Carska banja

Bad Išl opravdano nosi epitet „Carska banja”. Ovo idilično odmaralište, na nadmorskoj visini oko 470 metara leži u srcu oblasti Salckamergut u Gornjoj Austriji, na ušću reke Išl u Traun. Ako se žičarom popne na vrh planine Katrin, kao na dlanu ukazuju se niz alpskih vrhova i strme padine pod šumama, doline i jezera koji ga okružuju i čine ga spektakularnim.

I austrougarskog cara Franca Jozefa opčinio je šarm ovog malog, slikovitog gradića. Tim pre što je upravo tu ugledao ljubav svog života – krhku i odvažnu Elizabetu, u narodu poznatu kao Sisi, „smrtno” se zaljubio u nju i zaprosio je. Bad Išl mu se činio toliko čaroban da su on i njegova žena Sisi u njemu imali svoju letnju rezidenciju, Kajservilu, i park koji je okružuje.

Istorija mesta zapravo je vezana za nadvojvotkinju Sofiju, majku cara Franca Jozefa, koja je dugo bila nerotkinja. Po preporuci bečkog lekara Franca Virera ona je često dolazila ovde na jedan izvor da se leči od steriliteta. Duboko je verovala u lekovite moći soli koja se nalazila u mineralnim termalnim kupkama i nadala se da će joj pomoći da zatrudni.
Koliko je izvor zaista bio lekovit, govori nam to da je nakon tretmana, kojem je bila podvrgnuta, rodila šesnaestoro dece. Od četiri sina Franc Jozef je bio najstariji. Naravno, to je privuklo i ostale pripadnike tadašnje evropske aristokratije, pa je ovaj simpatičan gradić ubrzo postao popularna destinacija ondašnjeg džet-seta.
Iste godine kada su se Franc Jozef i Elizabeta Sisi venčali, nadvojvotkinja Sofija je kupila jednu staru vilu, preuredila je i poklonila mladencima kao letnjikovac. Ubrzo nakon što je došao na vlast (1858/1859 godine) Jozef je unajmio jednog arhitektu iz Italije da mu proširi dvorac, tako da je dobio neoklasičan izgled, a u osnovi se primećuje oblik početnog slova imena njegove voljene žene Elizabete. I sve ostalo bilo je u znaku Sisi.

Park je isključivo bio poveren Francu Rauhu, bečkom pejzažnom arhitekti, čoveku koji je brinuo o prelepom Šembrunskom vrtu. Njega je Franc poslao na višegodišnje putovanje po Francuskoj i Engleskoj, kako bi izučavao vrtlarstvo i te iste metode i stilove mogao da prenese u Beč. Zahvaljujući njemu, i ovaj park u Bad Išlu je dobio današnji izgled. Zauzima više od 100 hektara i uređen je u stilu engleskih parkova. Ima više slobodnih površina i staza, i nije friziran kao Mirabel u Salcburgu, koji je pod uticajem italijanskih parkova. Sisi je volela da jaše pa se tu bavila i konjičkim sportovima.

S obzirom na to da je car Franc Jozef bio izuzetno vezan za Bad Išl, od sredine 19. veka ovde se odvijao život carske porodice Habzburgovaca. Istoričari kažu da je Bad Išl, a ne Beč, bio prava prestonica habzburške imperije odakle se vladalo i upravljalo.

Kada su u leto 1914. godine u Sarajevu ubijeni carev nećak i naslednik habzburškog trona, nadvojvoda Franc Ferdinand i njegova supruga, car Jozef je iz Bad Išla poslao telegram u kojem objavljuje rat Srbiji, pre nego što je otputovao u Beč. To je bilo njegovo poslednje leto, jer je 1916. godine umro u Beču u 93. godini.

Posetioci Kajservile, dvorca u kojem je boravio i danas mogu da vide sobe u kojima su ga posećivali ministri i diplomate, ali i čekaonice, pa čak i njegov privatni studio sa elegantnim, teškim drvenim stolom, na kojem stoji pero kojim je 28. jula 1914. godine objavio rat Srbiji, što je bio okidač za početak Prvog svetskog rata. Taj komad papira, u prevodu nazvan „Mom narodu”, čuva se pod staklom na Jozefovom stolu.

