Osma defanziva
U defanzivi su i Ježurka Ježić, Nikoletina Bursać, Jovandeka Babić i njegova krava. Da li je i ona glasala na Vračaru, još nije utvrđeno, ali se bar zna da, makar u ovom turnusu, nije odlikovana
U programskoj šemi mnogih domaćih televizijskih kanala tokom minulih novogodišnjih praznika po ko zna koji put našao se film Orlovi rano lete, koji je pre gotovo šest decenija, po istoimenom romanu Branka Ćopića, režirala Soja Jovanović. I dok je, odmah posle svečarskog jutarnjeg programa, poljar Lijan u podgrmečkom tehnikoloru uhodio malu Lunju ne bi li otkrio gde su se od škole i učitelja Paprike odmetnuli članovi Jovančine hajdučke družine, Ćopićevi čitaoci su objavama na društvenim mrežama obeležavali dan rođenja najvoljenijeg pisca svih naših detinjstava.
Ćopiću u čast početkom decembra u obnovljenom Muzeju Jugoslavije otvorena je izložba Ježeva kućica – izmišljanje boljeg sveta. Izložba će biti otvorena sve do kraja aprila, pa će neki od onih koji su se Ćopića setili na dan njegovog rođenja Muzej Jugoslavije možda posetiti i 26. marta, na dan kada je pre četrdeset godina pisac Ježeve kućice izvršio samoubistvo.
U katalogu izložbe, između ostalog, piše da Ćopićeva poema Ježeva kućica „zauzima posebno mesto u sećanjima na detinjstvo brojnih generacija rođenih u Jugoslaviji”. A cilj postavke je „da pokrene dijalog o zajedničkom nematerijalnom kulturnom nasleđu i njegovim potencijalima kako bismo preispitali svoje identitete danas, istovremeno otvarajući pitanja o značaju doma, odnosa prema bliskoj prošlosti, zajednicama kojima pripadamo, ksenofobiji, sećanju, nostalgiji, mentalnom zdravlju”.
U duhu najboljih Ćopićevih satira, mi smo dijalog o svim navedenim i mnogim drugim pitanjima sredinom decembra očas posla unapredili u žestoku svađu koja se početkom januara, sasvim u duhu našeg autoantiprotivnog nacionalnog bića, bar za sada, svečano i tradicionalno okončala sprdnjom.
Svađa se, nije teško naslutiti, zametnula u vezi s ulogom Ćopićevih zemljaka u beogradskim izborima. U jednom trenutku se pominjalo kako čak četrdeset hiljada prekodrinskih glasačkih duša namerava da probije neprijateljski obruč „kruga dvojke” i da nakon obavljene građanske dužnosti zaigra kozaračko kolo pred biračkim mestima širom Vračara. Kasnije je broj potencijalnih bosanskih glasačkih fantoma gotovo desetkovan, ali je društvene mreže zapljusnuo cunami kultur-rasizma kakvim ovdašnji čovek u „emotivnim trenucima” relativno često ume da počasti svoje najrođenije. Rodbinska netrpeljivost dostigla je vrhunac kada je u digitalnoj psovačnici neko predložio da se svim sunarodnicima koji su rođeni preko zauvek zabrani ulazak u Srbiju.
Kako to biva u svakoj dobroj satiri i manje dobrom stvarnome životu, odgovori prozvane strane bili su jednako lišeni bilo kakvog smisla. Na kraju je pao predlog da se svim Srbima, ma gde oni živeli, omogući da glasaju na izborima u voljenoj matici.
To je već bilo previše čak i za jednog Ćopića! Zamisliti pa opisati Srbiju u kojoj moraju da žive samo Srbijanci i Srbiju, gde na izborima glasaju svi Srbi na svetu prevelik je zalogaj za Steriju, Nušića, Domanovića zajedno.
Silnoga posla su ih u poslednjem trenutku spasli upravo oni zbog kojih je, bar ovoga puta, sve i počelo. Ne štedeći truda i mašte, smislili su sprdnju koje se ne bi postideli ni Ćopić ni Kočić, a kamoli sarajevski nadrealisti.
Među onima koji su povodom Dana Republike Srpske dobili orden našao se i pevač Baja Mali Knindža! On je, kako prenose banjalučki mediji, u prvim minutima Dana Republike Srpske objavio novu pesmu o Republici Srpskoj, koju je te iste večeri prvi put izveo pred publikom, na Trgu Krajine. A Orden Njegoša prvog reda dobio je za rodoljubive pesme „koje pronose slavu srpskog naroda širom sveta” i zato što „čuva tradiciju našeg naroda i opevava naše heroje. Ono što ga izdvaja jesu njegova pokretačka energija i harizma, te ljubav prema korenima i otadžbini”.
Ovde bi i najkiseliji smeh trebalo da nestane s naših posvađanih lica jer je đavo, izgleda, zaista odneo i poslednju šalu. Ili smo je se, ipak, odrekli upravo mi?
Možda je to pitanje za nacionalne institucije i pametne ljude koji u njima rade ili svako od nas može naći odgovor upravo na pomenutoj izložbi posvećenoj možda i poslednjem našem piscu koji je umeo da nas suštinski učini srećnim.
Ali sva je prilika da nam u poslednje vreme nije naročito stalo do izmišljanja boljeg sveta, jer ovakav kakav je želimo prisvojiti samo za sebe.
Ako je ikakva uteha, ova sebičnost je globalna pojava, a sanjari se već neko vreme nalaze u defanzivi. U defanzivi su i Ježurka Ježić, Nikoletina Bursać, Jovandeka Babić i njegova krava. Da li je i ona glasala na Vračaru, još nije utvrđeno, ali se bar zna da, makar u ovom turnusu, nije odlikovana.
