Наздравимо пријатељи(ма)
Новинар и писац Александар Гајовић представио је у „Југотону” нову књигу која је бележница о животу десет највећих звезда наше музике која се и данас слуша у кафанама
Александар Гајовић, новинар и писац, представио је јуче своју седму књигу „Наздравимо пријатељи(ма), у продавници Југотона у Нушићевој улици, недалеко од куће „Политика” у којој је некада радио. „Ова књига идејно је настала на иницијативу пријатеља Владимира Ђурића, популарног Ђуре Морнара, драматурга, музичара и новинара, коме ћу на томе заувек остати захвалан. Она, у ствари, садржи само неке биографске податке о онима који су, као потпуно непознати, започели своје музичке каријере баш у кафани, дуванском диму и са чашицом у руци, да би временом достигли националну и интернационалну афирмацију и свакако вредност” рекао је Гајовић.
Књига преддставља развој „десет јунака наше кафане”, како се изразио, а то су Лепа Лукић, Шабан Шаулуић, Предраг Живковић Тозовац, Уснија Реџепова и Тома Здравковић у првом делу, али су у другом делу књиге и Шабан Бајрамовић, Силвана Арменулић, Бора Спужић Квака, Звонко Богдан и Предраг Цуне Гојковић.
Ђура Морнар рекао је да је запазио Гајовићеве написе о наших десет највећих звезда народне музике, а који су откривали њихов живот и наговорио га да објави књигу, док је новинар Драшко Аћимовић казао да је у нашу кафану могла да уђе само добра музика људи са каризмом чије је животе Гајовић за генерације „прибележио”.
Наталија Ћајић,уредница овог књижевног „Југотоновог” издања које прати и штампани цд на корицама, прочитала је део предговора Вање Булића у ком се каже: „Кафане су биле њихове канцеларије, домови и стајалишта. Сигуран сам да ће једног дана неки истраживач завирити у ову књигу и бити захвалан што је у њој забележен један паралелни живот што пулсира у друштву које је срушило грађански морал, а при том није понудило ваљану замену. У таквом окружењу стасавали су омиљени хероји са светачким ореолом сатканим о кафанског дима…”
Гајопвић је додао: „Да су којим случајем кренули другим путем, питање је да ли би икада постали оно што често називамо – естрадним боговима. И, боемима, који су постали кафанске легенде. Зато кафани вечно хвала А онима у њима, дивљење и све почасти, које су их у периоду за нама несхватљиво заобилазиле. Ово је само један мали допринос у исправљању те, условно речено, вишедеценијске неправде”, рекао је аутор, који је на овој књизи радио, сакупљајући своје белешке и знања, осам месеци.
„Кафана је, у ствари, само једна реч, која садржи хиљаду слика. За њу није потребно никакво предзнање. То место је, уосталом, толико пута опевано и са толико емоција описано, да је готово немогуће доћи до неког опипљивог броја. Кафана је и простор који најбоље лечи тугу и распламсава радост. А ту се окупљају баш сви – и радници и поштена интелигенција, и интелектуалци и они који то нису, и часни и нечасни, и хохштаплери и особе које ни мрава не би згазиле, и жалосни и срећни, и мали и велики људи, и курве и горде жене, и барабе и пробисвети, и знани и незнани... Без предрасуда, у кафану се, ипак, најчешће бежи од стварности… Карирани столњаци, тамбураши, кафанске песме, печење, кувано вино и домаћа ракија – основне су асоцијације на незаборавне успомене и доживљаје који се препричавају, како међу нама, тако и међу странцима у Србији”, рекао је Гајовић, објашњавајући за „Магазин” зашто је написао ову књигу. Александар Саша Гајовић од осамдесетих је стални сарадник Политикиних издања, најпре у „Политици експрес”, а 1987. је именован за главног уредника часописа „Поп рок”. Почетком деведесетих је у програмском тиму који утемељује ТВ Политику, где је био помоћник главног уредника. ТВ каријеру наставља на Трећем каналу, а потом Првом програму РТС-а и ЈУ-инфо каналу. Учествовао је у креирању више домаћих музичких фестивала у СФРЈ и Србији, био је и саветник и државни секретар у Министарству културе. Добитник је годишње Политикине награде „Хупер”, Златне значке и Златног беочуга, као и других признања за допринос култури Србије.
