Авион који је појео сам себе
Пандемија коронавируса убила је највећи авион на свету. Летелица која је могла да превезе 850 путника претворила се у камен око врата авиопревозника. Под притиском трошкова на име плата и одржавања авиона чак и када не лете, авикомпаније су отписале свој највећи проблем. То је био „Ербас“ А 380.
Период од првог лета 2005. године до краја продаје 2021. године није оправдао улагање у развој авиона који је требао да буде најбољи на свету. Да превезе највише путника, да буде рентабилан за одржавање и да троши најмање горива по путнику. Ништа од тога се није остварило.
„Ербас“ А 380 требао је да промени авиоиндустрију. Што би рекли Американци „game changer“. За почетак требао је да победи свог такмаца – „Боинг“ 747. Али, кренимо редом. Суперџамбо је могао да превезе до 850 путника у две класе. Он је требао да буде одговор на раст путовања ка далеким дестинацијама и све већу гужву на небу. Аеродроми нису могли да приме све летове.
Због тога је осмишљен једноставан план. Локалне авиокомпаније требале су мањим авионима да путнике пребацују до великих аеродрома одакле ће они даља путовања настављати са А380. Али, број таквих аеродрома је остао ограничен. На њима је требало продужити и проширити писте, ојачати рулне стазе, поставити дупле мостове за пријем путника и обезбедити административну подршку ( полиција, царина...). То нису могли сви да испуне. Неки нису били заинтересовани. Због високих трошкова.
Посебан проблем био је попуњеност летова. Како се показало у пракси, попунити тако велики авион није лак посао. Због тога је на већини прекоокеанских летова била је продата тек половина седишта.
Тај проблем пратила је велика потрошња горива. Рентабилност је угрозила слаба попуњеност кабине. Мотори су трошили више горива од планираног. „Боинг“ 787 који је полетео 2016. године троши чак 60 посто мање горива од А380. Због тога су се многи купци „Ербаса“ побунили али то им није ништа помогло. Морали су да се суоче са свим наведеним проблемима, уз наду да ће будућност донети неко решење. А, то се није догодило. Због ограничених наруџбина произвођачи мотора нису имали интерес да понуде нове, рентабилније моторе. Почели су да недостају и резервни делови због чега је пензија у време короне многима дошла као мелем на рану. Чак и „Ербасу“ који је на сваком продатом авиону правио губитак.
На крају, стручњаци су израчунали да је развој А380 коштао око 25 милијарди долара. Предвиђена цена по авиону требала је да буде 445 милиона долара. Била је планирана продаја око 1200 летелица а тај број се на крају задржао на 250 авиона. Ако се урачунају продајни попусти великим авиокимпанијама, Ербас је у најбољем случају вратио тек половину уложених средстава.
