Sad sviramo onako kako nam se sviđa
Nećemo da se svađamo i pljujemo. Ljudi se zavuku u jedan fazon i to rade sto godina. Dosta je toga. Posle panka, kad je sve puklo, možeš da eksperimentišeš, da radiš šta hoćeš... govorio je Vd
Album „Paket aranžmana” osvanuo je marta 1981. godine u „Jugotonovoj” prodavnici u Nušićevoj ulici sa omotom u crvenoj boji i fotografijom glavnog grada i mračnom siluetom „Beograđanke” uz logo „Robne kuće Beograd”. Još niko nije shvatao da će to biti jedan od najvažnijih događaja u istoriji jugoslovenske pop kulture. Ubrzo je postao omiljen među studentima i u mladoj generaciji uopšte, i vrlo brzo se počeo slušati od Skoplja do Ljubljane. Biti mlad, drugačiji, bučan i melanholičan bilo je načelo novotalasne generacije, ili možda u nekoj dramatičnijom formi „živi brzo, umri mlad...”
Album je snimljen u Ulici Lole Ribara u privatnom studiju Enca Lesića. Časopis „Polet” objavio je oglas u kojem je pisalo:
„Do sada ste samo čitali, a sada možete i sami da proverite. Muzički paket aranžman je jeftiniji od svakog turističkog, a poklonicima nove muzike garantuje bolji provod.” Najpoznatije pesme ostale su „Maljčiki”, „Niko kao ja”, „Zlatni papagaj”, „Ona se budi”, „Krokodili dolaze”...
Ploča je snimljena krajem osamdesete, ali je je zbog tadašnjih nestašica i krize u Jugoslaviji ponestalo i vinila pa se album umesto uoči Nove godine pojavio u martu 1981. Rok kritičari proglasili su ga za kamen temeljac našeg roka. Prema anketi beogradskog „Pop roka”, naslednika poznatijeg „Roka”, album je zauzeo drugo mesto na „Prvih 50 albuma” osamdesetih godina, na prvom mestu je „Odbrana i poslednji dani” „Idola”, koji se pojavio dve godine kasnije. Isto mesto zauzeo je i u izboru „JU 100 – najbolji albumi jugoslovenske pop i rok muzike” iz 1998. godine novinara Duška Antonića i Danila Štrpca, u anketi u kojoj su ovoga puta glasali samo rok kritičari, urednici, muzičari, filmadžije i muzičari iz Srbije.
„Idoli” su bili zastupljeni sa četiri pesme – „Maljčiki”, Schwule Uber Evropa” „Amerika” i „Plastika”. „Orgazam” sa tri – „Zlatni papagaj”, „Krokodili dolaze” i „Vi”, „Šarlo” takođe sa četiri pesme – „Niko kao ja”, „Ona se budi”, „Mali čovek” i „Oko moje glave”, u formi rege ritma, ska i panka.
Nebojša Pajkić je u „Džuboksu” napisao da je unutar „Šarla” Koja bio nosilac izvorne pank energije (kredo), Vd je bio predstavnik beogradske rok ezoterije (nadgradnja), a Milan je bio nastavljač najsuprotnije linije beogradskog hard-roka, oličene u „Limunovom drvetu” (melodijska osnova i izmirenje). Ako se moglo suditi na osnovu ove četiri pesme, izgledalo je da je do izmirenja zaista došlo i da „Šarlo” može jednako dobro da funkcioniše i u Milanovim pričama i u Kojinom minimalizmu. Ubrzo su „Niko kao ja” i „Ona se budi” postali radijski hitovi.
„Niko kao ja” dao je filozofiju novog talasa u nekoliko reči: svako od nas bi trebalo da razvija svoju individualnost s punom verom u sebe. U „Malom čoveku” se filozofski promišljalo pitanje običnih života u socijalizmu i nađeno je rešenje u dva stiha „mali čovek želi preko crte/preko crte želi ali ne sme”. „Oko moje glave” je pak Milanova možda najneobičnija pesma i jedna od onih koje su mogle da stave „Šarla” tog trenutka na bilo koju svetsku binu: „Ponekad je teško/ posle godina i mraka/ setiti se zašto neko opet vitla nožem/ oko moje glave”. Reči koje zvuče i proročki.
„Ona se budi” razmišljala je o ženi a da njeni spoljni atributi nisu bili u prvom planu, što je bila novost na našoj sceni.
Za neke rok kritičare od ove tri grupe „Šarlo” je imao najbolje sređenu metriku reči jer su imali idealan sklop melodijske linije i napisanih stihova.
Posle snimanja „Paket aranžmana” kod Enca, Ivica Vdović je bio zadovoljan i najavljivao da će se tek sada stvari u muzici još više menjati.
Novi talas se obrađivao i filmskim jezikom. Najpoznatije ostvarenje iz tog period je film „Dečko koji obećava” Miše Radivojevića, za koji je scenario pisao Nebojša Pajkić, a muziku „Šarlo akrobata”. U njemu se pojavljuju kao akteri Dušan Kojić i Ivica Vdović. Film je snimljen 1981. godine, godinu dana pošto se u Beogradu pojavljuju vokmeni. U jednoj sceni Vd donosi glavnom liku po imenu Slobodan Milošević, koga igra Aleksandar Berček, na vrata stana vokmen (pozajmljen za potrebe snimanja od Mome Rajina), u kojoj izgovara i jednu kratku repliku: „Pit je ovo ostavio za tebe”. Ovaj film je zanimljiv i po tri muzičke numere: „Balada o tvrdim grudima”, „Slobodan” i „Depresija” (muziku je pisao Koja). Po rečima rok kritičara Branimira Loknera, to su i tri najbolje melodije ove grupe, koje, uzgred rečeno, nikada nisu snimljene na vinilu ili u bilo kojoj formi, osim što je ostao zapis na filmu. Kojić je intervjuima koji su usledili posle emitovanja Radivojevićevog ostvarenja bio dosta kritičan, iako je igrao jednu od glavnih uloga, rekao je da je „jedina dobra stvar što mu je ta uloga omogućila da od honorara kupi bas-gitaru”.
Sredinom 1981. godine, u doba najveće slave „Šarla akrobate”, „Zum reporter” se dao u potragu sa članovima grupe, ali nije imao puno sreće. Milan Mladenović nije imao telefon, pa je novinar pozvao Vda kojeg je predstavio kao simpatičnog brbljivca bez premca i najzanimljiviju ličnost benda. Preneo je i kratak telefonski razgovor sa Ivicom oko jedan sat posle podne:
„Halo, da li je Vd kod kuće?”
„Čoveče, zašto budiš poštene ljude u nevreme”, protestuje Vd.
„Slušaj, da uglavimo jedan intervjujčić?”
„Žao mi je, moram danas s tatom u Obrenovac. Kopamo neku zemlju.” (Napomena novinara „Zum reportera” – „pa neka neko posle kaže da se mladi ne interesuju za agrokulturu”.)
Na kraju izbor je pao na Koju, on uvek ima vremena, ali je kao čovek uvek pomalo loše volje i sklon da uvek nešto kritikuje i ovog puta bio bez dlake na jeziku tvrdeći da Beograd nije dugo imao rokenrol scenu.
Žalio je što nema više studija za snimanje, tražio da se promene ljudi u medijima i da ubuduće bude više mesta za sviranje.
Hit za koji je pisao tekst „Niko kao ja” namenio je svima, ali i samom sebi. „To svako može da kaže za sebe, ali ja prvenstveno imam razloga za to što sam najbolji...”
„Niko, niko kao ja. Nikada niko kao ja... i nikad, nikad i niko jaaaaaaaaa.”
