„Orijent ekspres” je čekao Milunku Savić
Slavna heroina zamalo da ne otputuje u Pariz na proslavu desetogodišnjice pobede u Velikom ratu. Zasluge za to pripadaju francuskom ambasadoru i osoblju legendarnog voza
U Železničkom muzeju, koji je pri Železnici Srbije a.d., zahvaljujući direktoru Strahinji Vukoviću, pronašli smo retke fotografije voza u trenucima predaha na nekadašnjoj beogradskoj železničkoj stanici. I danas se čuvaju red vožnje, kao i unikatna tabla s jednog od vagona, na svom poslednjem proputovanju kroz Beograd, 1977. godine. Poznati voz je na šinama zatutnjao 1883. nakon što je Žorž Nagelmarkers, sin belgijskog bogataša, rešio finansijske i druge probleme. Čim su uređeni vagoni za spavanje, voz je krenuo od Pariza do Istanbula, tada Konstantinopolja. U početku je nosio naziv „Ekspres orijent”, a do grada na Bosforu putovao je preko Strazbura, Minhena, Beča, Budimpešte, Bukurešta, Beograda, Niša i Plovdiva.
Ambasador rešio problem
Voz je retko kasnio. Bio je udoban, luksuzan i veoma komotan za tako daleko putovanje. Takav je bio i 1928. kad je prispeo na našu železničku stanicu. A tamo gužva, mnogo putnika i mnogo naroda. Najveći broj njih putovao je u Pariz na proslavu kojom je trebalo da se obeleži decenija od pobede u Prvom svetskom ratu. Francuska vlada je za našu delegaciju, za naše junake, poslala čuveni voz. Ukrcavali su se u njega generali, visoke starešine, vojnici, političari, diplomate. Ispraćala ih je rodbina, prijatelji, visoki zvaničnici.
Među njima je bio i francuski ambasador u Srbiji koji je, probijajući se kroz gužvu, jednog trenutka spazio Milunku Savić. Videvši kako ispraća svoje ratne drugove, nije odoleo da je ne priupita:
– Zar vi ne putujete u Pariz?
Hrabra na frontu i u rovovima, a skromna u svakidašnjici, gotovo s pola glasa je odgovorila:
– Nemam ja, ekscelencijo, novac za tako dalek put...
Diplomata nije mogao da veruje da je tako nešto uopšte moguće. Mnogi podaci o ovom događaju i susretu nisu mogli da se provere, mada se tvrdi da je sve istinito i da je u pojedinim spisima to i zabeleženo.
– Ljudi – obratio se ambasador okupljenima – ne smemo da dozvolimo takvu sramotu.
Vrlo brzo je počeo da se prikuplja novac, ambasador je naredio da se Milunka odveze kući kako bi uzela svoj prtljag, a on se vratio u ambasadu da pripremi neophodnu dokumentaciju za njeno putovanje. Za to vreme „Orijent ekspres” je, zajedno s putnicima, strpljivo čekao, lokomotiva bi, s vremena na vreme, pustila paru, a na prozorima su bili načičkani vojnici, starešine i ostali gosti, svaki čas izvirujući kako bi saznali šta se događa i zašto voz ne kreće. I, to ne bilo koji voz, već onaj već tada čuveni. Milunka se brzo vratila i ponovo se obrela na peronu, sada već gotovo sama. Stajala je, kao i uvek, stameno, dok su je s prozora posmatrali saborci, međusobno razgovarajući o njenom herojstvu. Vojevala je u tri rata i devet puta ranjena.
Francuzi su je dva puta odlikovali Ordenom legije časti. Jedina je žena odlikovana francuskim ordenom Ratni krst sa zlatnom palmom. Od svoje otadžbine stekla je mnoga odlikovanja. Najzad se i Milunka ukrcala u jedan od vagona. Saborci i prijatelji su znali da proslava u Parizu, bez njenog prisustva, ne bi bila kompletna. Ali, zamalo da ne otputuje. Voz je, najzad, krenuo sa stanice, istina sa opravdanim zakašnjenjem. Nikad nikoga nije čekao. Ovu srpsku junakinju jeste.
