Da li je strepnja naše prirodno stanje
Strah prestaje da bude najgore mesto kada uspostavimo odnos s drugim bićem, s Bogom i sa sobom i kada se postigne ravnoteža između onoga što čovek želi i može i onoga što sme
Nekada je čovek lečio svoje strahove ritualima i verovanjima. Imao je čvrsta pravila ponašanja i bio okrenut zajednici – braku, porodici, seoskoj i religijskoj zajednici.
Mnogi postavljaju pitanje kako da se čovek danas snađe u vremenu kada su ovi okviri postojanja relativizovani?
– Iako raspolaže materijalnim i tehnološkim mogućnostima daleko većim nego što je to bio slučaj s njegovim precima, savremeni čovek teško izlazi na kraj sa strepnjom. Kao da je dugo vojevana sloboda od okova tradicionalnog života i načina razmišljanja postala za njega preveliko breme. Oslobođen ili, bolje reći, lišen tradicionalnih rituala, strogih religijskih i društvenih zakona i etičkih normi, savremeni čovek živi ono što je Milan Kundera nazvao „nepodnošljivom lakoćom postojanja” – ističe antropološkinja i psihodramska psihoterapeutkinja pod supervizijom, dr Aleksandra Pavićević.
Zamrzava srce, oduzima telo
Ima li moćnijeg, snažnijeg i istovremeno destruktivnijeg osećanja od straha?
Strah parališe zdravorazumsko mišljenje, zamrzava srce, oduzima telo, nagoni na pogrešne odluke, menja sliku sveta. On umrtvljuje životne nagone ili ih, u gorem slučaju, preobražava u nepočinstva. Strah je teško i opisati, a kamoli ukrotiti. Posebno kada se radi o onoj vrsti straha koji se najčešće naziva anksioznošću. U ovoj reči sadržano je iracionalno osećanje teskobe, strepnje, neizvesnosti – to je strah koji najčešće nema neposredan i opipljiv uzrok ili ih ima previše – toliko da u čoveku izaziva ono što se u nekim našim krajevima naziva tišnja ili čamotinja.
Naša sagovornica podseća i na shvatanje po kojem je strah od smrti zapravo strah nad svim strahovima.
Pokušavajući da razreši strah od smrti, čovek je iznedrio kult i na njemu, zapravo, na grobu sazidao čitav svoj svet. U početku je svet bio jednostavan. Njime su upravljali bogovi, a čovek se trudio da ih umilostivi. Međutim, vremenom su stvari postale složenije. Svet je postajao sve lepši i raskošniji, a čovek sve željniji. Polako je zaboravljao na grob i sve ga je ređe posećivao. I što je bio slobodniji od tog sećanja, to su i njegove sumnje i unutrašnje bure bivale jače i teže, a u njegovu dušu uselilo se neko teskobno osećanje koje ga je retko napuštalo.
– Naravno, ovo je samo teorija, jedna od mogućih metafora savremenog ljudskog stanja. Šta god da je uzrok anksioznosti današnjeg čoveka – bilo da je to potisnuti strah od smrti, neutoljivi konzumerizam i konformizam, informatička entropija, apokaliptična medijska retorika i, u krajnjem, strah od života, njegovo osećanje neizvesnosti teže se leči nego u ranijim epohama – naglašava dr Pavićević.
Podseća da je utemeljivač psihodramske psihoterapije Jakob Levi Moreno podsticao optimizam zasnovan na veri u kreativne potencijale čoveka. On je u psihodrami savetovao spontanost, kreativnost i igru kao načine suočavanja sa životnim izazovima. Među tim izazovima strah, odnosno anksioznost drži nas u stanju ugašenih potencijala lične i kolektivne promene.
Prihvatanje odgovornosti
Naravno, sloboda da se bude spontan i da se dela u skladu sa sobom nosi i odgovornost, ističe dr Pavićević. U prihvatanju te odgovornosti čoveku mogu pomoći zdrava porodica, prijatelji, religija, umetnost, psihoterapija... Polje ponuda danas je gotovo neograničeno.
No, sve one počivaju na jednom ključnom sastojku – na odnosu s drugim bićem, s Bogom, sa sobom. Kada uspostavi taj odnos i u njemu postigne ravnotežu između svoga želim i mogu i smem i ne smem, onda i strah prestaje da bude najgore mesto.
Jesenji susret psihoterapeuta
Udruženje „Dan po dan” i Centar za dobrobit porodice „Srećna mama” organizovaće 25. novembra stručni skup u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, u Beogradu, pod nazivom „Strah od života – da li je anksioznost prirodno stanje savremenog čoveka”. Psihoterapeuti, psiholozi i lekari na jednodnevnom seminaru podeliće svoja iskustva o lečenju savremenih strahova i ponuditi moguće odgovore na mentalne i emotivne probleme današnjeg čoveka.
