Искористите бес да „поправите” и себе и друге
Jедну од основних људских емоција не треба потискивати, већ радити активно на њеном сузбијању, откривању узрока и решавању проблема који је изазивају
Кад „прокључа”, бес се најчешће описује као стање у којем нисмо баш при себи. Замуте се и разум и осећајност, реакције су исхитрене и најчешће непримерене, бурне и неадекватне. Падају и тешке речи, а ово узаврело стање је у основи гнев који се јако рано јавља у развоју сваког човека.
Љутња и бес су потпуно нормалне, најчешће здраве људске емоције које се јављају врло рано, између трећег и шестог месеца. Али, када се изгуби контрола – постану деструктивне и тада се јавља осећај да се налазимо у власти непредвидивих осећања.
Одбрана од непријатног окружења
„Реагујемо гневно ако нас нека препрека омета у задовољењу мотива или остварењу циља. Када препрека расте, нараста и гнев који прелази у бес, који тада сматрамо афектом. Афекти су емоције које се јављају нагло, веома су снажне, имају буран ток, али срећом, кратко трају. Код особе која је бесна јавља се ’сужење свести’, импулсивно понашање и смањена самоконтрола. И они који нас познају заправо нас у овим тренуцима не препознају и то је основна карактеристика”, каже психолог и терапеут Ана Кујунџић наводећи да бес често користимо у функцији испитивања контакта, јер он јесте управо то – емоција контакта.
Бес је, како даље објашњава наша саговорница, усмерен према непријатном окружењу или оном које се доживљава као непријатно и у том смислу он је одбрамбен и заштитнички, али истовремено непријатан и претеран.
„Испољавање беса и начин његове контроле учи се током детињства и живота. Породица је свакако најважнији фактор социјализације. Од родитеља и њиховог понашања и примера који дају својим наследницима деца уче шта је бес, како он изгледа, да ли се некада и у коликој мери може показивати. Од родитеља сазнају да ли је бес прихватљив, као и у односу на кога је прихватљив. У неким породицама је дозвољен, у неким забрањен, чешће је дозвољен мушкарцима и одраслима, а женама и деци не... Детаљи о дозволама у вези с испољавањем беса културолошки су одређени, а највише утичу породица, вршњаци, школа, медији. Значајну улогу имају и друштвене мреже и друштвени системи”, каже наша саговорница.
У ситуацијама у којима се осећамо немоћни или уплашени, бес настаје природно. Он има и позитивну страну, као изузетна енергија која нас покреће и може да се искористи у креативности.
Као и свему, тако и у испољавању беса нису сви људи исти. С психолошког аспекта, Ана Кујунџић открива да људи реагују агресивно, пасивно или асертивно.
Поштовање туђих емоција
„Агресивно понашање односи се на особе које не маре за друге, него покушавају да остваре своје циљеве по сваку цену. Бес је за њих начин на који малтретирају друге, повређују их, вичу, шутирају, лупају или спроводе физичко насиље. Пасивно бесно понашање може бити манипулација с циљем да се код друге особе изазове осећање кривице, али и избегавање љутње. Класичан начин оваквог испољавања беса је гунђање, зловоља, непријатељство, пакост, лоша нарав, јадиковање. Асертивно изражавање беса је супротно од пасивног и агресивног изражавања беса. То је понашање усмерено контакту. Асертивност подразумева поштовање и за особу која показује бес и за особу која прима тај бес. Особа која је асертивна зна да други људи имају своја осећања, потребе, мишљења и труди се да то поштује. Ово је наравно најбољи начин изражавања беса, а асертивно понашање се учи и вежба. Из оваквог понашања успешно се решавају проблеми и конфликти”, наводи наша саговорница која препоручује, као алате у контроли беса, бављење спортом, трчање у природи, бављење музиком, писањем.
Позитивна страна љутње
Љутња је емоционално стање које може да варира од сасвим благе нервозе до интензивног беса. Ипак, љутња је значајна емоција која је од еволуционог, адаптивног значаја, даје снагу да се боримо за себе. Помаже да упознамо и себе и друге, а поједина истраживања наводе да љутња и бес могу да имају позитивне ефекте на дуже стазе у 40 одсто случајева.
