Neko želi potvrdu da je pametan

Posle zatišja u prethodnih nekoliko godina zbog pandemije korone, ponovo je oživeo rad organizacije Mensa, najstarijeg međunarodnog udruženja visokointeligentnih pojedinaca – ogranak za Srbiju. Ono okuplja darovite osobe svih generacija s koeficijentom inteligencije od 148 i više.

Od predsednice Mense Srbije Aleksandre Borović saznajemo da u septembru nije bilo dovoljno mesta za sve one koji su želeli da rešavaju testove za prijem u udruženje, pa će se novo testiranje u Beogradu održati početkom decembra. U drugoj polovini novembra vršiće se „provera” inteligencije svih koji budu želeli da prihvate izazov i dođu na rešavanje zadataka u manjim gradovima, Jagodini, Kruševcu, Požarevcu i Kragujevcu.

Magična granica IQ 148 

Kuriozitet je i da ove godine organizacija „genijalaca” puni 25 godina postojanja. Njen rad je započeo još osamdesetih godina u bivšoj Jugoslaviji sa sedištem u Zagrebu, a posle prekida, u Srbiji je obnovljen 1998. godine u Novom Sadu, gde je i sada sedište.

Mensa u Srbiji ima ukupno 1.400 aktivnih članova (onih koji plaćaju članarinu). Testove je za ovih 25 godina uspešno položilo 9.500 naših državljana starijih od 17 godina. U odnosu na broj prijavljenih, 30 odsto njih bilo je uspešno i prešlo tu magičnu granicu IQ od 148 (prosečan čovek ima IQ od 90 do 110).

Aleksandra Borović je diplomirani prostorni planer, radila je u turizmu kao turistički vodič, u kanadskoj ambasadi na odeljenju viza, a sada se bavi evropskim projektima u obrazovanju i obučava nastavno osoblje da piše i vodi projekte.

Ona naglašava da je nacionalna Mensa sve aktivnija na raznim poljima, povezana s domaćim i međunarodnim institucijama. Organizuje konferencije o darovitosti, sarađuje s Ministarstvom prosvete.

Sedište Mense je u Engleskoj, a prema najnovijim podacima ima 150.000 članova u celom svetu.

– Pre osam godina u Novom Sadu okupili smo predsednike svih svetskih Mensi, 2018. godine usledilo je i veliko evropsko okupljanje, a na okupljanje koje organizujemo za Novu godinu doći će nam gosti ne samo iz Evrope, već i s drugih kontinenata – kaže naša sagovornica.

Biti „mensaš” nije nešto što samo po sebi donosi neku konkretnu korist u društvu. Nema beneficija ili stipendije ili prednosti pri upisu na fakultete. Ali pripadnost Mensi može biti korisna kao podatak u
„si-viju”, posebno za one koji su bili aktivni kao volonteri i humanitarci.

– Za poslodavca je važno ne samo da je neko pametan, već i vredan. A ako se u prvi plan stavlja samo članstvo u Mensi, to je, pojašnjava naša sagovornica, kao kada biste rekli drugima da ste pametniji od njih, što nije baš popularno.

O genijalcima ima dosta i predrasuda. Mnogi i ne znaju da se i oni nose s problemima, iako ih na papiru lako rešavaju.

Inteligencija koju meri Mensa je logička. To je snalaženje u novim okolnostima i brzo prilagođavanje nekoj novoj, do tada nepoznatoj situaciji. Ali, kako je za uspeh u životu jednako bitna i socijalna inteligencija, visok IQ nije garant uspeha. Inteligentni ljudi mogu da budu i veliki čudaci, pa i nesnalažljivi ne samo u prostoru već i u životu, geniji u jednoj oblasti a da znatno zaostaju u nekim zadacima. Mogu da budu i neprilagođeni, objašnjava naše sagovornica.

Kako do toga dolazi teško je objasniti, ali navedimo nekoliko primera. Recimo, superinteligentno dete će u prvom ili drugom razredu lako rešavati zadatke, uvek znati sve odgovore na pitanja učiteljice zbog dobre memorije i brzog razumevanja, ali kad dođe u više razrede imaće problem jer nije razvilo radne navike. Neki zbog tako nerazvijenih radnih navika kasnije neće moći da upišu fakultet, a imaće ozbiljne probleme već u srednjoj školi. Osim toga, za uspeh u životu bitni su i drugi faktori, počev od porodice, socijalne sredine, uslova u kojima je neko odrastao...

– Onaj ko ima brz mozak potroši manje vremena za neke situacije pa mu ostaje puno da komplikuje stvari, tako da ćete često naći inteligente ljude koji isteruju neke svoje filozofije, ali, naravno, imate i one koji su i socijalno superinteligentni – kaže Aleksandra Borović.

Da „genijalci” mogu prolaziti velike probleme i paklene muke ima puno istorijskih podataka, a neki zanimljivi izvori za ove tvrdnje mogu da posluže i knjige „Tragedija genija” i „Enciklopedija loših đaka, buntovnika i ostalih genijalaca”.

