Мали и велики човек
Неко својим добрим делима просветли средину у којој живи или којој припада, своју земљу, а неко и цео свет. Има људи који претендују да присвајају туђа доброчинства, а да деле своје грехе
Често чујемо и говоримо да је човеку дато да господари светом (земљом). Али, неретко се дело једног човека приписује народу. На тај начин и они који пландују под заклоном дела марљивих људи, незаслужено, бивају окићени заслугама других људи. А дешава се и да баш ти људи буду највећа сметња у стварању и одбрани добра. Најчешће из личних интереса. Такве њихов лични морални кодекс не спутава ни да стану уз „другу страну”, све док мисле да је то њима у интересу.
Управо због тога, да би се прикрило (не)дело немарних и неодговорних људи, и из зависти малих људи, дело конкретног човека и конкретних људи представља се као – народно дело. Делимично то јесте тако, јер сваки човек, у извесној мери, обликован је и социјализован од народа којем припада, у којем је стасао. Али, ипак, његов лични удео је најпретежнији. Из дароване му слободе, он сам одлучује којим путем ће ићи: шта, како и колико ће да чини. И зато је правично да његов удео буде назначен.
Ви сте со земљи
Установе, институције и сва друга велика здања засене човека. А све њих створио је човек. Људи с именом и презименом.
Човек се често „изгуби” под делом својим. А дело човеку меру даје. Поготово онда када дело човека надрасте. И зато није правично склањати човека пред делом његовим. Велики човек ствара дело које њега надраста. Мали човек надраста своје дело. (Велика дела су само добра дела.)
Велики човек подиже нагоре, мали човек вуче надоле.
И зато, напредује само оно друштво које води велики човек. Истински велики човек, а не онај који је за тобоже таквог од поданика извикан.
Од човека се очекује да буде „со земљи” и „светлост свету”.
У Беседи на Гори Христос ученицима својим казује: „Ви сте со земљи: ако со обљутави, чиме ће се осолити? Она већ неће бити ни за шта осим да се проспе напоље и да је људи погазе.” А одмах потом додаје: „Ви сте светлост свету; не може се град сакрити кад на гори стоји. Нити се ужиже светиљка и меће под суд него на свећњак, те светли свима који су у кући. Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашeга који је на небесима.”
Свако од нас је сведок како човек добрим делима својим просветли средину у којој живи или којој припада, своју земљу, а неко и цео свет. Човек који саосећа с људима уради пут или водовод до села, и тако олакша живот његовим мештанима. Неко подигне храм, сагради амбуланту или какво друго здање, и тако изађе у сусрет потребама људи тога места. Неко нахрани и одене сиромашне... Неко се заузме за земљу своју и сав народ свој, прати прилике, и где год може прискаче у помоћ. Тако ради у нашем времену најбољи спортиста света Новак Ђоковић. Неко, својим и предачким заслугама, толико просветли себе да му бивају откривене тајне и створи дело које помаже да се осветли цео свет. Тако су чинили изданци нашег народа Никола Тесла, Михајло Пупин, Милутин Миланковић...
Представљају се људи великим личностима из сопственог рода, некад и људима из другог народа чије дело се слави, а бива да се њихов лик и на барјак ставља, под којим се наступа, чак и онда када се сасвим другим путем од њих иде. Представљају се и оним великим људима против којих су радили или и даље раде.
Ми, пореклом са села, у прилици смо да од завидљивих људи чујемо како за неког успешног човека из њиховог места кажу и овако: „Знам ја њега, заједно смо чували овце.” Хоће пошто-пото с њим да се изједначе. Јесу, заједно су чували овце. Разуман човек то не спори, нема чега да се стиди, то је био његов пут, којим је ишао до одабраног циља. Трновит пут до звезданог циља постигнути успех чини још вреднијим. Заслужује то утолико дубљи поклон, а не лајање на звезде.
Има људи који претендују да присвајају туђа добра дела, а да деле своје грехе.
Такав смо ми народ
Чујемо често, и посредством медија, од људи који не држе баш до моралног кодекса како имају изговор за неке негативне појаве у нашем народу (оговарање, саплитање, издају...), па кажу: „Такав смо ми народ!” или „Такви смо ми Срби!”
Шта рећи на такво уопштавање, на такву поделу греха? На то често узвраћам речима: „Ви можда јесте, ја нисам!”
Човек сам о поступцима својим одлучује. И онда када се иза других заклања, то је његова одлука. И за такву одлуку одговорност сноси.
Сам човек себе води, тако да само од њега зависи хоће ли бити – велики или мали човек.
