Iskoristite bes da „popravite” i sebe i druge

Kad „proključa”, bes se najčešće opisuje kao stanje u kojem nismo baš pri sebi. Zamute se i razum i osećajnost, reakcije su ishitrene i najčešće neprimerene, burne i neadekvatne. Padaju i teške reči, a ovo uzavrelo stanje je u osnovi gnev koji se jako rano javlja u razvoju svakog čoveka.

Ljutnja i bes su potpuno normalne, najčešće zdrave ljudske emocije koje se javljaju vrlo rano, između trećeg i šestog meseca. Ali, kada se izgubi kontrola – postanu destruktivne i tada se javlja osećaj da se nalazimo u vlasti nepredvidivih osećanja.

Odbrana od neprijatnog okruženja

„Reagujemo gnevno ako nas neka prepreka ometa u zadovoljenju motiva ili ostvarenju cilja. Kada prepreka raste, narasta i gnev koji prelazi u bes, koji tada smatramo afektom. Afekti su emocije koje se javljaju naglo, veoma su snažne, imaju buran tok, ali srećom, kratko traju. Kod osobe koja je besna javlja se ’suženje svesti’, impulsivno ponašanje i smanjena samokontrola. I oni koji nas poznaju zapravo nas u ovim trenucima ne prepoznaju i to je osnovna karakteristika”, kaže psiholog i terapeut Ana Kujundžić navodeći da bes često koristimo u funkciji ispitivanja kontakta, jer on jeste upravo to – emocija kontakta.

Bes je, kako dalje objašnjava naša sagovornica, usmeren prema neprijatnom okruženju ili onom koje se doživljava kao neprijatno i u tom smislu on je odbramben i zaštitnički, ali istovremeno neprijatan i preteran.

„Ispoljavanje besa i način njegove kontrole uči se tokom detinjstva i života. Porodica je svakako najvažniji faktor socijalizacije. Od roditelja i njihovog ponašanja i primera koji daju svojim naslednicima deca uče šta je bes, kako on izgleda, da li se nekada i u kolikoj meri može pokazivati. Od roditelja saznaju da li je bes prihvatljiv, kao i u odnosu na koga je prihvatljiv. U nekim porodicama je dozvoljen, u nekim zabranjen, češće je dozvoljen muškarcima i odraslima, a ženama i deci ne... Detalji o dozvolama u vezi s ispoljavanjem besa kulturološki su određeni, a najviše utiču porodica, vršnjaci, škola, mediji. Značajnu ulogu imaju i društvene mreže i društveni sistemi”, kaže naša sagovornica.

U situacijama u kojima se osećamo nemoćni ili uplašeni, bes nastaje prirodno. On ima i pozitivnu stranu, kao izuzetna energija koja nas pokreće i može da se iskoristi u kreativnosti.

Kao i svemu, tako i u ispoljavanju besa nisu svi ljudi isti. S psihološkog aspekta, Ana Kujundžić otkriva da ljudi reaguju agresivno, pasivno ili asertivno.

Poštovanje tuđih emocija

„Agresivno ponašanje odnosi se na osobe koje ne mare za druge, nego pokušavaju da ostvare svoje ciljeve po svaku cenu. Bes je za njih način na koji maltretiraju druge, povređuju ih, viču, šutiraju, lupaju ili sprovode fizičko nasilje. Pasivno besno ponašanje može biti manipulacija s ciljem da se kod druge osobe izazove osećanje krivice, ali i izbegavanje ljutnje. Klasičan način ovakvog ispoljavanja besa je gunđanje, zlovolja, neprijateljstvo, pakost, loša narav, jadikovanje. Asertivno izražavanje besa je suprotno od pasivnog i agresivnog izražavanja besa. To je ponašanje usmereno kontaktu. Asertivnost podrazumeva poštovanje i za osobu koja pokazuje bes i za osobu koja prima taj bes. Osoba koja je asertivna zna da drugi ljudi imaju svoja osećanja, potrebe, mišljenja i trudi se da to poštuje. Ovo je naravno najbolji način izražavanja besa, a asertivno ponašanje se uči i vežba. Iz ovakvog ponašanja uspešno se rešavaju problemi i konflikti”, navodi naša sagovornica koja preporučuje, kao alate u kontroli besa, bavljenje sportom, trčanje u prirodi, bavljenje muzikom, pisanjem.

Pozitivna strana ljutnje

Ljutnja je emocionalno stanje koje može da varira od sasvim blage nervoze do intenzivnog besa. Ipak, ljutnja je značajna emocija koja je od evolucionog, adaptivnog značaja, daje snagu da se borimo za sebe. Pomaže da upoznamo i sebe i druge, a pojedina istraživanja navode da ljutnja i bes mogu da imaju pozitivne efekte na duže staze u 40 odsto slučajeva.