Omiljena je bila „škoda"

Svaka stara fotografija obično krije zanimljivu priču, a još ako se na njoj nalazi automobil, potraga za imenom šofera ili vlasnice koja ponosno pozira u šeširu postaje prava istraživačka misija.

To je pre 11 godina shvatila grupa entuzijasta, zaljubljenika u stari Beograd, koji su osnovali fejsbuk grupu „Bio jednom jedan Beograd”.

Godina iza nas ostaće upamćena i po izuzetnoj izložbi pod nazivom „Beograd na točkovima – od prašine do glamura ” u Centru za kulturu Grocka u Rančićevoj kući i „Beograd u pokretu” u Kući kralja Petra. Najzaslužniji da ona ugleda svetlo dana bili su urednici fejsbuk grupe „Bio jednom jedan Beograd”: Zoran Živković, Jelena Janić Ljubisavljević, Sofija Mrišuk, Dragoljub Gajić, Željko Vuk i Branka Đorđević Nakaniši.

Jelena Janić Ljubisavljević, jedna od urednica, za „Magazin” objašnjava da iako je prvi automobil u Srbiju stigao pre ravno 120 godina, do ekspanzije četvorotočkaša dolazi u periodu između dva svetska rata.

– Automobili su tada bili veoma skupi. Vrednost automobila bila je ravna vrednosti jedne kuće. Pre Prvog svetskog rata automobil je ipak bio retkost, više pitanje prestiža nego realne potrebe. Ali u međuratnom periodu situacija se menja i jako puno se uvozi stranih automobila. Javlja se veliki broj auto-mehaničara, žene počinju masovno da voze – priča Jelena Janić Ljubisavljević.

Jedna od prvih žena za volanom, podseća Jelena, bila je i Anđa Bunuševac, novinarka „Politike”. Zanimljiva je fotografija na kojoj je Anđa jedina žena među muškarcima na prvim časovima vožnje u auto-školi.

Na drugoj se vidi grupa ljudi koji su pošli na put do Crne Trave, čak je tu i kučence, kućni ljubimac.

Marka automobila koja se najviše vozila u to doba je „škoda” iz Čehoslovačke.

– Automobile su kupovali ljudi koji su želeli da i na taj način pokažu da su nešto dostigli u životu, ali i neki koji su imali potrebu da negde brzo stignu. Mada treba imati u vidu činjenicu da je Beograd tada bio relativno mali grad, pa je auto više bio statusni simbol, nego realna potreba – kaže Jelena.

U Beogradu se otvaraju benzinske pumpe firmi „Anglo-jugoslavensko petrolejsko”, „Standard oil kompani”, „Vakum oil kompani”, predstavništava različitih fabrika, radionica za opravku kola, radnje s rezervnim delovima. Na ulice stižu prvi saobraćajci. Oznaka Beograda na tablicama bio je broj 1, iznad broja bila je godina registracije, jer su se tablice svake godine menjale.

– Ima veoma mnogo starih fotografija na kojima su automobili. Gotovo da ništa između dva rata nije bilo tako omiljeno za slikanje kao kola, naravno uz vlasnika i njegovu familiju. Auto je tada bio kao član porodice – kaže naša sagovornica.

I kako slika zamenjuje 1.000 reči, objavljujemo nekoliko fotografija iz starih albuma. Neke su kupljene na berzama fotografija, na koje su stigle iz kontejnera kao odbačene uspomene, a drugi način prikupljanja fotografija je preko pratilaca fejsbuk grupe „Bio jednom jedan Beograd”, gde se tačno zna gde je slika snimljena i ko je na njoj. To su, priznaje Jelena, najdraži izvori.