Galop na istoku Evrope
Konjske trke sve su popularnije u Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj i Mađarskoj, a na hipodromima u tim zemljama sve je više i naših vlasnika konja, strastvenih posmatrača, srpskih džokeja i trenera
U istočnoevropskim gradovima vlada sve veće interesovanje za konjički sport. Broj posetilaca na hipodromima beleži stalni rast.
Poljska već desetak godina mnogo ulaže u galopska takmičenja, a ima i veliku pomoć države. Njeno ministarstvo poljoprivrede želi da od konjarstva stvori uspešnu privrednu granu i zainteresuje vlasnike iz Engleske, Francuske, Nemačke i drugih zemalja za trke u Varšavi.
Fudbaler i konjske trke
Razradili su i sistem klađenja, pa su na trkačkim danima velike gužve. Nove gledaoce su dobili i zahvaljujući sporazumu sa čuvenim fudbalerom Robertom Levandovskim, poljskim reprezentativcem i bivšim igračem Bajerna. On je postao „zaštitno lice” kladionice što je privuklo i mlade generacije da se klade na konjske trke.
Nedavno je održana jedna od najvećih galopskih trka u Poljskoj, „Velika varšavska trka” s nagradnim fondom od sto hiljada evra. Na hipodromu „Sluzevic” okupilo se više od petnaest hiljada gledalaca koji su uživali ne samo u takmičenjima galopera, već i u brojnim drugim sadržajima i zabavnim programima za celu porodicu. „Sluzevic” se odlikuje odličnom travnatom stazom, a s unutrašnje šibljem za takozvane džampere. Poljaci dobijaju pomoć i iz fondova Evropske unije pa zato i ne čudi što se vrlo visoko kotiraju među zemljama na istoku Evrope po mnogim parametrima.
Što se organizacije tiče, visoko se kotira i Mađarska, zemlja koja je imala jednu od najpoznatijih kobila u istoriji – Kinčem, po kojoj nosi ime velelepni hipodrom u Budimpešti. Ona je dala čuvenog ždrepca Kišbera koji je dobio engleski derbi. Pešta ima dugu tradiciju i trudi se da zlatna vremena ne iščeznu sasvim.
– Ovo je inače i mesto gde rado odlaze naši građani, neki samo da gledaju trke, a neki i da se takmiče, čak je, moglo bi se reći, ovih drugih i više – kaže Lazar Delić, novinar i hroničar konjičkog sporta, ali čest posetilac hipodroma od Istanbula do Stokholma. On naglašava da je i naših vlasnika konja sve više na hipodromima u inostranstvu.
Takav je slučaj i s jednim od uspešnijih vlasnika Rahimom Etemovićem iz Novog Pazara, čije je grlo Lord Vinter trijumfovalo u poslednjem mađarskom klasiku na 2.800 metara na travnatoj stazi vrednoj 12.000 evra. U Mađarskoj dosta uspeha ima i štala „Intergaj” iz Bijeljine biznismena Slobodana Jovanovića. Početkom oktobra na hipodromu „Kinčem” sa svojim konjem među pobednicima našao se i Andrija Jovićević, predsednik Srpskog galopskog saveza.
– U Budimpešti je odata i pošta legendarnom mađarskom džokeju Palu Kalaju koji je mnoštvo trka i velikih pobeda ostvario u Beogradu osamdesetih godina prošlog veka. Kalaju je podignut spomenik pored padoka na Kinčem parku, a tom prilikom njegova porodica se obradovala gostima iz Srbije koji su prisustvovali trkama – kaže Delić, koji je prisustvovao i ovim događajima.
Češka je izuzetno uspešna zemlja u galopu s dugom tradicijom, naročito u Pragu. Glavni grad je središte za većinu turnira od kojih se većina održava u „Velkoj Huhli”. Prag ima i brojne jahačke grupe koje nude obuku svima koji žele da nauče jahanje. Bilo da su zainteresovani za jahanje konja na prirodnim terenima, u zatvorenim halama, dugim kružnim stazama i terenima za dresuru – ovi kursevi su u ponudi tokom cele godine. Mnogi klubovi nude i rekreativne sate za jahanje.
Najpoznatiji je ipak trening centar Bušovice gde se obuka vrši na profesionalnom nivou.
Za pobedu nagrada 50.000 evra
Češka ima dobru organizaciju trka, ali i nešto manje posete nego u Poljskoj. Nagrade su veće nego u Mađarskoj i, recimo, za pobedu u derbiju dobija se oko 50.000 evra, a ukupan nagradni fond za četiri najbolje plasirana grla je dvostruko veći.
Slovačka se takođe trudi da uhvati priključak s navedene tri zemlje i organizuje sve više internacionalnih konjskih trka.
Hipodroma u zemljama koje su nekada pripadale Istočnom bloku ima naravno i van glavnih gradova, recimo u Poljskoj cenjeni su trkališta u Vroclavu, Sopotu i Krakovu. Sve je to i deo turizma, želja da se poveća poseta i da se ljubitelji konjskih trka privuku iz cele Evrope, pa i arapskih zemalja. Ima i naših strastvenih posmatrača i pratilaca najnovijih dostignuća ne samo na istoku, već i na zapadu Evrope. Odlaze i naši džokeji, treneri, koji ovde dobro prolaze i uspešni su u postignutim rezultatima.
– Hipodromi su komforni, nude udobnost gledaocima i brojne sadržaje. Tu su zabavni parkovi za decu, a posle trka budu i zabave, dođu oni koji i ne prate konjske trke, jer je dobra atmosfera. Kladionica u svim zemljama funkcioniše dobro, pa se može reći da su ove četiri zemlje već prevazišle srednje razvijene države u konjarstvu kao što su Austrija i Švajcarska – ocenjuje naš sagovornik.