Često se u literaturi navodi i primer jednog od najslavnijih svetskih naučnika Alberta Ajnštajna. On je zaista bio loš u školi i tek je u sedamnaestoj uspeo da se pribere i sredi, kada je otkrio sve čari matematike i fizike, koje su ga u potpunosti zainteresovale i obuzele, ali za druge oblasti života ostao je i dalje čudak.

Zaista je dosta šarenolik spektar karaktera nadarenih i genijalnih ljudi. Što se više izučava njihov svet, sve više se shvata da „ni njima nije lako”. Naprotiv. Za pojedine važi da imaju uska interesovanja i da ih interesuje samo jedna oblast i ništa drugo. Takvi su i najčešći izvor problema i kod kuće i u školi, za razliku od onih genijalaca koji imaju šira interesovanja.

Daroviti  s posebnim potrebama

– Mi se zaista najviše zbog toga borimo da se širi svest da je darovitima itekako potrebna podrška . Oni nisu kao svi drugi i treba ih osanžiti da se suoče sa izazovima. Problem je što su takvi često zatvoreni u svoje svetove i zbog toga je potrebno što ranije ih prepoznati, u što mlađem uzrastu. Među takve spadaju i otpadnici od škole, zato što teraju svoje, sukobljavaju se s nastavnicima, smetaju. Oni vide drugačije stvari nego većina, pa ih i drugari odbacuju. Zbog svega toga su frustrirani jer poseduju veliki mentalni kapacitet, ali ga nisu iskoristili. Ima puno takvih među članovima Mense – kaže Aleksandra Borović.

Dodaje da se sada kroz Mensu širi svest o tome da je potrebna podrška i pažnja darovitoj deci dok su još mala. Jer, ako prepoznamo darovito dete – to je dobro i za dete i za društvo i za porodicu. To su kao bića s posebnim potrebama pa ih ponegde tako i zovu. Čak ima i predloga da se tako i nazovu, kao deca s viškom posebnih potreba, ona kojima su moždane vijuge takve da ih stalno treba angažovati, animirati zadacima i mozgalicama, da se potrudimo više oko njih. Iz belgijske Mense već su učinili prve korake na tom putu i osnovali portal za darovite – s posebnim potrebama.

I ministar u klubu Mense

Među članovima Mense ima i poznatih, ali ne žele svi da se javno eksponiraju. Ipak, svi znaju za književnika za decu Uroša Petrovića, koji je bio i učesnik kvizova i popularizovao razne priručnike za učenike. Među poznatima je i mladi glumac Luka Grbić, koga pamtimo iz serije „Južni vetar” i „Tajne vinove loze”, kao i Zoran Đorđević, bivši ministar za rad, sada direktor Pošta Srbije.

Narodi se ne porede

Pre više godina, mnogi će se setiti, objavljivani su navodni rezultate merenja najinteligentnijih nacija. U jednom od takvih „testiranja” koja su stigla iz Engleske, Srbi su prošli prilično slabo što je, u našem javnom mnjenju izazvalo dosta negodovanja.

Mogu li se nekim naročitim metodama izmeriti koji je narod pametniji, a koji gluplji?

Predsednica Mense Srbije to apsolutno negira.

– Do sada nisu rađena referentna istraživanja tog tipa. To bi bio izuzetno skup i komplikovan poduhvat i tako nešto niko do sada nije radio u svetu. Kao što se ni deca u jednoj generaciji ne mogu porediti s decom druge generacije, tako i nacije imaju svoje specifičnosti – podseća Aleksandra Borović.

Zbog različitih uslova i načina života u evropskim zemljama su stručniji u jednom fahu, dok je naše ljude „muka naterala” da se razumeju u sve i svašta.

– U Španiji, to svedočim iz ličnog iskustva, postoji čak i više vrsta vodoinstalatera, jedni su za slavinu, drugi za slivnik itd., a kod nas keramičar će vam usput popraviti i struju – kaže naša sagovornica.

Volonterska organizacija

Mensa je volonterska organizacija, čiji se članovi, ako to žele, mogu međusobno družiti i sastajati u nevelikim prostorijama ili u kafićima, kada se dogovore.

 – Oni koji se aktiviraju imaju dobru priliku da se upoznaju s mnogo različitih ljudi iz raznih sredina, raznih uzrasta i profesija, i to je za svakoga izuzetno obogaćujuće – ističe naša sagovornica.

Ono što kao zanimljivost možemo izdvojiti jeste da obično postoji velika korelacija u inteligenciji bračnih parova, a tako je i u društvu, odnosno među prijateljima koje biramo.

Veštačka inteligencija

– U Mensi se ne gleda negativno na razvoj veštačke inteligencije i ne misli se da će ona smanjiti broj radnih mesta. Nju je napravio čovek, to je alat koji nam može pomoći da trošimo manje vremena na razne stvari. I u prošlosti smo imali tehnološke pomake, konjsku zapregu su zamenili automobili, pa je to otvorilo više miliona radnih mesta za proizvodnju vozila, kao što je bilo potrebno dosta radnika da bi se proizvele veš-mašine kada smo prestali da peremo na ruke – veli naša sagovornica.