Među velikom safari petorkom
Afrički slon, lav, leopard, beli nosorog i vodeni bivo važili su za najpoželjniji plen nekadašnjih kolonijalnih lovaca. Turisti ih danas radije gledaju na bezbednoj daljini tokom vožnje u Nacionalnom parku „Masai Mara”
U blizini granice s Ugandom na zapadu i na samoj granici s Tanzanijom, severno od velikog Nacionalnog parka „Serengeti”, u Keniji se nalazi nacionalni park koji nosi naziv „Masai Mara”. Prostire se na visoravni, na nadmorskoj visini između 1.500 i 2.170 metara, zbog čega je klima izuzetno prijatna – jutarnje temperature kreću se između 10 i 15, a dnevne između 27 i 33 stepena Celzijusa. Naziv je dobio po narodu Masai, koji živi u Tanzaniji i u Keniji.
Rezervat je osnovan je 1961. i otvoren je za posetioce i danju i noći svakoga dana, ali se poseta najčešće odvija tokom dnevnih sati, od svitanja do sumraka. Tačnije od 6.30 do 18.30 časova, jer se rezervat nalazi oko osamdeset kilometara južnije od ekvatora, pa sunce izlazi i zalazi u isto vreme.
Park se obilazi džipovima i drugim terenskim vozilima. Na kapiji, prilikom kupovanja ulaznice, ostavljaju se pasoši, koji se preuzimaju pri izlasku. Jedan od razloga je i taj što se u jednom delu parka može doći do same granice s Tanzanijom, gde smo i mi stigli, na mestu gde ne postoji klasičan granični prelaz za ljude i vozila, već je on „otvoren”, ali isključivo za prelaz životinja.
Krda zebri, antilopa, bizona
Nacionalni park „Masai Mara” jedno je od najlepših putničkih iskustava na svetu. Očaravajuće pejzaže afričke jarkocrvene zemlje i visoke, požutele trave savane tokom sušne sezone povremeno prekidaju usamljena, čvornovata stabla afričkog drveća s krošnjama nalik oblacima, koja štrče u valovitom krajoliku.
Krda zebri i antilopa, gnuova i vodenih bizona, u kasno popodne, sasvim polako približavaju se reci Mari, ne bi li se napili vode pre nego što neki zalutali krokodil iskoristi šansu i domogne se ukusne večere.
Na sredini reke Mare, dopola potopljene u vodi plutaju najopasnije afričke debeljuce, nilski konji. Tri zebre ohrabrile su se i sišle do reke. Prilično daleko, na dve suprotne strane obale, na suvom spavaju četiri krokodila, i situacija je mirna. Izgleda da danas ipak nećemo gledati kadrove iz „Opstanka”. Nalazimo se na samoj granici Kenije i Tanzanije, samo stotinak kilometara od Viktorijinog jezera, gde u Ugandi izvire reka Nil.
U ovom nacionalnom parku između juna i oktobra, za vreme sušnog perioda i čuvene Velike migracije životinja, moguće je videti „veliku safari petorku”, životinje koje su važile za najpoželjniji plen nekadašnjih kolonijalnih lovaca: afričkog slona, lava, leoparda, belog nosoroga i vodenog bivola. Dodatno, u „velikoj safari devetorci” nalaze se još i žirafa, zebra, gepard i nilski konj, a tu su i gnu, babuni, antilope, bradavičasta divlja svinja, šakal i hijena.
Iako je veoma retkog, crnog nosoroga izuzetno teško videti, nakon samo sat vremena boravka u parku, imali smo sreće.
Za razliku od nosoroga, na safariju koji je trajao nepuna dva dana, najmanje sreće imali smo s leopardima i lavovima, jer su se tokom dana mahom povukli da dremaju u žbunju. Leopardi love noću i retko se eksponiraju tokom dana, dok se lavovi često, tokom čitavog dana lenjo premeštaju iz jednog žbuna u drugi (love isključivo lavice).
Obilazak ovog parka obično traje između jednog i tri dana. Poseta parku traje oko dvanaest sati – počinje rano ujutro i traje do predvečerja. Pored volana našeg vozača Martina, skoro čitav dan, preko lokalne radio-stanice čuli su se razgovori drugih vozača koji su pohodili parkom, na svahiliju, jeziku istočne Afrike. Na taj način, bez dovoljno jakog signala za mobilnu telefoniju, daleko u središtu rezervata vozači međusobno komuniciraju i obaveštavaju kolege kada primete krdo životinja ili neku veoma retku zverku. Nekoliko puta naš džip se nalazio u neposrednoj blizini i Martin je pojurio kako bismo prvi stigli i zauzeli dobro mesto za posmatranje.
Tokom boravka u rezervatu posetiocima nije dozvoljen izlazak iz džipova i životinje se posmatraju isključivo iz vozila. Ipak, postoje mesta u parku gde može da se izađe iz džipa, radi pauze za ručak, slikanja graničnog kamena na samoj granici Kenije i Tanzanije ili radi panoramskog pogleda.
Zabrana hranjenja životinja
U parku nema kanti za đubre i svi otpaci moraju se poneti i baciti po izlasku. Ovo važi i za organsko đubre. Posle ručka, na pikniku u slabašnoj senci afričkog drvceta, specifičnog za savanu, hteli smo da u parku ostavimo kosti pilećeg mesa i kore banane, jer smo primetili lešinare koji nas gledaju. Međutim, upozoreni smo da to nikako ne radimo, s obzirom na to da životinje u parku nemaju kontakt s ovakvom vrstom hrane i ne bi trebalo da se navikavaju na ono što ne mogu same da ulove.
Širom nacionalnog parka primetili smo velike crne površine bez trave, koja je spaljena ljudskom rukom. Uzrok ovome su neke od životinja koje brste samo gornji deo trave, tako što donji ostane netaknut. Zbog ovoga trava se potpuno osuši i ne može da se obnovi. Jedino ovde u parku potrebna je intervencija čoveka, jer se paljenjem trave omogućuje rast nove, mlade, preko potrebne za život životinja.
Simba, pumba, ali i refiki
Na svahiliju, lav se kaže simba, dok je bradavičasta divlja svinja – pumba. Nazive ovih životinja na svahiliju preuzeli su tvorci Diznijevog dugometražnog crtanog filma „Kralj lavova” iz 1994. godine i nadenuli ih likovima. Spisku nedostaje još i majmun refiki, što na shvahiliju znači prijatelj.
Među vozačima i Obama, ali nije Barak
Vozači i rendžeri „podelili” su nacionalni park na nekoliko regija, koje samo oni poznaju. U očekivanju da ugledamo neku nama omiljenu životinju, pažljivo smo osluškivali kada se emocije vozača čiji se glas čuje pojačaju i nadali se da ćemo u međusobnom razgovoru s radio-stanice razaznati reč „simba” ili „tembo” (slon) i da će ove životinje biti u našoj blizini. Osim naziva životinja, na radio-stanici često smo čuli reč „Obama”. Kada smo našeg šofera Martina pitali šta je „Obama”, rekao je da je to jedan od vozača, jer je to često ime u Keniji. Ime, a ne prezime, kao u slučaju bivšeg američkog predsednika čiji je otac bio iz Kenije.
