Kako Deda Mraz prkosi fizici?
Pitanjem kako Deda Mraz uspeva da isporuči poklone svoj dobroj deci na svetu, najozbiljnije su se pozabavili naučnici sa Univerziteta Severna Karolina, u SAD.
Lari Silverberg, profesor mehaničkog i vazduhoplovnog inženjerstva, koji je radio na ovom problemu zajedno sa svojim studentima, kaže da bi Deda Mrazu trebalo samo nekoliko minuta da obavi sav posao, pod uslovom da njegove sanke lete brzinom od 8.180.275 kilometara na sat.
Naime, Deda Mraz treba da isporuči poklone za oko 200 miliona mališana hrišćana koji slave Novu Godinu, na više od 300 miliona kvadratnih metara naše planete.
Polazeći od statistike da ima 2,67 dece po porodici, 75 miliona kuća koje treba obići i da je prosečna razdaljina između dve kuće 2,62 kilometra, Deda Mraz bi morao za jednu noć da prevali 196,3 miliona kilometara.
Da bi tu razdaljinu prešle za tako kratko vreme, Deda Mrazove sanke bi morale da jure brzinom od 8.180.275 kilometara na sat.
Silverberg smatra da je to moguće izvesti pošto je ta brzina 130 puta sporija od brzine svetlosti koja dostiže 300 miliona metara u sekundi.
„To bi bilo teško, ali ne i nemoguće, posebno za nekog poput Deda Mraza”, objasnio je on.
Onima kojima se brzina od 8.180.275 kilometara na sat čini previše za jednog debeljuškastog starca, Silverberg i njegovi učenici odgovaraju da su prilikom računanja uzeli u obzir i faktor godina, kao i su predvideli još jedan scenario. Oni su kao pomoć uzeli i teoriju relativiteta, koja Deda Mrazu omogućava da istegne vreme kao lastiš i tako pretvori minute u mesece i dobije više vremena za podelu poklona.
„Ova teorija je moguća”, kaže Dani Marujama, doktorant fizike na Univerzitetu u Mičigenu.
„Ukoliko bi se Deda Mraz kretao brzinom svetlosti i isporučivao poklone uz pomoć svojih patuljaka, a uz to koristio i princip relativiteta, završio bi posao za pet minuta po zemaljskom vremenu”, objasnio je on, i dodao:
„Mislim da je to sasvim moguće, jer ne treba zaboraviti da je ovde reč o čoveku koji leti na sankama, živi sa patuljcima i ima irvase za kućne ljubimce”.
Čini se samo da ekipa sa Univerziteta iz Severne Karoline nije uzela u obzir teret sanki, koji je, takođe, jedan vrlo interesantan element.
Ako pretpostavimo da svako dete ne dobije ništa više od jedne kutije Lego kockica srednje veličine (oko 860 grama), tada je ukupna masa tereta na Deda Mrazovim sankama nešto veća od 500 hiljada tona. Masa tolikog tereta povećava ukupnu masu sanki za oko 54 hiljada tona. Prilikom putovanja brzinom većom od 8 miliona kilometara na sat, stvara se nezamisliv otpor vazduha – takav, da bi zagrejao jelene i za 4,26 hiljadita dela sekunde ih pretvorio u žive baklje. A kao rezultat ubrzanja od sa 0 km/s na 1080 km/s u hiljaditom delu sekunde, Deda Mraz bi bio izložen akceleracijskoj sili 17,5 hiljada puta većoj od gravitacije, što bi ga smrvilo u trenutku.
Ali, uz pomoć čarobnog praha – sve je moguće.
