Лековитост праштања
Зато када вас неко повреди, не треба никада на прву лопту реаговати, али јесте важно да запамтимо шта смо доживели с одређеном особом, колико је било непријатно и колико је заболео. Опраштање не значи да се повлачимо, али се не можемо понашати као да није било ништа
Шта ја имам да праштам? Зашто ја први да попуштам? Што мени неко не опрости, питали су се неки од учесника онлајн радионице УК „Божидарац” у Београду коју је недавно одржала Радмила Урошевић, социолог и социотерапеут.
– Суштина праштања је однос према себи. Праштање је начин да себе очистимо од гнева, беса, лоших емоција. Кроз то што ћемо некоме да опростимо неку непромишљену изјаву, увреду, оптужбу, ми се ослобађамо лоше енергије – каже наша саговорница.
У миру са собом
При томе, подсећа она, то што ћемо опростити не значи да смо заборавили, овај процес вас не обавезује да се с истим помиримо или наставимо дружење:
– Радионица је организована уочи празника с намером да подсети да је опраштање потребно током целог живота, али су празници посебна прилика зато што имамо више времена да се бавимо својим осећањима, мислима. Није то лак процес, али нас увек ослобађа и награђује духовним миром и психофизичком равнотежом. Омогућава нам да живимо, како би рекао мој свештеник, у миру са собом. То не можемо ако смо пуни једа и горчине због људи који су нам блиски, из нашег окружења и приватно и пословно и када говорим о пријатељима.
Особе спремне да опросте су и бољег физичког здравља, ређе пате од високог крвног притиска, имају бољи имунитет, мање су депресивне, имају боље социјалне контакте.
– Врло често смо љути на некога зато што је нешто рекао. Прође време и ми попричамо с том особом која нас је повредила и сазнамо да она и није свесна тога што смо јој замерили. Изгубили смо драгоцено време у лошем осећању, нисмо комуницирали, дружили се – указује Радмила Урошевић.
Наравно, додаје да има случајева када неко има лошу намеру.
– Онда ту нема говора о праштању, онда од те особе треба да се дистанцирамо, да је игноришемо, избегавамо. Не да се љутимо. Ако баш морамо да комуницирамо, јер је на нашем послу, колега или наш надређени, онда је љубазност једно дивно решење. Људи који су љубазни имају моћно оружје да се бране, али не бескрајно, већ на нивоу минималне комуникације – подсећа наша саговорница.
Комуникација је јако важна у савременом животу, свету. Статистика каже да је половина наших проблема, па и повређивања других, настала због лоше комуникације. То морамо да имамо у виду и да развијамо ту вештину како бисмо спречили будуће неспоразуме, увреде, повређивање других људи.
– Људски је грешити, треба људима пружити другу шансу. Треба кроз разговор истерати ствар на чистац – саветује она.
У основи праштања је одлука да се ослободимо негативних осећања, лоших мисли, чак некада и идеја о освети.
– Патња, проузрокована осећајем изневерености или разочараности, може да изазове жељу за осветом, што није исправно јер је то онда ланац који се бескрајно наставља и не може да изађе на добро – речи су наше саговорнице.
Осим тога, ако смо испуњени собом, својим животом и позицијом у њему, моћи ћемо и рационалније да сагледамо оно што нам се догодило у ситуацији када нас је неко повредио.
– Ако вас је неко повредио, то је најчешће однос те особе према себи, а не према вама. Најчешће нереализовани људи имају ту потребу. Сујета и неиспуњеност су поводи да те неко повреди, увреди, унизи. Зато када вас неко повреди, не треба никада на прву лопту реаговати, али јесте важно да запамтимо шта смо доживели с одређеном особом, колико је било непријатно и колико је заболео. Значи, опраштање не значи да се повлачимо, али не значи ни да с одређеном особом која нас је повредила идемо даље, као да није било ништа – саветује наша саговорница.
Честитка за празник
Даље подсећа:
– Опрост директно утиче и на већи осећај самопоштовања и самопоуздања што често савременом човеку недостаје. То се догађа и зато што стално одговарамо на импулсе из спољног света, на захтеве и задатке. То исцрпљује, тера у анксиозност и фрустрацију. Људи губе свест о томе колико вреде, шта све знају, шта могу... Опраштање је и постављање граница другим људима у односу на себе. Изрека „није важно шта каже, него ко каже” значи да не може свако ни да нас увреди. То се често заборави и реагује се на прву лопту што друга страна и жели.
Наша саговорница подсећа и да сви можемо да пружимо руку другој особи, да је позовемо на разговор, попричамо и о спорној теми. Што се више опраштање одлаже, штета расте, јер протекло време повећава јаз.
– Ако нам је заиста жао због нечега што смо рекли или урадили, честитка за празник је добра прилика да кажемо: „Извини, жао ми је, желим ти срећу и да се видимо на кафи, чају” – предлаже Радмила Урошевић.
