Avion koji je pojeo sam sebe
Pandemija koronavirusa ubila je najveći avion na svetu. Letelica koja je mogla da preveze 850 putnika pretvorila se u kamen oko vrata avioprevoznika. Pod pritiskom troškova na ime plata i održavanja aviona čak i kada ne lete, avikompanije su otpisale svoj najveći problem. To je bio „Erbas“ A 380.
Period od prvog leta 2005. godine do kraja prodaje 2021. godine nije opravdao ulaganje u razvoj aviona koji je trebao da bude najbolji na svetu. Da preveze najviše putnika, da bude rentabilan za održavanje i da troši najmanje goriva po putniku. Ništa od toga se nije ostvarilo.
„Erbas“ A 380 trebao je da promeni avioindustriju. Što bi rekli Amerikanci „game changer“. Za početak trebao je da pobedi svog takmaca – „Boing“ 747. Ali, krenimo redom. Superdžambo je mogao da preveze do 850 putnika u dve klase. On je trebao da bude odgovor na rast putovanja ka dalekim destinacijama i sve veću gužvu na nebu. Aerodromi nisu mogli da prime sve letove.
Zbog toga je osmišljen jednostavan plan. Lokalne aviokompanije trebale su manjim avionima da putnike prebacuju do velikih aerodroma odakle će oni dalja putovanja nastavljati sa A380. Ali, broj takvih aerodroma je ostao ograničen. Na njima je trebalo produžiti i proširiti piste, ojačati rulne staze, postaviti duple mostove za prijem putnika i obezbediti administrativnu podršku ( policija, carina...). To nisu mogli svi da ispune. Neki nisu bili zainteresovani. Zbog visokih troškova.
Poseban problem bio je popunjenost letova. Kako se pokazalo u praksi, popuniti tako veliki avion nije lak posao. Zbog toga je na većini prekookeanskih letova bila je prodata tek polovina sedišta.
Taj problem pratila je velika potrošnja goriva. Rentabilnost je ugrozila slaba popunjenost kabine. Motori su trošili više goriva od planiranog. „Boing“ 787 koji je poleteo 2016. godine troši čak 60 posto manje goriva od A380. Zbog toga su se mnogi kupci „Erbasa“ pobunili ali to im nije ništa pomoglo. Morali su da se suoče sa svim navedenim problemima, uz nadu da će budućnost doneti neko rešenje. A, to se nije dogodilo. Zbog ograničenih narudžbina proizvođači motora nisu imali interes da ponude nove, rentabilnije motore. Počeli su da nedostaju i rezervni delovi zbog čega je penzija u vreme korone mnogima došla kao melem na ranu. Čak i „Erbasu“ koji je na svakom prodatom avionu pravio gubitak.
Na kraju, stručnjaci su izračunali da je razvoj A380 koštao oko 25 milijardi dolara. Predviđena cena po avionu trebala je da bude 445 miliona dolara. Bila je planirana prodaja oko 1200 letelica a taj broj se na kraju zadržao na 250 aviona. Ako se uračunaju prodajni popusti velikim aviokimpanijama, Erbas je u najboljem slučaju vratio tek polovinu uloženih sredstava.
