Готово да нема особе која макар једном у животу није имала бол у врату. Интензитет тог бола може да варира од благе нелагодности до јаких болова који ометају свакодневно функционисање. Осим тога, бол из врата може да се шири у једну или у обе руке.

– Бол у врату је на четвртом месту као узрочник отежаног функционисања људи у свакодневном животу и раду, на основу резултата водећих научноистраживачких студија из области медицине. Две трећине одраслих доживи бар једну епизоду бола у врату у току свог живота. Уколико се бол у врату не лечи, када дуго траје, може довести до низа психичких поремећаја, укључујући и депресију – подсећа др Милица Јовичић, специјалиста физикалне медицине и рехабилитације у београдском Институту за рехабилитацију у Сокобањској улици.

Напети мишићи, али и главобоље

Она објашњава и како бол у врату обухвата различита клиничка стања, па није лако тачно класификовати ово обољење. Ипак, два су најчешћа облика: први када се особа жали на бол у врату и ограничену покретљивост врата, што је праћено и напетим мишићима врата и болом на додир и облик када се пацијент жали да се бол шири преко рамена, дуж целе руке с осећајем утрнулости прстију шака, до чега долази због притиска и оштећења нервних коренова.

У тежим случајевима може се јавити и слабост руке. Бол у врату може бити праћен и главобољама које су обично локализоване у потиљку. Такође пацијенти могу имати вртоглавицу, несвестицу и муку и ови симптоми се погоршавају при одређеним покретима главе, највише при покрету врата назад и у страну.

Најчешћи узрок бола у врату су дегенеративне промене (спондилоза) које захватају практично све делове вратне кичме.

– Најчешћа локализација је на месту највећег механичког оптерећења вратне кичме, то су сегменти од петог до седмог вратног пршљена, односно прелаз најсавитљивијег дела вратне кичме у практично несавитљив део грудне кичме. С процесом старења смањује се простор између два пршљена јер се дискуси који се налазе између пршљенова истањују, а на ивицама пршљенова се јављају остеофити (коштани трнови). Код особа с дегенеративним променама вратне кичме најмања траума, нагли покрети главе, неповољан положај врата током спавања или током обављања професионалних активности, у случају возача, кројача, оних који раде за рачунаром, може довести до изражених болова у врату – објашњава докторка Јовичић.

Најважнији фактор ризика за настанак дегенеративних промена су године – код старијих особа су израженије, а постоји и генетска компонента. Одређена занимања код којих долази до непрестаног напрезањa вратне кичме доприносе појави дегенеративних промена. Такође и нека ранија повреда вратне кичме доводи до ових промена.

– Бол у врату може да потиче и из самих мишића и фасција врата када говоримо о цервикалном миофасцијалном болу, а највише су захваћени мишићи трапезиуси. Овакви пацијенти су углавном претходно имали повреду, пренапрезање и стрес. Узрок бола у врату могу бити и стања удружена с такозваним трзајним повредама врата, најчешће у саобраћајним несрећама где је дошло до брзих покрета врата у правцу напред назад и оштећења мишића и лигамената врата.

Ко има ове тегобе треба да се обрати специјалисти физикалне медицине и рехабилитације, дакле физијатру. Након прегледа понекад је потребна додатна дијагностика: снимање вратне кичме на рендгену или магнетној резонанци, електромионеурографија, лабораторијске анализе... На тај начин се отклања сумња на преломе или болести које у мањем проценту могу да буду узрок овог бола као што су тумори, инфекције у пределу врата или главе.

План лечења зависи од клиничке слике и донекле се разликује код болесника у акутној и хроничној фази болести.

– Охрабрујућа вест је да код највећег броја пацијената имамо добре резултате у лечењу. Основни циљ и мера коју треба употребити у акутној фази је уклањање бола. Пацијенте лечимо лековима из групе нестероидних антизапаљенских лекова који смањују бол и запаљење, лековима за смањење напетости мишића (миорелаксанси) – објашњава наша саговорница.

Некада код јаких болова и на основу клиничког налаза потребно је дати и кортикостероиде, антиепилептике и антидепресиве.

– У лечењу су веома важне процедуре физикалне терапије, као што су различите врсте електротерапије, ласеротерапија и ултразвук, које смањују бол и напетост мишића и које на нашем институту свакодневно примењујемо с великим успехом. Пацијенти се обучавају и терапијским вежбама које имају циљ да ојачају мишиће врата, спрече нову епизоду бола и побољшају функционалност. Тракција кичме је такође једна од опција у лечењу која доводи до смањења притиска на корен нерва. Код одређеног броја пацијената, пре свега с хроничним болом у врату, као допунске методе у лечењу могу се примењивати кинезиотејпинг и акупунктура – наводи докторка Јовичић.

У Сокобањску уз упут

У Институт за рехабилитацију, у Сокобањској улици,  пацијенти могу доћи на лечење уз упут узабраног лекара, а прегледи се заказују.

Она додаје да хируршко лечење бола у врату није често, а спроводи се када постоји теже оштећење нерава услед померања међупршљенског дискуса (дискус хернија). Ситуација када се пацијент мора оперисати јесте и када постоји притисак на кичмену мождину, најчешће код трзајних повреда вратне кичме у саобраћајним несрећама.

Шанцова крагна само уз савет лекара

– Одређеним пацијентима саветује се ношење цервикалне ортозе, такозване Шанцове крагне која растерећује вратну кичму и спречава нагле покрете главе чиме се значајно смањује бол. Али ову ортозу нико не би требало да носи „на своју руку” без препоруке лекара. У највећем броју случајева пацијенту се саветује да ортозу носи за време рада, у току обављања кућних активности, у градском превозу, а да је скида ноћу и за време дневних одмора. Истовремено, с ношењем ортозе пацијент се обучава и такозваним статичким вежбама за јачање мишића при којима не долази до покрета вратне кичме и на тај начин се смањује могућност даљег оштећења – подсећа др Милица Јовичић.

Без брзих покрета

– Од велике важности је едукација пацијента, који треба да се придржава савета како да модификује свакодневне активности и на тај начин смањи бол и спречи следећу епизоду бола – подсећа др Јовичић.

Ако дуго седите за рачунаром, савет је да повремено устанете, направите паузу и прошетате. Потребно је да окретање извршите целим телом, зато је добро имати столицу на окретање и да повремено укрстите руке иза наслона столице и опустите рамена. Висина екрана треба да буде у висини очију, а наслон фотеље и столица под углом од 90 степени. Требало би да се избегава рад са савијеном главом који је дужи од неколико минута. Тешке торбе не треба носити преко рамена, већ терет носити распоређен у обе руке или у торби с точкићима. Косу прати стојећи испод туша. Избегавати брзе покрете главом и лежање на боку с главом ослоњеном на савијени лакат и шаку.