Kralj u lokomotivi
Kako je izgledao čuveni voz? Govorilo se da je to „palata na šinama: imao je vagon-restoran i vagon za garderobu. Prvi luksuzni voz u Evropi krenuo je sa istočne stanice francuske metropole, i bez obzira na to što je putovanje od Pariza do Istanbula trajalo 68 sati, za mesto u njemu vladalo je veliko interesovanje, posebno među evropskom aristokratijom. Ime je dobio 1891. godine, a interesovanje za putovanje ni tada nije jenjavalo. Vrlo brzo je prozvan i „kraljem svih vozova”. Imao je ne samo bogate, već i putnike od zvanja i ugleda. Tako su se njime vozili bugarski kralj Ferdinand i njegov sin i naslednik Boris, belgijski kralj Leopold drugi, grčki kralj Đorđe, švedski kralj Gustav, engleski kraljevi Edvard Sedmi i Edvard Osmi, mnogi carevi, lordovi, predsednici država, oficiri, književnici, špijuni. Neki su, kao belgijski kralj, njime i upravljali! I bugarski vladari su deo puta proveli u lokomotivi, kraj mašinovođe i ložača.
Tutnjao je voz, spajajući Orijent sa Evropom, da bi 1919. bila puštena nova kompozicija „Simplon Orijent ekspres”. Visoko društvo obožavalo je ovakav voz, posebno od dana kad su se na šinama pojavile čelične kabine sa art-deko enterijerom. „Simplon” je putovao na relaciji Pariz–Lozana–Milano–Venecija–Trst–Zagreb–Beograd–Niš–Istanbul. Završetkom Drugog svetskog rata razvijaju se i drugi, pre svega brži načini putovanja, u kojima dominira avio-saobraćaj. „Orijent ekspres” izlazi iz mode, ma koliko ga ljubitelji železnice voleli i uvažavali.
Voz se približavao poslednjem putovanju, a potom i zaboravu. Od svega bi ostale samo uspomene, požutele fotografije, pokoja putna karta. Tako bi se i dogodilo da Džejms Šervud, američki hotelijer i zaljubljenik u železnicu, nije odlučio da voz „vrati u život”. Na aukciji u Monte Karlu 1977. godine kupio je dva stara, rashodovana vagona, kojima su majstori vratili nekadašnji izgled, a on gostima svojih hotela sa pet zvezdica ponudio uzbudljivo putovanje u prošlost. Već 1982. odlučio je da proširi „vozni park”, kupujući 25 vagona, koje je takođe restaurirao, a potom otvorio liniju pod nazivom „Venis Simplon Orijent ekspres” od Londona preko Pariza do Venecije.
Vagoni su bili tamnoplave boje, s belim krovovima, ukrašeni zlatnim grbom, i naravno besprekorno čisti. Stjuardi su nosili plavu uniformu, opšivenu zlatnim trakama, i bele rukavice. Kad uđete u vagon i zauzmete svoje mesto, znajte da započinjete putovanje koje ćete pamtiti celog života. Jednom godišnje putnicima se pruža i prilika da uživaju u vozu od Pariza do Istanbula. Baš kao u zlatno doba ovog voza i železnice, dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka.
PRIMIRJE U VAGON-RESTORANU
Koliko je železnica nekad bila cenjena i uvažavana svedoči i primer o završetku Prvog svetskog rata. Primirje je potpisano 11. novembra 1918. godine u vagon-restoranu broj 2419 „Orijent ekspresa”, kasnije poznatom i kao vagon mira. Potpisivanje istorijskog sporazuma zbilo se u francuskom gradu Kompjenju, koji je bio na liniji sukoba. Potpisnici su se dogovorili i potpisanim dokumentom obavezali da su okončana sva neprijateljstava u Velikom ratu.
INTARZIJE OD SEDEFA
Kad uđete u vagon ovog voza, kao da ste u ambijentu nekog muzeja sa umetničkim remek-delima. Zidovi su obloženi pločama od najfinijeg drveta, ukrašeni intarzijama od sedefa, tu su i skupoceni gobleni, zatim ležaji presvučeni izvezenom svilom, udobne fotelje. Na prozorima su zavese od najfinije čipke i draperije od teškog pliša. Vagon-bar je bio zanimljiv zbog bleštavog kristala i savršeno ispoliranog nameštaja ručne izrade. Kabine za spavanje su udobne i besprekorno uređene.
