Neko može da odoli slatkišima, neko ne
Šta stoji iza odluke da grešimo? Svi znamo šta je dobro, u nekom najopštijem i univerzalnom smislu, pa opet ne rade svi u skladu s tim „smernicama”. Često nas vode nagoni koje je teško obuzdati, ali nije nemoguće
Zašto neko ne može da odoli slatkišima, a neko pečenju, svežem testu, kapljici više? Postoje osobe koje su disciplinovane, tačne, precizne i odmerene, a znamo i one kojima apsolutno vladaju njihovi impulsi i nagoni.
O čemu je reč? Kako se graniči ponašanje jednih i drugih u psihološkom smislu i šta je ono što određuje stil i model delovanja. Istraživači širom sveta rade predano na razotkrivanju misterije šta stoji iza značajnih varijacija u ponašanju ljudi, pokušavajući da razumeju okidače i impuls koji daje nesvesnu komandu – uraditi ili ne.
Ričard Braun, istraživački psiholog, u intervjuu za časopis „Psihologija danas”, objašnjava da su odgovori na ove teme vrlo složeni, a raznovrsna naučna literatura istražuje brojne društvene determinante ljudskog ponašanja, zajedno s evoluirajućim razumevanjem genetskih markera zavisnosti. Filozofski argumenti koji osporavaju pojam slobodne volje čak dovode u sumnju ljudsku sposobnost da donosimo izbore u vezi sa zdravljem i blagostanjem.
Nezdravi impulsi
„Svi doživljavamo nezdrave impulse. Tu nema spora. Osećamo žudnju za nezdravom hranom, želju za prekomernim gledanjem televizije, želju za pušenjem ili iskušenje da se izležavamo u krevetu radije nego da odemo na jutarnje trčanje, u teretanu... Često smo svesni šta treba da uradimo, pa čak i shvatamo da bi se zbog toga najverovatnije osećali bolje i sada i u budućnosti. Ali ne radimo ništa od toga. Uprkos tome, često postupamo suprotno i, nažalost, podležemo nezdravim impulsima. Susrećemo se s nagonima koji su štetni po naše zdravlje zbog kombinacije psiholoških faktora, posledica našeg evolucionog nasleđa i društvenih i kulturnih podsticaja koje doživljavamo. Ukazujući na sklonost da se pojave nagoni koji su štetni po naše zdravlje, možemo se zapitati kako se od nas očekuje da nadjačamo nezdrave impulse ”, ističe Braun.
On navodi i da je važno da steknemo svesnost o sopstvenim izborima. Prema njegovim rečima, jednostavno prepoznavanje da su nezdravi impulsi koje doživljavamo prolazni, a ne svojstveni onome ko smo, može značajno smanjiti moć koju imaju nad nama. U korenu postoji i evolutivni razlog zašto nam se ovako nešto događa.
Evolucija nas vodi na razne strane„Pretpostavka Čarlsa Darvina da vrste evoluiraju tokom vremena kroz proces prirodne selekcije utrla je put za razumevanje ljudskog ponašanja. Na primer, hipoteza evolucione neusklađenosti tvrdi da se mnoge naše evoluirane tendencije ponašanja ne uklapaju dobro s načinom na koji živimo danas. To je zato što su okruženja u kojima su evoluirali naši bihejvioralni i psihološki mehanizmi bili znatno drugačiji od modernog sveta u kojem sada živimo. U prošlosti naši preci su se suočavali s periodima oskudice u kojima je visokokalorična hrana bila ograničena. Kao rezultat toga ljudi su razvili sklonost prema hrani bogatoj energijom, poput šećera i masti, koja pomaže da prežive u izazovnim okruženjima. Međutim, u današnjem svetu, gde je hrana bogata kalorijama u izobilju, ova evoluciona adaptacija može dovesti do prejedanja, što dovodi do gojaznosti i srodnih bolesti. Slično tome, u sredinama predaka, očuvanje energije boravkom u sigurnom i zaštićenom prostoru bilo je od suštinskog značaja za opstanak. Ova adaptacija je omogućila našim precima da sačuvaju energiju kada su resursi bili oskudni. Međutim, u modernoj eri, gde su potrebni resursi manje oskudni, a sedeći način života je uobičajen, impuls da se ostane u krevetu može doprineti nedostatku fizičke aktivnosti i nizu zdravstvenih problema”, objašnjava Braun.
Međutim, postoje trenuci kada ove uvide svedemo na intelektualno promišljanje, a impuls da ih odbacimo na iskustvenom nivou postaje suviše strašan da bi se nadjačao tihim razmišljanjima.
„Svi se moramo suočiti s izborom između onoga što je ispravno i što je lako. Treba slediti pravi put. Sposobnost da napravimo pravi izbor često se doživljava kao da imamo snagu da ne izaberemo ono što je lako. Pronalaženje snage da prevaziđemo nezdrave impulse može se svesti na jednostavno pitanje motivacije: Zašto bih živeo zdrav život? Odgovor na ovo može biti različit za svakog od nas, ali za mnoge će biti želja da imaju energiju da maksimalno iskoriste vreme koje imaju s najbližima i da služe kao primer drugima da rade isto”, zaključuje psiholog.
