Imunitet može da se izmeri: Studija kaže težak je kao ananas

Kada kažemo imunitet - to nije organ, već sistem, sklop važnih komponenti koje čuvaju ljudski organizam. Dakle, vrlo je neobično govoriti o njegovoj težini, ali naučnici sada imaju i za imunitet rednu jedinicu veličine.

Kako studija otkriva, prenosi Science Alert, imunitet je masa od oko 1,8 triliona ćelija. A da bi ova činjenica dobila neki oblik, onda to izgleda, kod odraslog muškarca prosečne veličine, tako da je imunitet težak oko 1,2 kilograma. To je veličina jednog ananasa, na primer.

Biolog Ron Sender, sa Vajcmanovog instituta za nauku u Izraelu, i njegove kolege su počeli da izračunaju koliko imunih ćelija ima u ljudskom telu, gde borave i koliko su zajedno teške.

Sledeći konvenciju, autori su se oslonili na podrazumevani referentni model ljudskog tela – odraslog muškarca od 70 kilograma između 20 i 30 godina – koji ima očigledna ograničenja kada se rezultati proširuju na drugi pol, težinu i starost. Prethodni rezultati imunološkog sistema su koristili različite metode za analizu muškog tela, koje su se uglavnom fokusirale na određena tkiva ili tipove ćelija, ili su proučavale glodare ograničavajući njihovu generalizaciju na ljude u svim oblicima i oblicima u oba slučaja.

„Uprkos mnogim studijama koje istražuju ljudski imuni sistem iz različitih uglova, postoji potreba za sveobuhvatnim popisom distribucije i mase različitih tipova imunih ćelija”, pišu istraživači u svom radu.

Jedno goruće pitanje među imunolozima je koji organ je najveći rezervoar imunih ćelija u ljudskom telu. Često se kaže da gastrointestinalni trakt sadrži najviše imunih ćelija, iako su neke studije pokazale da su limfni čvorovi, a ne creva, najimunogeniji.

Sender i njegov kolega Ron Milo, koji je takođe sa Vajcmanovog instituta za nauku, donekle su stekli ime za sebe kao biolozi koji broje ćelije, razbijaju brojeve i razbijaju mitove.

Nedavno su revidirali procene o tome koliko bakterijskih ćelija se nalazi u ljudskom telu, otkrivši da nismo u broju od 10:1 kao što se ranije mislilo. Takođe su izračunali koliko često se naše telesne ćelije same obnavljaju: ćelije koje oblažu creva se zamenjuju svakih nekoliko dana, krvna zrnca se menjaju svakih nekoliko meseci, dok druge ćelije, poput neurona, mogu da traju ceo život.

U svojoj najnovijoj studiji, Sender i kolege su sastavili merenja iz prošlih istraživanja i analize uzoraka tkiva kako bi procenili obilje imunih ćelija u celom telu, napominjući kako broj imunih ćelija može da varira u zavisnosti od infekcija, pola, težine i starosti.

U poređenju sa muškarcem od 73 kilograma u 20-im godinama, odrasla žena istog uzrasta, teška 60 kilograma, verovatno bi imala oko 1,5 triliona imunih ćelija, što bi dodalo ukupno 1 kilogram. Dete od 10 godina bi imalo nešto manje: 1 trilion imunih ćelija, težine 600 grama.

Ove rezultate, međutim, treba tumačiti sa oprezom, jer je veća verovatnoća da će žene doživeti autoimune bolesti, kao što su reumatoidni artritis i lupus, a imuni sistem dece još uvek sazreva.

Limfociti, koji podižu antitela da neutrališu napadače i podstiču ćelijske napade, čine oko 40 odsto imunih ćelija, pokazalo je istraživanje. Ali pošto su među najmanjim ćelijama u telu, limfociti predstavljaju samo 15 procenata celokupne mase imunog sistema.

Neutrofili, koji se proizvode u koštanoj srži i gutaju bakterijske uljeze, čine još 40 procenata imunih ćelija i 15 procenata ukupne mase sistema.

„S druge strane, makrofagi, dendritične ćelije i mastociti, koji su 3 do 10 puta veći, čine manje od 20 procenata imunih ćelija, ali doprinose preko 60 procenata mase imunih ćelija”, pišu Sender i kolege.