Kad „puca” glava

Boli me glava, gotovo kao uzrečica svakodnevno može da se čuje. Da li se zapitamo koju vrstu glavobolje imamo. Na osnovu mesta bola obično može da se utvrdi o kojoj vrsti je reč i koji oblik tretmana pruža olakšanje.

– Primarne i sekundarne glavobolje dve su glavne kategorije prema Međunarodnoj klasifikaciji glavobolja iz 2004. godine. Pod primarnim podrazumevamo glavobolje specifičnih karakteristika i učestalosti ispoljavanja, koje se ne mogu pripisati nekom drugom poremećaju, poput migrene ili glavobolja tenzionog tipa. Suprotno, sekundarne glavobolje su simptom drugih bolesti i ispoljavaju se uporedo s pojavom drugog poremećaja za koji je poznato da može da uzrokuje bol u glavi – navodi dr Mihailo Mirković, neurolog u Zdravstvenom centru Valjevo.

U zavisnosti od lokacije bola primarne glavobolje se dele na one tenziogenog tipa, migrene i klaster glavobolje.

Zbog stresa, besa, umora ili nepravilnog držanja

Tenzione su ranije nazivane i stresne glavobolje i one su najčešće. Osim stresa izazivaju ih i nedostatak sna ili bes, umor, poremećaji vratne kičme, nepravilan položaj tela tokom rada, anksioznost. Kod starijih osoba glavobolja je zapravo često simptom depresije.

– Glavobolja se javlja u napadima koji obično traju tridesetak minuta, nekoliko sati, ali može potrajati i danima. Bol je s obe strane glave, nepulsirajući, stalan, s čestim pogoršanjem krajem dana i izostankom pogoršanja tokom uobičajene fizičke aktivnosti. Bolesnici se žale ne toliko na bol, koliko na osećaj pritiska ili stezanja u glavi i vratu, u vidu „trake oko glave” – objašnjava dr Mirković.

U tim slučajevima mogu pomoći hladne ili tople obloge, popravljanje položaja tela, relaksacione tehnike, vežbe, prestanak pušenja, izbegavanje alkoholnih i gaziranih pića, kafe, upotrebe veštačkih zaslađivača. Ponekad će glavobolja proći tek kad se popije tableta protiv bolova, odnosno analgetik ili antidepresiv.

Migrenska je druga najčešća vrsta glavobolje. Svaki deseti stanovnik planete pati od ponavljanih napada migrene, žene znatno češće.

– Prvi opis migrene nalazimo već u drugom veku u rukopisima Areteja iz Kapadokije. Sam termin migrena potiče od grčke reči hemikranios (u prevodu „pola glave”), čime se naglašava jednostrani osećaj bola – objašnjava naš sagovornik.

Približno 60 odsto bolesnika s migrenom doživi više od dva napada tokom meseca, a čak 75 procenata njih bol opisuje kao težak ili ekstremno težak. Stoga ne čudi da tokom napada više od 90 odsto bolesnika nije u stanju da normalno funkcioniše, a preko polovine napad mora da provede u krevetu. Može da se pojavi u bilo kojem životnom dobu, ali je njen početak najčešći u periodu adolescencije (kod muškaraca između 10. i 12, a kod žena između 14. i 16. godine).

Kod žena u reproduktivnom periodu, po rečima neurologa, napadi se grupišu i intenzivniji su u periodu oko i tokom menstruacionih ciklusa. Većina bolesnica nema napade tokom trudnoće, dok se kod nekih žena glavobolje slične migreni javljaju tokom primene oralnih kontraceptivnih sredstava.

Česti pokretači migrene su: zamor, iscrpljivanje, putovanje, relaksacija nakon stresa, jako svetlo, diskoteke, previše ili premalo spavanja, preskakanje obroka, posebna osetljivost prema nekim vrstama hrane, alkohol, crna vina.

– Uzrok nastanka migrene nije u potpunosti rasvetljen. Danas preovlađuje stav da su vaskularne promene tokom migrene samo posledica primarnih neuronalnih poremećaja, mada sled tih poremećaja nije potpuno razjašnjen. Genetički faktori mogli bi ključno da određuju prag za pojavu migrene kod svakoga, ali su važni i drugi faktori, poput hormonskih promena, vremenskih prilika, zloupotrebe različitih supstanci – kaže naš sagovornik.

Kod oko 60 odsto bolesnika od migrene danima ili satima pre napada ispoljavaju se promene raspoloženja, uznemirenost, preterano zevanje, žeđ, zamor, pospanost, želja za određenom vrstom hrane.

– Tokom glavobolje ispoljava se najmanje jedna od sledećih karakteristika: mučnina i/ili povraćanje, kao i osećaj da im svetlo ili zvuk jako smetaju. Napad je najčešći ujutro, tokom buđenja. Bol je u početku kod većine jednostran, ali može tokom napada da zahvati celu glavu, to je često kod dece – naglašava dr Mirković.

Bolesnik tokom napada leži bez pokreta u zamračenoj sobi.

Bolničko lečenje

Napadi glavobolje traju od četiri do 72 sata. Produženi napadi (duže od tri dana) ili serija napada između kojih se konstatuje samo minimalno poboljšanje zahtevaju bolničko lečenje.