S obzirom na to da su plemićke porodice, i političke ličnosti, i domaće, i strane, koje su posećivale carsku porodicu, ovde i boravile neko vreme, prosto je bilo potrebno i zbrinuti ih i zabaviti. Carski život je nalagao određeni protokol. Tako da je 1873. godine grad za cara uredio veliki park i izgradio ogroman salon u staklu. To je velika neoklasična balska dvorana sa staklenom baštom, koja je mogla da primi 1.200 ljudi i tu se odvijao socijalno-društveni život. Imala je veliko stepenište na kojem su dame, kada su dolazile, prikazivale svoje raskošne haljine. Stepenište je bilo dovoljno dugo da bi one mogle da prošetaju i da bi svi videli šta su obukle. Čak je i park bio uređen za te večernje promenade.

Ta zgrada je šezdesetih godina stradala u požaru i Austrijanci su razmišljali čak da je sruše, ali je (tek) 2007. godine ipak revitalizovana i vraćena u pređašnje stanje. Ona danas služi kao neka vrsta kulturnog centra grada, ali više nije balska dvorana.

Onaj ko je imao čast tu da svira ili izvodi dramsku predstavu, to je značilo mnogo u njegovoj karijeri. Tradicija je zadržana, pa se u Bad Išlu svakog leta, od jula do septembra održava festival operete.

I mnogi drugi evropski vladari i poslovni ljudi sledili su primer cara Franca Jozefa. U Bad Išlu je letnjikovac imao i Johan Štraus, dolazio je i Franc Lehar da bi pisao operete, čak su i Sigmund Frojd i Alfred Nobel bili zaljubljeni u njegovu lepotu.
Posebno se istakao Karl Koh, vlasnik lepe velike žute zgrade, u kojoj je hotel i zove se „Kod pošte”. Taj čovek koji je živeo nedaleko od Bad Išla i tamo držao poštu i kada je 1827. godine sa svojom ženom ovde otvorio hotel, preneo je i tu poštu. Imala je štalu sa 120 konja, koji su služili za poštanski saobraćaj u ovom kraju – Salckamergutu. Ovo je bio prvi hotelsko-ugostiteljski objekat u Bad Išlu. U njemu su odsedale plemićke porodice i brojne ugledne ličnosti i zvezde, poput Grete Garbo, Marlen Ditrih, Helmut Belger, Romi Šnajder...

Odatle se ulazi u glavnu pešačku zonu, u kojoj je divna, elegantna barokna ružičasta zgrada, mesto za sladokusce – poslastičarnica „Zauner”, čuvena po išlerima. Ona je jedan od simbola ne samog Bad Išla, nego i čitave Austrije.

Na mestu gde se nalazio izvor vode koja je služila za lečenje, u duhu klasicizma, po uzoru na antičke hramove, podignuta je 1827. godine hala. Ona je dugo bila zapuštena i postojala je tendencija da se sruši, ali su je na kraju spasili. Ona danas služi kao gradska galerija i kulturni centar. Generalno je bitna zato što je upravo taj objekat simbol početka banjskog turizma.

Mnoge ulice, parkovi i zgrade u Bad Išlu odišu prefinjenom austrougarskom aristokratskom notom. I danas se na svakom koraku mogu videti uspomene na ovog habzburškog cara i njegovu prelepu ženu u raznim fazama njihovog života, crteži, portreti, statue...

Bad Išl je cvetao zbog te povezanosti sa carskom porodicom, a od toga profitira i danas. U njemu živi oko 14.000 stanovnika, a godišnje ga poseti 430 hiljada turista. Osim razgledanja, mnogi sebi priušte i čuvene slane kupke u Salckamergut termal spa centru.

​Tako blizu

Od Beča do Bad Išla ima 280 kilometara. U vreme cara Jozefa putovalo se četiri dana konjskim kočijama, a danas se stiže za svega tri sata kolima. Od Salcburga je samo 55 kilometara i stiže se još brže, potrebno je svega sat i po vožnje.

Doživljaj za nepca

Da bi sebi dočarali doba carske porodice, trebalo bi probati neki od starih specijaliteta, poput juneće supe, kuvane govedine, naseckane zašećerene palačinke poslužene sa kompotom od šljiva i, neizostavno, autentične išlere, tamno smeđe kolačiće spojene finom kremom i prelivene glatkom, sjajnom čokoladnom glazurom. Ugođaj je poseban – carski, naravno.