Nazdravimo prijatelji(ma)
Novinar i pisac Aleksandar Gajović predstavio je u „Jugotonu” novu knjigu koja je beležnica o životu deset najvećih zvezda naše muzike koja se i danas sluša u kafanama
Aleksandar Gajović, novinar i pisac, predstavio je juče svoju sedmu knjigu „Nazdravimo prijatelji(ma), u prodavnici Jugotona u Nušićevoj ulici, nedaleko od kuće „Politika” u kojoj je nekada radio. „Ova knjiga idejno je nastala na inicijativu prijatelja Vladimira Đurića, popularnog Đure Mornara, dramaturga, muzičara i novinara, kome ću na tome zauvek ostati zahvalan. Ona, u stvari, sadrži samo neke biografske podatke o onima koji su, kao potpuno nepoznati, započeli svoje muzičke karijere baš u kafani, duvanskom dimu i sa čašicom u ruci, da bi vremenom dostigli nacionalnu i internacionalnu afirmaciju i svakako vrednost” rekao je Gajović.
Knjiga preddstavlja razvoj „deset junaka naše kafane”, kako se izrazio, a to su Lepa Lukić, Šaban Šauluić, Predrag Živković Tozovac, Usnija Redžepova i Toma Zdravković u prvom delu, ali su u drugom delu knjige i Šaban Bajramović, Silvana Armenulić, Bora Spužić Kvaka, Zvonko Bogdan i Predrag Cune Gojković.
Đura Mornar rekao je da je zapazio Gajovićeve napise o naših deset najvećih zvezda narodne muzike, a koji su otkrivali njihov život i nagovorio ga da objavi knjigu, dok je novinar Draško Aćimović kazao da je u našu kafanu mogla da uđe samo dobra muzika ljudi sa karizmom čije je živote Gajović za generacije „pribeležio”.
Natalija Ćajić,urednica ovog književnog „Jugotonovog” izdanja koje prati i štampani cd na koricama, pročitala je deo predgovora Vanje Bulića u kom se kaže: „Kafane su bile njihove kancelarije, domovi i stajališta. Siguran sam da će jednog dana neki istraživač zaviriti u ovu knjigu i biti zahvalan što je u njoj zabeležen jedan paralelni život što pulsira u društvu koje je srušilo građanski moral, a pri tom nije ponudilo valjanu zamenu. U takvom okruženju stasavali su omiljeni heroji sa svetačkim oreolom satkanim o kafanskog dima…”
Gajopvić je dodao: „Da su kojim slučajem krenuli drugim putem, pitanje je da li bi ikada postali ono što često nazivamo – estradnim bogovima. I, boemima, koji su postali kafanske legende. Zato kafani večno hvala A onima u njima, divljenje i sve počasti, koje su ih u periodu za nama neshvatljivo zaobilazile. Ovo je samo jedan mali doprinos u ispravljanju te, uslovno rečeno, višedecenijske nepravde”, rekao je autor, koji je na ovoj knjizi radio, sakupljajući svoje beleške i znanja, osam meseci.
„Kafana je, u stvari, samo jedna reč, koja sadrži hiljadu slika. Za nju nije potrebno nikakvo predznanje. To mesto je, uostalom, toliko puta opevano i sa toliko emocija opisano, da je gotovo nemoguće doći do nekog opipljivog broja. Kafana je i prostor koji najbolje leči tugu i rasplamsava radost. A tu se okupljaju baš svi – i radnici i poštena inteligencija, i intelektualci i oni koji to nisu, i časni i nečasni, i hohštapleri i osobe koje ni mrava ne bi zgazile, i žalosni i srećni, i mali i veliki ljudi, i kurve i gorde žene, i barabe i probisveti, i znani i neznani... Bez predrasuda, u kafanu se, ipak, najčešće beži od stvarnosti… Karirani stolnjaci, tamburaši, kafanske pesme, pečenje, kuvano vino i domaća rakija – osnovne su asocijacije na nezaboravne uspomene i doživljaje koji se prepričavaju, kako među nama, tako i među strancima u Srbiji”, rekao je Gajović, objašnjavajući za „Magazin” zašto je napisao ovu knjigu. Aleksandar Saša Gajović od osamdesetih je stalni saradnik Politikinih izdanja, najpre u „Politici ekspres”, a 1987. je imenovan za glavnog urednika časopisa „Pop rok”. Početkom devedesetih je u programskom timu koji utemeljuje TV Politiku, gde je bio pomoćnik glavnog urednika. TV karijeru nastavlja na Trećem kanalu, a potom Prvom programu RTS-a i JU-info kanalu. Učestvovao je u kreiranju više domaćih muzičkih festivala u SFRJ i Srbiji, bio je i savetnik i državni sekretar u Ministarstvu kulture. Dobitnik je godišnje Politikine nagrade „Huper”, Zlatne značke i Zlatnog beočuga, kao i drugih priznanja za doprinos kulturi Srbije.
