Dva testa – „pogled” u bubreg
Obična laboratorijska analiza urina veoma je dragoceni izvor podataka za lekara, a pretraga koja otkriva povišene albumine u mokraći ukazuje da hipertenzija preti da ošteti ovaj organ
Prof. dr Nada Dimković, nefrolog i dugogodišnja načelnica Centra za dijalizu Gradske bolnice u Beogradu, uvek voli da podseti lekare u domovima zdravlja i kolege drugih specijalnosti da je laboratorijska analiza urina „pogled” u bubreg.
Da, baš tu jednostavnu, bezbolnu, čak i jeftinu laboratorijsku analizu ne treba potcenjivati.
Tako je uradila i nedavno na simpozijumu „Škola hipertenzije”, gde je održala predavanje o vezi između visokog krvnog pritiska i oštećenja bubrega.
– Baš taj najobičniji pregled je važan, jer nema bolesti bubrega, a da se to ne prikaže u mokraći. Tu će se pokazati belančevine, eritrociti, leukociti u mokraći... Zato izabrani lekari u domovima zdravlja moraju češće pacijente da upućuju da urade laboratorijsku analizu mokraće i da ih pregledaju – rekla je za „Magazin” prof. dr Dimković.
Opasno jer ne boli
Istina, u ovom testu neće se videti da li u urinu postoje povišeni albumini koji ukazuju da visok pritisak ugrožava rad bubrega i to se proverava testom na mikroalbuminuriju, koji se mora uraditi posebno, često i o svom trošku, jer nije zaživeo u našim domovima zdravlja.
Ako se iz tih analiza posumnja da nešto nije u redu s bubrezima, lekar će nastaviti s ispitivanjima i rešiće problem s bubrežnim oboljenjem na vreme, nekada dovoljno rano da spreči odlazak pacijenta na dijalizu.
– Često ljudi i ne znaju da imaju hipertenziju. To je bolest koja se najčešće previdi. Čak i kada se ponekad izmere i otkriju visoke vrednosti krvnog pritiska od recimo 140 ili 150 sa 90 milimetara živinog stuba, pacijent će reći da mu to ništa nije smetalo, da ga nije bolelo, da nema nikakve tegobe. I to je glavna opasnost kod hipertenzije, jer – ne boli. Međutim, u čak do 25 odsto slučajeva u Srbiji pacijenti stignu na dijalizu ne zbog neke bubrežne bolesti, nego je u osnovi poremećaja bila hipertenzija koja je uništila bubreg. Dakle, jedna petina bolesnika je kod nas na dijalizi upravo zbog hipertenzije, jer mnogi ne shvataju opasnost koja im preti od visokog krvnog pritiska – upozorava doktorka Dimković.
To je, nažalost, povezano i s našim mentalitetom: dok ih ništa ne boli, ljudi nemaju razloga da se obrate lekaru i leče.
– Nekontrolisana hipertenzija, neotkrivena na vreme, zbog koje strada bubreg je, međutim, jedna strana priče. Drugi deo je što test na mikroalbuminuriju retko ko proverava. Ali, ako lekar pred sobom ima bolesnika s hipertenzijom, mnogo je važno da se uradi test na mikroalbuminuriju, jer od toga zavisi pristup daljem lečenju. Ovaj test je dovoljno raditi jednom u tri ili šest meseci, jer ako se povećaju albumini u urinu, to znači da bubreg i krvni sudovi trpe zbog hipertenzije. Kod takvog bolesnika regulacija krvnog pritiska mora da bude stroža, odnosno intenzivnija – objašnjava naša sagovornica i podseća pacijente da je važno da redovno mere pritisak, ali i da redovno uzimaju propisanu terapiju. Ovo naglašava zato što pacijenti koji se leče od hipertenzije neretko jedan dan popiju lek, a sledeći dan preskoče, jer im je pritisak dobar.
Kontra priča
Ali, postoji i kontra priča: neke osobe imaju visok pritisak, ali ne kao posledicu takozvane esencijalne hipertenzije, nego on potiče od bubrega.
– Bubrežna bolest može da bude akutna, recimo, naglo nastali postinfektivni glomerulonefritis, koji je uvek praćen i hipertenzijom, ali srećom prolazi. Ali, može da bude i hronična bubrežna bolest koja traje nekoliko godina dok se ne pojavi i hipertenzija – objašnjava dr Nada Dimković.
Dodaje i da bez rešenja nefrološkog problema jednostavno ne može da se reguliše krvni pritisak. Lekari u domovima zdravlja zato treba blagovremeno da upute pacijenta kod specijaliste. U krajnjoj liniji kardiologu, a oni već upućuju nefrolozima.
– U oko polovini slučajeva na dijalizi su bolesnici koji nemaju primarno bubrežnu bolest, nego ih je na dijalizu dovela ili loše regulisana šećerna bolest ili nekontrolisan i nelečen visok krvni pritisak. U svetu je taj procenat i veći, jer je dijabetes češći. Visok krvni pritisak vremenom oštećuje bubreg i dijalizni centri su puni pacijenata kojima je hipertenzija izazvala oštećenje. S druge strane, bolest bubrega bilo koje prirode deluje na krvni pritisak, povećavajući ga. Ponekad nije lako razlučiti „šta je kokoška, a šta je jaje”, odnosno koji je problem stariji – rekla je dr Dimković.
