Кад „пуца” глава

Боли ме глава, готово као узречица свакодневно може да се чује. Да ли се запитамо коју врсту главобоље имамо. На основу места бола обично може да се утврди о којој врсти је реч и који облик третмана пружа олакшање.

– Примарне и секундарне главобоље две су главне категорије према Међународној класификацији главобоља из 2004. године. Под примарним подразумевамо главобоље специфичних карактеристика и учесталости испољавања, које се не могу приписати неком другом поремећају, попут мигрене или главобоља тензионог типа. Супротно, секундарне главобоље су симптом других болести и испољавају се упоредо с појавом другог поремећаја за који је познато да може да узрокује бол у глави – наводи др Михаило Мирковић, неуролог у Здравственом центру Ваљево.

У зависности од локације бола примарне главобоље се деле на оне тензиогеног типа, мигрене и кластер главобоље.

Због стреса, беса, умора или неправилног држања

Тензионе су раније називане и стресне главобоље и оне су најчешће. Осим стреса изазивају их и недостатак сна или бес, умор, поремећаји вратне кичме, неправилан положај тела током рада, анксиозност. Код старијих особа главобоља је заправо често симптом депресије.

– Главобоља се јавља у нападима који обично трају тридесетак минута, неколико сати, али може потрајати и данима. Бол је с обе стране главе, непулсирајући, сталан, с честим погоршањем крајем дана и изостанком погоршања током уобичајене физичке активности. Болесници се жале не толико на бол, колико на осећај притиска или стезања у глави и врату, у виду „траке око главе” – објашњава др Мирковић.

У тим случајевима могу помоћи хладне или топле облоге, поправљање положаја тела, релаксационе технике, вежбе, престанак пушења, избегавање алкохолних и газираних пића, кафе, употребе вештачких заслађивача. Понекад ће главобоља проћи тек кад се попије таблета против болова, односно аналгетик или антидепресив.

Мигренска је друга најчешћа врста главобоље. Сваки десети становник планете пати од понављаних напада мигрене, жене знатно чешће.

– Први опис мигрене налазимо већ у другом веку у рукописима Аретеја из Кападокије. Сам термин мигрена потиче од грчке речи hemikranios (у преводу „пола главе”), чиме се наглашава једнострани осећај бола – објашњава наш саговорник.

Приближно 60 одсто болесника с мигреном доживи више од два напада током месеца, а чак 75 процената њих бол описује као тежак или екстремно тежак. Стога не чуди да током напада више од 90 одсто болесника није у стању да нормално функционише, а преко половине напад мора да проведе у кревету. Може да се појави у било којем животном добу, али је њен почетак најчешћи у периоду адолесценције (код мушкараца између 10. и 12, а код жена између 14. и 16. године).

Код жена у репродуктивном периоду, по речима неуролога, напади се групишу и интензивнији су у периоду око и током менструационих циклуса. Већина болесница нема нападе током трудноће, док се код неких жена главобоље сличне мигрени јављају током примене оралних контрацептивних средстава.

Чести покретачи мигрене су: замор, исцрпљивање, путовање, релаксација након стреса, јако светло, дискотеке, превише или премало спавања, прескакање оброка, посебна осетљивост према неким врстама хране, алкохол, црна вина.

– Узрок настанка мигрене није у потпуности расветљен. Данас преовлађује став да су васкуларне промене током мигрене само последица примарних неуроналних поремећаја, мада след тих поремећаја није потпуно разјашњен. Генетички фактори могли би кључно да одређују праг за појаву мигрене код свакога, али су важни и други фактори, попут хормонских промена, временских прилика, злоупотребе различитих супстанци – каже наш саговорник.

Код око 60 одсто болесника од мигрене данима или сатима пре напада испољавају се промене расположења, узнемиреност, претерано зевање, жеђ, замор, поспаност, жеља за одређеном врстом хране.

– Током главобоље испољава се најмање једна од следећих карактеристика: мучнина и/или повраћање, као и осећај да им светло или звук јако сметају. Напад је најчешћи ујутро, током буђења. Бол је у почетку код већине једностран, али може током напада да захвати целу главу, то је често код деце – наглашава др Мирковић.

Болесник током напада лежи без покрета у замраченој соби.

Болничко лечење

Напади главобоље трају од четири до 72 сата. Продужени напади (дуже од три дана) или серија напада између којих се констатује само минимално побољшање захтевају болничко лечење.

– Први корак у лечењу мигрене је објашњење о каквом се поремећају ради и шта се може очекивати, што је, делује зачуђујуће, „довољан лек” за одређени број болесника. Препознавање фактора који могу да покрену напад мигрене веома је важно, па болесника треба саветовати и о начину живота. Потребно је и обуставити лекове, који могу да допринесу појави главобоље – наглашава наш саговорник.

