Lekovitost praštanja
Zato kada vas neko povredi, ne treba nikada na prvu loptu reagovati, ali jeste važno da zapamtimo šta smo doživeli s određenom osobom, koliko je bilo neprijatno i koliko je zaboleo. Opraštanje ne znači da se povlačimo, ali se ne možemo ponašati kao da nije bilo ništa
Šta ja imam da praštam? Zašto ja prvi da popuštam? Što meni neko ne oprosti, pitali su se neki od učesnika onlajn radionice UK „Božidarac” u Beogradu koju je nedavno održala Radmila Urošević, sociolog i socioterapeut.
– Suština praštanja je odnos prema sebi. Praštanje je način da sebe očistimo od gneva, besa, loših emocija. Kroz to što ćemo nekome da oprostimo neku nepromišljenu izjavu, uvredu, optužbu, mi se oslobađamo loše energije – kaže naša sagovornica.
U miru sa sobom
Pri tome, podseća ona, to što ćemo oprostiti ne znači da smo zaboravili, ovaj proces vas ne obavezuje da se s istim pomirimo ili nastavimo druženje:
– Radionica je organizovana uoči praznika s namerom da podseti da je opraštanje potrebno tokom celog života, ali su praznici posebna prilika zato što imamo više vremena da se bavimo svojim osećanjima, mislima. Nije to lak proces, ali nas uvek oslobađa i nagrađuje duhovnim mirom i psihofizičkom ravnotežom. Omogućava nam da živimo, kako bi rekao moj sveštenik, u miru sa sobom. To ne možemo ako smo puni jeda i gorčine zbog ljudi koji su nam bliski, iz našeg okruženja i privatno i poslovno i kada govorim o prijateljima.
Osobe spremne da oproste su i boljeg fizičkog zdravlja, ređe pate od visokog krvnog pritiska, imaju bolji imunitet, manje su depresivne, imaju bolje socijalne kontakte.
– Vrlo često smo ljuti na nekoga zato što je nešto rekao. Prođe vreme i mi popričamo s tom osobom koja nas je povredila i saznamo da ona i nije svesna toga što smo joj zamerili. Izgubili smo dragoceno vreme u lošem osećanju, nismo komunicirali, družili se – ukazuje Radmila Urošević.
Naravno, dodaje da ima slučajeva kada neko ima lošu nameru.
– Onda tu nema govora o praštanju, onda od te osobe treba da se distanciramo, da je ignorišemo, izbegavamo. Ne da se ljutimo. Ako baš moramo da komuniciramo, jer je na našem poslu, kolega ili naš nadređeni, onda je ljubaznost jedno divno rešenje. Ljudi koji su ljubazni imaju moćno oružje da se brane, ali ne beskrajno, već na nivou minimalne komunikacije – podseća naša sagovornica.
Komunikacija je jako važna u savremenom životu, svetu. Statistika kaže da je polovina naših problema, pa i povređivanja drugih, nastala zbog loše komunikacije. To moramo da imamo u vidu i da razvijamo tu veštinu kako bismo sprečili buduće nesporazume, uvrede, povređivanje drugih ljudi.
– Ljudski je grešiti, treba ljudima pružiti drugu šansu. Treba kroz razgovor isterati stvar na čistac – savetuje ona.
U osnovi praštanja je odluka da se oslobodimo negativnih osećanja, loših misli, čak nekada i ideja o osveti.
– Patnja, prouzrokovana osećajem izneverenosti ili razočaranosti, može da izazove želju za osvetom, što nije ispravno jer je to onda lanac koji se beskrajno nastavlja i ne može da izađe na dobro – reči su naše sagovornice.
Osim toga, ako smo ispunjeni sobom, svojim životom i pozicijom u njemu, moći ćemo i racionalnije da sagledamo ono što nam se dogodilo u situaciji kada nas je neko povredio.
– Ako vas je neko povredio, to je najčešće odnos te osobe prema sebi, a ne prema vama. Najčešće nerealizovani ljudi imaju tu potrebu. Sujeta i neispunjenost su povodi da te neko povredi, uvredi, unizi. Zato kada vas neko povredi, ne treba nikada na prvu loptu reagovati, ali jeste važno da zapamtimo šta smo doživeli s određenom osobom, koliko je bilo neprijatno i koliko je zaboleo. Znači, opraštanje ne znači da se povlačimo, ali ne znači ni da s određenom osobom koja nas je povredila idemo dalje, kao da nije bilo ništa – savetuje naša sagovornica.
Čestitka za praznik
Dalje podseća:
– Oprost direktno utiče i na veći osećaj samopoštovanja i samopouzdanja što često savremenom čoveku nedostaje. To se događa i zato što stalno odgovaramo na impulse iz spoljnog sveta, na zahteve i zadatke. To iscrpljuje, tera u anksioznost i frustraciju. Ljudi gube svest o tome koliko vrede, šta sve znaju, šta mogu... Opraštanje je i postavljanje granica drugim ljudima u odnosu na sebe. Izreka „nije važno šta kaže, nego ko kaže” znači da ne može svako ni da nas uvredi. To se često zaboravi i reaguje se na prvu loptu što druga strana i želi.
Naša sagovornica podseća i da svi možemo da pružimo ruku drugoj osobi, da je pozovemo na razgovor, popričamo i o spornoj temi. Što se više opraštanje odlaže, šteta raste, jer proteklo vreme povećava jaz.
– Ako nam je zaista žao zbog nečega što smo rekli ili uradili, čestitka za praznik je dobra prilika da kažemo: „Izvini, žao mi je, želim ti sreću i da se vidimo na kafi, čaju” – predlaže Radmila Urošević.
