalj, posebno na greške prilikom štampanja, prve nacrte, prihvaćena i odbijena grafička rešenja, probne otiske preko različitih papira, pa sve do upotrebe na pismima, dopisnicama. To je ne samo deo priče o toj marki, već i neizostavan deo zbirke.
Kolekcionarima širom sveta oduvek je bila zanimljiva Kraljevina Srbija koja je za 36 godina (1882–1918) promenila tri vladara: kralja Milana i kralja Aleksandra iz dinastije Obrenović, potom kralja Petra iz dinastije Karađorđević. Za vreme njihove vladavine priređeno je oko 20 različitih izdanja maraka, pojašnjava Milić. – Kralj Milan imao je jedno izdanje maraka iz 1880. s nekoliko štampanja do kraja 1889. godine. Na markama je samo menjana boja. Na dopisnoj karti (marka je s kraljevim likom) poslatoj iz pošte Tunel-Ripanj, jedan je od najređih žigova iz vremena Kraljevine Srbije.
Ima Vladimir i četvorobojno pismo poslato 1890. godine iz Beograda za Njujork s markom na kojoj je lik kralja Aleksandra. Tu su i marke s likom kralja Petra Karađorđevića koje su, za 15 godina, zabeležile pet različitih izdanja. Dominiraju one iz 1905. godine, među filatelistima poznate kao „gologlavi Petar”, i iz 1911/1914. znane kao „kačketuše”.
Kad jedan ovakav hobi „uđe u krv”, tu više nema povratka. Vladimir priznaje da je i kod njega tako. Ne prođe dan a da s kolegama ne razmeni saznanja šta je novo u ponudi od ovih retkosti. Zanimaju ga marke, ali i ostala poštanska dokumenta, između ostalog i ona kad je ovim podnebljem harala hiperinflacija. Mnoge generacije se toga sećaju, istovremeno ne zaboravljajući da je to bila druga inflacija u svetu po svom intenzitetu u 20. veku, posle Mađarske 1945/1946. godine. Period je, istovremeno, bio značajan i u jugoslovenskoj poštanskoj istoriji.
Nule do besvesti
Već deceniju i po naš sagovornik traga za pismima, dopisnicima, markama iz vremena jugoslovenske inflacije. Izazov je imati poštanska dokumenta iz tog perioda. Tako, na primer, ono što je januara 1989. koštalo 220 dinara, istog meseca 1994. vredelo je nekoliko milijardi.
– Posebno je dragocen trag o frankiranju pisama, tačnije o potvrdama kao dokazu da je plaćena poštarina. Zbog rasta cena i brzoj promeni poštanskih tarifa, poštarima nije polazilo za rukom da odštampaju marke odgovarajuće nominalne vrednosti – pokazuje Milić neke od retkosti. – Na šalterima pošta nije bilo maraka, a pisma su morala da putuju. Zato su pronađena pisma s mašinskim žigovima, ali i s ručnom oznakom plaćene poštarine.
U svojoj kolekciji ima i preporučeno pismo, upućeno u Austriju, na kojem je 23 puta utisnut žig s vrednošću od 9.900 dinara i jedan žig od 5.000 dinara. Da bi se iz tadašnje naše države poslala razglednica za inostranstvo (kraj decembra 1993) bilo je potrebno platiti četrdeset milijardi dinara. Kako nalepnica nije mogla da prihvati ovoliku cifru, poštanski službenik je samo ukucao 40.000.
Vratolomije s hiperinflacijom ostale su kao ružna uspomena. Za filateliste to je istinsko blago. I ne samo to doba, već i svako drugo sa zanimljivim poštanskim markama. A, da li je internet spasio filateliju?
– U neku ruku jeste – mišljenja je Milić. –Danas, više od 80 odsto materijala kupujem baš preko interneta. Onlajn prodaja doživljava drastičan porast od 2020. godine, za vreme trajanja kovida.
STEKAO ZLATNU MEDALjU
Oblast Kraljevine Srbije pripada klasičnoj filateliji, i zato je interesantna ne samo za sakupljače iz Srbije, već i širom planete. Različite marke i pisma iz ovog perioda Vladimir je kupovao, osim u Evropi, i u Australiji, Kini, Brazilu. Cene su različite, i kreću se od nekoliko desetina pa do nekoliko hiljada evra. Uz svakodnevno praćenje tržišta, za deset godina intenzivnog sakupljanja uspeo je da za zbirku o Kraljevini Srbiji dobije zlatnu medalju na Svetskoj filatelističkoj izložbi.
