Gotovo da nema osobe koja makar jednom u životu nije imala bol u vratu. Intenzitet tog bola može da varira od blage nelagodnosti do jakih bolova koji ometaju svakodnevno funkcionisanje. Osim toga, bol iz vrata može da se širi u jednu ili u obe ruke.

– Bol u vratu je na četvrtom mestu kao uzročnik otežanog funkcionisanja ljudi u svakodnevnom životu i radu, na osnovu rezultata vodećih naučnoistraživačkih studija iz oblasti medicine. Dve trećine odraslih doživi bar jednu epizodu bola u vratu u toku svog života. Ukoliko se bol u vratu ne leči, kada dugo traje, može dovesti do niza psihičkih poremećaja, uključujući i depresiju – podseća dr Milica Jovičić, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije u beogradskom Institutu za rehabilitaciju u Sokobanjskoj ulici.

Napeti mišići, ali i glavobolje

Ona objašnjava i kako bol u vratu obuhvata različita klinička stanja, pa nije lako tačno klasifikovati ovo oboljenje. Ipak, dva su najčešća oblika: prvi kada se osoba žali na bol u vratu i ograničenu pokretljivost vrata, što je praćeno i napetim mišićima vrata i bolom na dodir i oblik kada se pacijent žali da se bol širi preko ramena, duž cele ruke s osećajem utrnulosti prstiju šaka, do čega dolazi zbog pritiska i oštećenja nervnih korenova.

U težim slučajevima može se javiti i slabost ruke. Bol u vratu može biti praćen i glavoboljama koje su obično lokalizovane u potiljku. Takođe pacijenti mogu imati vrtoglavicu, nesvesticu i muku i ovi simptomi se pogoršavaju pri određenim pokretima glave, najviše pri pokretu vrata nazad i u stranu.

Najčešći uzrok bola u vratu su degenerativne promene (spondiloza) koje zahvataju praktično sve delove vratne kičme.

– Najčešća lokalizacija je na mestu najvećeg mehaničkog opterećenja vratne kičme, to su segmenti od petog do sedmog vratnog pršljena, odnosno prelaz najsavitljivijeg dela vratne kičme u praktično nesavitljiv deo grudne kičme. S procesom starenja smanjuje se prostor između dva pršljena jer se diskusi koji se nalaze između pršljenova istanjuju, a na ivicama pršljenova se javljaju osteofiti (koštani trnovi). Kod osoba s degenerativnim promenama vratne kičme najmanja trauma, nagli pokreti glave, nepovoljan položaj vrata tokom spavanja ili tokom obavljanja profesionalnih aktivnosti, u slučaju vozača, krojača, onih koji rade za računarom, može dovesti do izraženih bolova u vratu – objašnjava doktorka Jovičić.

Najvažniji faktor rizika za nastanak degenerativnih promena su godine – kod starijih osoba su izraženije, a postoji i genetska komponenta. Određena zanimanja kod kojih dolazi do neprestanog naprezanja vratne kičme doprinose pojavi degenerativnih promena. Takođe i neka ranija povreda vratne kičme dovodi do ovih promena.

– Bol u vratu može da potiče i iz samih mišića i fascija vrata kada govorimo o cervikalnom miofascijalnom bolu, a najviše su zahvaćeni mišići trapeziusi. Ovakvi pacijenti su uglavnom prethodno imali povredu, prenaprezanje i stres. Uzrok bola u vratu mogu biti i stanja udružena s takozvanim trzajnim povredama vrata, najčešće u saobraćajnim nesrećama gde je došlo do brzih pokreta vrata u pravcu napred nazad i oštećenja mišića i ligamenata vrata.

Ko ima ove tegobe treba da se obrati specijalisti fizikalne medicine i rehabilitacije, dakle fizijatru. Nakon pregleda ponekad je potrebna dodatna dijagnostika: snimanje vratne kičme na rendgenu ili magnetnoj rezonanci, elektromioneurografija, laboratorijske analize... Na taj način se otklanja sumnja na prelome ili bolesti koje u manjem procentu mogu da budu uzrok ovog bola kao što su tumori, infekcije u predelu vrata ili glave.