– Prvi korak u lečenju migrene je objašnjenje o kakvom se poremećaju radi i šta se može očekivati, što je, deluje začuđujuće, „dovoljan lek” za određeni broj bolesnika. Prepoznavanje faktora koji mogu da pokrenu napad migrene veoma je važno, pa bolesnika treba savetovati i o načinu života. Potrebno je i obustaviti lekove, koji mogu da doprinesu pojavi glavobolje – naglašava naš sagovornik.

Razlikuju se dva osnovna pristupa: lečenje akutnog napada migrene i profilaktička terapija.

– Simptomatsku terapiju migrene obično treba početi što je ranije moguće tokom napada. Ukoliko glavobolja svoj vrhunac dosegne brzo, za 10–15 minuta, i ukoliko je povezana s ranim povraćanjem, odlučujemo se za terapiju injekcijama ili infuzijom. Još uvek su među najčešće korišćenim lekovima stari, dobri analgetici, koji će pomoći kod lakših oblika migrene, ali kod srednje teških i teških migrena nemaju efekta. Ovi lekovi obično se daju uporedo s lekovima protiv mučnine – pojašnjava dr Mirković.

Klaster glavobolje najteže

Klaster glavobolja spada u najteže. Osnovna karakteristika ove glavobolje jeste njen vremenski obrazac ispoljavanja. Naime, u ovoj glavobolji dominiraju napadi koji traju od 15 minuta do tri sata, koji se javljaju jednom do tri puta dnevno (do 8 napada dnevno). U epizodičnoj klaster glavobolji ovakvi „bolni” dani se grupišu u klaster period: tokom koga bolesnik ima ponavljane napade, koji najčešće traju 6–12 nedelja, ali nakon kojih slede periodi potpunog prestanka bola (remisije, tj. vreme bez bola između dva klaster perioda), koji treba da budu duži od 30 dana (obično od nekoliko meseci do nekoliko godina). Klaster periodi obično se javljaju u isto vreme tokom godine.

Bol bolesnici opisuju kao oštar, kao ubod nožem, burgijanje, vreo žarač zaboden u oko… Po pravilu je jednostran i javlja se gotovo uvek iznad istog regiona.

U odnosu na one koje muči migrena, pacijenti s ovom vrstom glavobolje ponašaju se potpuno drugačije: dramatično se i neprekidno kreću, drže se za glavu ili trljaju bolno mesto. U težim slučajevima udaraju glavom u zid! U toj fazi javljaju se suicidalne ideje, pa i pokušaji samoubistva. Na istoj strani s bolom javlja se suzenje oka, zapušenost nozdrve, znojenje čela ili te polovine lica. Nakon napada bolesnik je potpuno iscrpljen.

Karakteristična je pojava napada noću, obično sat nakon uspavljivanja, ali i tokom dana.

Za lečenje se koristi akutna (simptomatska) terapija bola, svakodnevna terapija za smanjivanje učestalosti napada i, ukoliko efekat lekova izostane, hirurška terapija. Potrebno je brzo dati terapiju. Tokom klaster napada udisanje kiseonika (8–10 litara u minuti) preko maske može dramatično da smanji bol za samo nekoliko minuta, mada se po prestanku udisanja bol vraća. Koriste se i lekovi efikasni za migrenu.

Začarani krug

Malo je poznato da lekovi koje koristimo za lečenje glavobolja mogu, ukoliko se primenjuju neopravdano često, i sami da budu uzrok takozvane povratne, gotovo svakodnevne, glavobolje.

Obični i kombinovani analgetici, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, ergotamin, triptani mogu da budu uzrok ovakve glavobolje.

– Bolesnik se tada nalazi u začaranom krugu: lekovi koje je uzimao za kontrolu glavobolje uzrokuju glavobolje povećane učestalosti, a potom, ne znajući za razlog pogoršanja, uzima još veće doze ili prelazi na nove analgetike. Često pitaju: „Doktore, imate li nešto jače?” – objašnjava dr Mirković.

Preterana upotreba lekova uzrok je hroničnih, svakodnevnih glavobolja kod gotovo polovine bolesnika s takvom dijagnozom. Zato je važno pacijentu objasniti šta je preterana upotreba.

– To je uzimanje analgetika češće od 15 dana mesečno tokom perioda dužeg od tri meseca. Usled naglog prekida uzimanja lekova kod jednog broja bolesnika može se očekivati i pojava neželjenih simptoma –apstinencijalni simptomi tipa pogoršanih glavobolja, mučnine, povraćanja, niskog krvnog pritiska, tahikardije, motornog nemira s nesanicom, anksioznosti, koji traju od 2 do 10 dana. U težim slučajevima proces ukidanja lekova mora se sprovoditi u bolničkim uslovima – objašnjava neurolog.

Vrste glavobolje i lokacija

Lokacija glavobolje obično određuje koju vrstu imamo:

– Tenziona: obe strane glave ili obruč oko glave.

– Migrenska ili hormonska: jedna strana glave.

– Klaster glavobolja: jedna strana glave, posebno u oku ili oko oka.ANTRFILE

Oprezno s kafom

Osobe koje u dužem vremenskom periodu piju veću količinu kafe, pa reše da smanje ispijanje ovog crnog napitka izložene su riziku od jutarnjih glavobolja. Kofein utiče na protok krvi u mozgu. Ako se naglo smanji količina, može da izazove neurološke neželjene efekte slične apstinencijalnim krizama kod lekova ili alkohola. Lekari savetuju postepeno odvikavanje uz bezkofeinsku kafu, kao i lagano smanjenje količina koje se popiju dnevno.