Mali i veliki čovek

Često čujemo i govorimo da je čoveku dato da gospodari svetom (zemljom). Ali, neretko se delo jednog čoveka pripisuje narodu. Na taj način i oni koji planduju pod zaklonom dela marljivih ljudi, nezasluženo, bivaju okićeni zaslugama drugih ljudi. A dešava se i da baš ti ljudi budu najveća smetnja u stvaranju i odbrani dobra. Najčešće iz ličnih interesa. Takve njihov lični moralni kodeks ne sputava ni da stanu uz „drugu stranu”, sve dok misle da je to njima u interesu.

Dr Jovan Janjić (Foto D. Maričić)

Upravo zbog toga, da bi se prikrilo (ne)delo nemarnih i neodgovornih ljudi, i iz zavisti malih ljudi, delo konkretnog čoveka i konkretnih ljudi predstavlja se kao – narodno delo. Delimično to jeste tako, jer svaki čovek, u izvesnoj meri, oblikovan je i socijalizovan od naroda kojem pripada, u kojem je stasao. Ali, ipak, njegov lični udeo je najpretežniji. Iz darovane mu slobode, on sam odlučuje kojim putem će ići: šta, kako i koliko će da čini. I zato je pravično da njegov udeo bude naznačen.

Vi ste so zemlji

Ustanove, institucije i sva druga velika zdanja zasene čoveka. A sve njih stvorio je čovek. Ljudi s imenom i prezimenom.

Čovek se često „izgubi” pod delom svojim. A delo čoveku meru daje. Pogotovo onda kada delo čoveka nadraste. I zato nije pravično sklanjati čoveka pred delom njegovim. Veliki čovek stvara delo koje njega nadrasta. Mali čovek nadrasta svoje delo. (Velika dela su samo dobra dela.)

Veliki čovek podiže nagore, mali čovek vuče nadole.

I zato, napreduje samo ono društvo koje vodi veliki čovek. Istinski veliki čovek, a ne onaj koji je za tobože takvog od podanika izvikan.

Od čoveka se očekuje da bude „so zemlji” i „svetlost svetu”.

U Besedi na Gori Hristos učenicima svojim kazuje: „Vi ste so zemlji: ako so obljutavi, čime će se osoliti? Ona već neće biti ni za šta osim da se prospe napolje i da je ljudi pogaze.” A odmah potom dodaje: „Vi ste svetlost svetu; ne može se grad sakriti kad na gori stoji. Niti se užiže svetiljka i meće pod sud nego na svećnjak, te svetli svima koji su u kući. Tako da se svetli svetlost vaša pred ljudima, da vide vaša dobra dela i proslave Oca vašega koji je na nebesima.”

Svako od nas je svedok kako čovek dobrim delima svojim prosvetli sredinu u kojoj živi ili kojoj pripada, svoju zemlju, a neko i ceo svet. Čovek koji saoseća s ljudima uradi put ili vodovod do sela, i tako olakša život njegovim meštanima. Neko podigne hram, sagradi ambulantu ili kakvo drugo zdanje, i tako izađe u susret potrebama ljudi toga mesta. Neko nahrani i odene siromašne... Neko se zauzme za zemlju svoju i sav narod svoj, prati prilike, i gde god može priskače u pomoć. Tako radi u našem vremenu najbolji sportista sveta Novak Đoković. Neko, svojim i predačkim zaslugama, toliko prosvetli sebe da mu bivaju otkrivene tajne i stvori delo koje pomaže da se osvetli ceo svet. Tako su činili izdanci našeg naroda Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Milutin Milanković...

Predstavljaju se ljudi velikim ličnostima iz sopstvenog roda, nekad i ljudima iz drugog naroda čije delo se slavi, a biva da se njihov lik i na barjak stavlja, pod kojim se nastupa, čak i onda kada se sasvim drugim putem od njih ide. Predstavljaju se i onim velikim ljudima protiv kojih su radili ili i dalje rade.

Mi, poreklom sa sela, u prilici smo da od zavidljivih ljudi čujemo kako za nekog uspešnog čoveka iz njihovog mesta kažu i ovako: „Znam ja njega, zajedno smo čuvali ovce.” Hoće pošto-poto s njim da se izjednače. Jesu, zajedno su čuvali ovce. Razuman čovek to ne spori, nema čega da se stidi, to je bio njegov put, kojim je išao do odabranog cilja. Trnovit put do zvezdanog cilja postignuti uspeh čini još vrednijim. Zaslužuje to utoliko dublji poklon, a ne lajanje na zvezde.

Ima ljudi koji pretenduju da prisvajaju tuđa dobra dela, a da dele svoje grehe.

 Takav smo mi narod

Čujemo često, i posredstvom medija, od ljudi koji ne drže baš do moralnog kodeksa kako imaju izgovor za neke negativne pojave u našem narodu (ogovaranje, saplitanje, izdaju...), pa kažu: „Takav smo mi narod!” ili „Takvi smo mi Srbi!”

Šta reći na takvo uopštavanje, na takvu podelu greha? Na to često uzvraćam rečima: „Vi možda jeste, ja nisam!”

Čovek sam o postupcima svojim odlučuje. I onda kada se iza drugih zaklanja, to je njegova odluka. I za takvu odluku odgovornost snosi.

Sam čovek sebe vodi, tako da samo od njega zavisi hoće li biti – veliki ili mali čovek.