Saveti o jelu koji nisu uvek dobri

„Nemoj da grickaš između obroka. Pokvarićeš apetit.”

Ovo je verovatno bio način da nas roditelji malo drže pod kontrolom u vezi s ishranom. Ovakvo razmišljanje primenjuje se i tokom restriktivnih dijeta, u smislu odricanja od nezdravih grickalica. Užine između glavnih obroka su ipak zdrave ukoliko su nutritivno vredne. Izaberite, na primer, voće, orašaste plodove, semenke, jogurt. Što dalje od čipsa, flipsa, čokolada i sličnih praznih kalorija.

Zdrave užine izjednačavaju nivo šećera tokom dana, tako da ne razmišljamo o prejedanju, a obroci koji slede sigurno neće biti preobilni, jer za tim nema potrebe. Rezultat nije gojaznost. Naprotiv. Ne bi trebalo da imate duži vremenski period bez jela, osim preko noći, pa se tako na svaka četiri sata preporučuje obrok, bilo da je osnovni (doručak, ručak, večera) ili užina. Dakle, možete smanjiti ručak ili večeru za recimo 100 do 200 kcal i imati užine tolike energetske vrednosti.

„Ima da pojedeš sve sa tanjira!”

Ovo ima smisla samo ako tačno znate koliko kalorija vam je potrebno i tačno toliko ih imate u tanjiru, na primer ukoliko ste na personalizovanoj dijeti. Često me pacijenti pitaju da li treba da pojedu sve što se nalazi u obroku koji im sastavim. Odgovor je potvrdan. Naravno, ukoliko vidite i osetite da vam je puno hrane, ne treba da jedete na silu.

S druge strane, deca nisu na dijeti i ne treba da jedu na silu. Ukoliko su vam tanjiri veći, vaš osećaj za porciju je pogrešan i čini vam se da ima manje hrane nego ukoliko koristite manji tanjir. Kada jedete u restoranu, pojedite onoliko koliko obično jedete, a ostatak vam mogu spakovati ukoliko želite. Nije merilo ishrane količina hrane na vašem tanjiru, već da li vas je hrana koju ste do tog trenutka pojeli zasitila.

„Ne jedi pre treninga, biće ti loše.”

Ako jedete pa odmah nakon toga odete, na primer, na trčanje, naravno da ćete se osećati loše, stomak će da „igra” i da vas opterećuje tako da nećete daleko stići. Međutim, ukoliko sačekate da se obrok svari, želudac će biti prazan, a vi orni i puni energije koju možete lepo potrošiti. Najprimerenije je otići na trening nekih dva do dva i po sata nakon glavnog obroka (recimo ručka) ili 45 do 60 minuta posle užine.

Ishrana kada imate trening u planu obično je visokougljenohidratna, s malo masti i nešto vlakana, ali ne previše. Ako imate užinu sat pre izlaska na trening, izaberite, recimo, neko voće uz nekoliko badema ili lešnika ili čašu čokoladnog mleka ili neku žitnu pločicu.

„Ne igraj se hranom!”

Roditelji decu često zbrzaju da pojedu nešto pre škole, ali to ne treba da čine. Normalan obrok može da traje 20 minuta, toliko je dovoljno mozgu da registruje sitost. Ako dete brzo jede, ono ne stigne ni da primeti da je preteralo. Ništa ne škodi da napravite manje pauze u toku obroka, ali ni namerno otezanje nije dobro.

„Pojedi ovo i dobićeš čokoladu.”

Ovakve ucene da bi dete koje slabo jede malo pojačalo apetit su kontraproduktivne, jer šalju pogrešnu poruku. Dete može da pomisli da više ne jede „normalnu” hranu zato što je gladno, već zato što će dobiti čokoladu kao nagradu. Ovo je definitivno pogrešan način da dete malo pojača apetit. Umesto toga, nagrada treba da bude nešto što nije jelo, recimo film ili predstava, nova knjiga, igranje s drugarima, odlazak na bazen ili u lunapark. Spojite ishranu sa nečim lepim i korisnim.

Vreme je da mitove o ishrani kojima su nas naši stari učili konačno ispravimo.

Jasna Vujičić, nutricionista
www.nadijeti.com