Vrućine haraju planetom
Eksperti procenjuju da bi do 2050. godine broj smrtnih slučajeva izazvanih toplotom mogao da bude uvećan za čak 370 odsto
Vrućine koje su ove godine u nekoliko navrata pogodile gotovo sve krajeve naše planete odnose sve više života. Eksperti procenjuju da će, ukoliko rast globalne temperature bude dva stepena, do 2050. broj smrtnih slučajeva uzrokovanih toplotom mogao da bude uvećan za čak 370 odsto.
„Klimatske promene nastavljaju da ugrožavaju zdravlje i povećavaju broj smrtnih slučajeva širom sveta. Smrtnost među starijima od 65 godina izazvana toplotom u odnosu na period između 1991. i 2000. godine sada je porasla za 85 procenata”, naveli su eksperti u izveštaju posvećenom klimatskim promenama nedavno objavljenom u časopisu „Lanset”, prenosi Njujork tajms.
Samo na Starom kontinentu od posledica toplotnih talasa tokom ove godine umrlo je više od 61.000 ljudi, a 20 od 27 članica Evropske unije zahteva pojačan nadzor pretnji zdravlju zbog ekstremnih temperatura, prenosi Tanjug pisanje Rojtersa.
Tokom 2021. zbog toplotnih talasa i izrazitih suša, čak 127 miliona stanovnika Zemlje osetilo je posledice u vidu nedostatka hrane. U riziku od neuhranjenosti zbog klimatskih promena u naredne tri decenije, ukoliko se ne zaustavi globalni rast temperature koji je ove godine u dva dana iznosio čak 1,44 stepena više u odnosu na predindustrijski period, naći će se čak 525 miliona ljudi, procene su koje je obelodanio međunarodni tim sastavljen od 114 istraživača iz 52 institucije i agencija UN.
„Stariji od 65 godina, ali i novorođenčad i mala deca posebno su podložni zdravstvenim rizicima kao što je toplotni udar. Zbog porasta globalne temperature stariji ljudi i novorođenčad sada su izloženi dvostruko većem broju dana toplotnih talasa godišnje nego u periodu između 1986. i 2005. godine”, navode eksperti u pomenutom istraživanju.
Klimatske promene pospešuju širenje opasnih zaraznih bolesti, uključujući denga groznicu, malariju i virus Zapadnog Nila, koje odnose sve više života.
Poslednjih godina svedoci smo i sve većeg zagrevanja okeana i mora, a samo tokom 2023. godine oboreno je više neslavnih rekorda u visini temperature svetskih voda. Toplija mora pogoduju širenju bakterije koja izaziva zdravstvene tegobe poput dijareje, ali i teške infekcije koje mogu izazvati sepsu sa smrtnim ishodom.
„Rekordne 1,4 milijarde stanovnika planete u opasnosti je zbog zagrevanja vode i širenja bakterije vibrio, a naročito su ugroženi žitelji Starog kontinenta gde se površina priobalnih voda pogodna za širenje ovog mikroba povećala za 142 kilometra godišnje”, navode eksperti u izveštaju gde se ocenjuje da je malo toga učinjeno kako bi se zaustavile klimatske promene.
„Izgubili smo veoma dragocene godine u kojima smo mogli da sprovedemo mnoge klimatske akcije i to je imalo ogromne zdravstvene troškove”, rekla je Marina Romanelo, istraživač na Univerzitetskom koledžu u Londonu i izvršni direktor izveštaja.
Stručnjaci navode da su toplotni talasi prošle, a naročito ove godine bili češći nego ranije, a prema nekim procenama 2023, koja je trenutno najtoplija godina u istoriji merenja temperature, u narednim decenijama ući će u kategoriju hladnijih godina.
