Misterija zemunske kule

Milenijumska kula u Zemunu, najjužnija tačka nekadašnjeg Austrougarskog carstva, smatra se i danas jednim od najmisterioznijih, ali i najveličanstvenijih zdanja u državi. Bilo je to često „mesto sudara dve civilizacije”, rekla je teolog Maja Inđić na manifestaciji „Dani evropske baštine” u okviru koje je organizovan obilazak Gardoša.

Organizatori obilaska bili su Opština Zemun i Galerija i atelje „Čubrilo”.

‒ Svako mesto ima neku svoju posebnu tačku, a za Zemun je to Gardoš. Mnogo priča ovde počinje i završava se. Prva verifikacija da se ovde neko naselio datira još iz doba neolita. Mesto je pogodno jer tu je vetar, reka, zelenilo, a opet ste zaštićeni od napada jer možete da vidite da li prilazi opasnost. Zemun je, kao i ceo ovaj prostor Balkana, kasnije uvek delio sudbinu svega onoga što se dešavalo u Evropi, smene velikih civilizacija i imperija – rekla je Maja Inđić.

Na putu svakog osvajača

Milenijumska kula podignuta je na najistaknutijem delu Gardoša, u ruševini srednjovekovne tvrđave od koje su ostale samo ugaone kule i delovi odbrambenog zida. Njena gradnja završena je 5. avgusta 1896. godine, a svečano otvaranje bilo je 15 dana kasnije. Tog jutra održano je svečano bogosluženje u svim zemunskim crkvama.

Vremenom, grad se od Gardoša polako spušta, formira se velika varoš koja je kroz istoriju prolazila mnoge promene, jer je Zemun na takvom mestu da je bio na putu svakog osvajača (u jednom trenutku je ovde čak bilo i utvrđenje rimske flote). Ideja svakog ko je želeo da vlada Panonijom bila je i da se zaustavi u Zemunu. Posle oslobođenja, nakon Prvog svetskog rata, prvi put postaje vezan za Srbiju, nije više deo nekadašnjeg Austrougarskog carstva.

Zato je položaj i život Zemuna neraskidiv od Milenijumske kule ‒ jer se nekada sve u Zemunu dešavalo baš oko nje.

Zemun je uvek bio ekonomski snažan i trgovački grad. Okupljao je zanatlije. Zato postoji dosta porodica različitog porekla u Zemunu. Ako bi se, na primer, čulo da je ovde potreban kovač, neko bi iz zemalja gde se negovao taj zanat došao ovde i započinjao svoj biznis, a sledeće generacije njegove porodice postajale su deo Zemuna.

Da bi obeležila hiljadugodišnjicu svog boravka u Panoniji, Austrougarska imperija je u Budimpešti podigla monumentalnu kulu, a još četiri takve iste kule sazidane su u četiri grada, na krajnjim granicama svoje tadašnje države. Zemun, kao najjužniji grad u posedu ugarske krune, bio je jedan od ta četiri grada.

Ipak, postoji neslaganje u tvrdnjama koliko je kula sagrađeno, koliko je ostalo i koja je najbolje sačuvana. Postoji i predanje da ih je zapravo bilo sagrađeno sedam, zbog simbolike koja se tiče činjenice da su Ugari bili sastavljeni od sedam plemena.

Priču o Milenijumskoj kuli mnogi vezuju za događaje iz srednjeg veka i Sibinjanin Janka. U narodu kula je dobila ime po mađarskom junaku i borcu protiv Turaka Janošu Hunjadiju ili Sibinjanin Janku, koji je, doduše, umro 440 godina pre zidanja Milenijumske kule.

Ovaj hrišćanski vitez, koga mnogi narodi svojataju, borio se u čuvenoj bici za Beograd 1496. godine. Ona nije bila bitna samo za Beli grad, već i za Zemun, jer se na drugoj strani Dunava na čelu hrišćanske vojske nalazio Hunjadi. Turci su na Dunavu povezali lancima svoje brodove kako bi sprečili dolazak pomoći sa severa, a Hunjadi je sa svojom vojskom uspeo da razbije tu blokadu i porazi Turke, što je bila najveća pobeda hrišćana nad Osmanlijama tog doba. Nažalost, dok je slavlje zbog pobede koja je odložila turski dolazak na Panoniju još trajalo, Hunjadi je preminuo od kuge u svom utvrđenju – Gardoš kuli.

Srce starog grada

Značaj kule, dakle, oslikava samo srce Zemuna, zato je potrebno voditi računa o ovom zdanju.

‒ Ona se mora stalno čuvati, jer je ipak ovde ruža vetrova. Takođe, ovo mesto privlači ljude da dolaze i posećuju Zemun. I dalje se čuva taj duh oko Gardoša gde sve može da se uradi peške, gde vam komšija kaže: „Dobro jutro”. Neko će vam uvek pomoći ako zatreba... Znači u najlepšem mogućem smislu održan je provincijski duh, još uvek ima nekog reda. Kao takav, bio je inspiracija mnogima, od Isidore Sekulić do Miloša Crnjanskog i njegovih „Seoba” ‒ podsetila je Maja Inđić.

Lagumi kao švercerski kanali

Nekada se u Zemunu sve gradilo u skladu s potrebama. Prve zemunice ili kuće na ovom mestu napravljene su tako da izgledaju kao neke niše i zato danas imamo ispod sadašnjih kuća ili zgrada mnogo laguma, oko kojih je veo misterije. Postoji priča da ispod grada postoji prolaz do Beograda, pa čak i do Novog Sada. Međutim, uloga tih laguma kroz istoriju bila je da budu švercerski kanali. Da se roba dotera do reke i da se beži ili da se narod spasava.

Oko Gardoša

Oko Gardoša, ulice oko njega i Zemunsko groblje jesu mesto gde je nastalo mnogo toga na ovom prostoru, prvi zanati, trgovina, mešovitost religija... Prvi ostaci grada, odnosno citadele datiraju negde iz devetog veka (kada se prvi put i spominje ovaj toponim), pa je onda u 11. dograđivana, da bi svoju kulminaciju imala u 14. i 15. veku, u doba Sibinjanin Janka, ličnosti koja takođe ilustruje istoriju Zemuna.