Plan lečenja zavisi od kliničke slike i donekle se razlikuje kod bolesnika u akutnoj i hroničnoj fazi bolesti.

– Ohrabrujuća vest je da kod najvećeg broja pacijenata imamo dobre rezultate u lečenju. Osnovni cilj i mera koju treba upotrebiti u akutnoj fazi je uklanjanje bola. Pacijente lečimo lekovima iz grupe nesteroidnih antizapaljenskih lekova koji smanjuju bol i zapaljenje, lekovima za smanjenje napetosti mišića (miorelaksansi) – objašnjava naša sagovornica.

Nekada kod jakih bolova i na osnovu kliničkog nalaza potrebno je dati i kortikosteroide, antiepileptike i antidepresive.

– U lečenju su veoma važne procedure fizikalne terapije, kao što su različite vrste elektroterapije, laseroterapija i ultrazvuk, koje smanjuju bol i napetost mišića i koje na našem institutu svakodnevno primenjujemo s velikim uspehom. Pacijenti se obučavaju i terapijskim vežbama koje imaju cilj da ojačaju mišiće vrata, spreče novu epizodu bola i poboljšaju funkcionalnost. Trakcija kičme je takođe jedna od opcija u lečenju koja dovodi do smanjenja pritiska na koren nerva. Kod određenog broja pacijenata, pre svega s hroničnim bolom u vratu, kao dopunske metode u lečenju mogu se primenjivati kineziotejping i akupunktura – navodi doktorka Jovičić.

U Sokobanjsku uz uput

U Institut za rehabilitaciju, u Sokobanjskoj ulici,  pacijenti mogu doći na lečenje uz uput uzabranog lekara, a pregledi se zakazuju.

Ona dodaje da hirurško lečenje bola u vratu nije često, a sprovodi se kada postoji teže oštećenje nerava usled pomeranja međupršljenskog diskusa (diskus hernija). Situacija kada se pacijent mora operisati jeste i kada postoji pritisak na kičmenu moždinu, najčešće kod trzajnih povreda vratne kičme u saobraćajnim nesrećama.

Šancova kragna samo uz savet lekara

– Određenim pacijentima savetuje se nošenje cervikalne ortoze, takozvane Šancove kragne koja rasterećuje vratnu kičmu i sprečava nagle pokrete glave čime se značajno smanjuje bol. Ali ovu ortozu niko ne bi trebalo da nosi „na svoju ruku” bez preporuke lekara. U najvećem broju slučajeva pacijentu se savetuje da ortozu nosi za vreme rada, u toku obavljanja kućnih aktivnosti, u gradskom prevozu, a da je skida noću i za vreme dnevnih odmora. Istovremeno, s nošenjem ortoze pacijent se obučava i takozvanim statičkim vežbama za jačanje mišića pri kojima ne dolazi do pokreta vratne kičme i na taj način se smanjuje mogućnost daljeg oštećenja – podseća dr Milica Jovičić.

Bez brzih pokreta

– Od velike važnosti je edukacija pacijenta, koji treba da se pridržava saveta kako da modifikuje svakodnevne aktivnosti i na taj način smanji bol i spreči sledeću epizodu bola – podseća dr Jovičić.

Ako dugo sedite za računarom, savet je da povremeno ustanete, napravite pauzu i prošetate. Potrebno je da okretanje izvršite celim telom, zato je dobro imati stolicu na okretanje i da povremeno ukrstite ruke iza naslona stolice i opustite ramena. Visina ekrana treba da bude u visini očiju, a naslon fotelje i stolica pod uglom od 90 stepeni. Trebalo bi da se izbegava rad sa savijenom glavom koji je duži od nekoliko minuta. Teške torbe ne treba nositi preko ramena, već teret nositi raspoređen u obe ruke ili u torbi s točkićima. Kosu prati stojeći ispod tuša. Izbegavati brze pokrete glavom i ležanje na boku s glavom oslonjenom na savijeni lakat i šaku.