Два теста – „поглед” у бубрег
Обична лабораторијска анализа урина веома је драгоцени извор података за лекара, а претрага која открива повишене албумине у мокраћи указује да хипертензија прети да оштети овај орган
Проф. др Нада Димковић, нефролог и дугогодишња начелница Центра за дијализу Градске болнице у Београду, увек воли да подсети лекаре у домовима здравља и колеге других специјалности да је лабораторијска анализа урина „поглед” у бубрег.
Да, баш ту једноставну, безболну, чак и јефтину лабораторијску анализу не треба потцењивати.
Тако је урадила и недавно на симпозијуму „Школа хипертензије”, где је одржала предавање о вези између високог крвног притиска и оштећења бубрега.
– Баш тај најобичнији преглед је важан, јер нема болести бубрега, а да се то не прикаже у мокраћи. Ту ће се показати беланчевине, еритроцити, леукоцити у мокраћи... Зато изабрани лекари у домовима здравља морају чешће пацијенте да упућују да ураде лабораторијску анализу мокраће и да их прегледају – рекла је за „Магазин” проф. др Димковић.
Опасно јер не боли
Истина, у овом тесту неће се видети да ли у урину постоје повишени албумини који указују да висок притисак угрожава рад бубрега и то се проверава тестом на микроалбуминурију, који се мора урадити посебно, често и о свом трошку, јер није заживео у нашим домовима здравља.
Ако се из тих анализа посумња да нешто није у реду с бубрезима, лекар ће наставити с испитивањима и решиће проблем с бубрежним обољењем на време, некада довољно рано да спречи одлазак пацијента на дијализу.
– Често људи и не знају да имају хипертензију. То је болест која се најчешће превиди. Чак и када се понекад измере и открију високе вредности крвног притиска од рецимо 140 или 150 са 90 милиметара живиног стуба, пацијент ће рећи да му то ништа није сметало, да га није болело, да нема никакве тегобе. И то је главна опасност код хипертензије, јер – не боли. Међутим, у чак до 25 одсто случајева у Србији пацијенти стигну на дијализу не због неке бубрежне болести, него је у основи поремећаја била хипертензија која је уништила бубрег. Дакле, једна петина болесника је код нас на дијализи управо због хипертензије, јер многи не схватају опасност која им прети од високог крвног притиска – упозорава докторка Димковић.
То је, нажалост, повезано и с нашим менталитетом: док их ништа не боли, људи немају разлога да се обрате лекару и лече.
– Неконтролисана хипертензија, неоткривена на време, због које страда бубрег је, међутим, једна страна приче. Други део је што тест на микроалбуминурију ретко ко проверава. Али, ако лекар пред собом има болесника с хипертензијом, много је важно да се уради тест на микроалбуминурију, јер од тога зависи приступ даљем лечењу. Овај тест је довољно радити једном у три или шест месеци, јер ако се повећају албумини у урину, то значи да бубрег и крвни судови трпе због хипертензије. Код таквог болесника регулација крвног притиска мора да буде строжа, односно интензивнија – објашњава наша саговорница и подсећа пацијенте да је важно да редовно мере притисак, али и да редовно узимају прописану терапију. Ово наглашава зато што пацијенти који се лече од хипертензије неретко један дан попију лек, а следећи дан прескоче, јер им је притисак добар.
Контра прича
Али, постоји и контра прича: неке особе имају висок притисак, али не као последицу такозване есенцијалне хипертензије, него он потиче од бубрега.
– Бубрежна болест може да буде акутна, рецимо, нагло настали постинфективни гломерулонефритис, који је увек праћен и хипертензијом, али срећом пролази. Али, може да буде и хронична бубрежна болест која траје неколико година док се не појави и хипертензија – објашњава др Нада Димковић.
Додаје и да без решења нефролошког проблема једноставно не може да се регулише крвни притисак. Лекари у домовима здравља зато треба благовремено да упуте пацијента код специјалисте. У крајњој линији кардиологу, а они већ упућују нефролозима.
– У око половини случајева на дијализи су болесници који немају примарно бубрежну болест, него их је на дијализу довела или лоше регулисана шећерна болест или неконтролисан и нелечен висок крвни притисак. У свету је тај проценат и већи, јер је дијабетес чешћи. Висок крвни притисак временом оштећује бубрег и дијализни центри су пуни пацијената којима је хипертензија изазвала оштећење. С друге стране, болест бубрега било које природе делује на крвни притисак, повећавајући га. Понекад није лако разлучити „шта је кокошка, а шта је јаје”, односно који је проблем старији – рекла је др Димковић.