Разликују се два основна приступа: лечење акутног напада мигрене и профилактичка терапија.

– Симптоматску терапију мигрене обично треба почети што је раније могуће током напада. Уколико главобоља свој врхунац досегне брзо, за 10–15 минута, и уколико је повезана с раним повраћањем, одлучујемо се за терапију инјекцијама или инфузијом. Још увек су међу најчешће коришћеним лековима стари, добри аналгетици, који ће помоћи код лакших облика мигрене, али код средње тешких и тешких мигрена немају ефекта. Ови лекови обично се дају упоредо с лековима против мучнине – појашњава др Мирковић.

Кластер главобоље најтеже

Кластер главобоља спада у најтеже. Основна карактеристика ове главобоље јесте њен временски образац испољавања. Наиме, у овој главобољи доминирају напади који трају од 15 минута до три сата, који се јављају једном до три пута дневно (до 8 напада дневно). У епизодичној кластер главобољи овакви „болни” дани се групишу у кластер период: током кога болесник има понављане нападе, који најчешће трају 6–12 недеља, али након којих следе периоди потпуног престанка бола (ремисије, тј. време без бола између два кластер периода), који треба да буду дужи од 30 дана (обично од неколико месеци до неколико година). Кластер периоди обично се јављају у исто време током године.

Бол болесници описују као оштар, као убод ножем, бургијање, врео жарач забоден у око… По правилу је једностран и јавља се готово увек изнад истог региона.

У односу на оне које мучи мигрена, пацијенти с овом врстом главобоље понашају се потпуно другачије: драматично се и непрекидно крећу, држе се за главу или трљају болно место. У тежим случајевима ударају главом у зид! У тој фази јављају се суицидалне идеје, па и покушаји самоубиства. На истој страни с болом јавља се сузење ока, запушеност ноздрве, знојење чела или те половине лица. Након напада болесник је потпуно исцрпљен.

Карактеристична је појава напада ноћу, обично сат након успављивања, али и током дана.

За лечење се користи акутна (симптоматска) терапија бола, свакодневна терапија за смањивање учесталости напада и, уколико ефекат лекова изостане, хируршка терапија. Потребно је брзо дати терапију. Током кластер напада удисање кисеоника (8–10 литара у минути) преко маске може драматично да смањи бол за само неколико минута, мада се по престанку удисања бол враћа. Користе се и лекови ефикасни за мигрену.

Зачарани круг

Мало је познато да лекови које користимо за лечење главобоља могу, уколико се примењују неоправдано често, и сами да буду узрок такозване повратне, готово свакодневне, главобоље.

Обични и комбиновани аналгетици, нестероидни антиинфламаторни лекови, ерготамин, триптани могу да буду узрок овакве главобоље.

– Болесник се тада налази у зачараном кругу: лекови које је узимао за контролу главобоље узрокују главобоље повећане учесталости, а потом, не знајући за разлог погоршања, узима још веће дозе или прелази на нове аналгетике. Често питају: „Докторе, имате ли нешто јаче?” – објашњава др Мирковић.

Претерана употреба лекова узрок је хроничних, свакодневних главобоља код готово половине болесника с таквом дијагнозом. Зато је важно пацијенту објаснити шта је претерана употреба.

– То је узимање аналгетика чешће од 15 дана месечно током периода дужег од три месеца. Услед наглог прекида узимања лекова код једног броја болесника може се очекивати и појава нежељених симптома –апстиненцијални симптоми типа погоршаних главобоља, мучнине, повраћања, ниског крвног притиска, тахикардије, моторног немира с несаницом, анксиозности, који трају од 2 до 10 дана. У тежим случајевима процес укидања лекова мора се спроводити у болничким условима – објашњава неуролог.

Врсте главобоље и локација

Локација главобоље обично одређује коју врсту имамо:

– Тензиона: обе стране главе или обруч око главе.

– Мигренска или хормонска: једна страна главе.

– Кластер главобоља: једна страна главе, посебно у оку или око ока.АНТРФИЛЕ

Опрезно с кафом

Особе које у дужем временском периоду пију већу количину кафе, па реше да смање испијање овог црног напитка изложене су ризику од јутарњих главобоља. Кофеин утиче на проток крви у мозгу. Ако се нагло смањи количина, може да изазове неуролошке нежељене ефекте сличне апстиненцијалним кризама код лекова или алкохола. Лекари саветују постепено одвикавање уз безкофеинску кафу, као и лагано смањење количина које се попију дневно.