I car je bio meraklija

Ako na Apeninskom poluostrvu svi putevi vode u Rim, onda na Balkanu svi putevi vode u Niš.

Nišu su još Kelti dali poetično ime Vilin grad, odnosno Naisus. Najpoznatiji Nišlija antičkog doba, car Konstantin sagradio je rezidenciju Medijanu i grad postaje važan kulturni, verski i ekonomski centar u kome je živelo više od 200.000 stanovnika.

Moćna utvrđenja i zgarišta

Kroz grad su vremenom prošli Huni, Goti, Ugari, Sloveni, krstaši Fridriha Barbarose, Turci, Bugari, Nemci…. Iza njih su ostali luksuzni letnjikovci, moćna utvrđenja, brojne bogomolje, ali i spomenici stravični kao Ćele-kula, strelište na Bubnju ili samo zgarište. Sve to je nadživeo neuništiv meraklijski duh Nišlija.

Po jednom predanju o nastanku Niša, grad je sagradio kraljević Niša kamenom s obližnje humske čuke, dok je njegova sestra Vida ozidala Vidin. Granica između njihove dve države išla je Nišavom i Timokom. Jednu od karakterističnih crta južnoslovenskih legendi čini to što u njima većinu starih gradova osnivaju kraljevske ili kneževske kćeri.

Turcima je okolina Niša izgledala divna kao serma ćumis – čisto srebro. I zaista je položaj grada, s nadmorskom visinom od 175 m, između Gorice i Vinika, u istočnom uglu velike trouglaste ravnice, izvanredno lep. Istočni vetrovi s Balkana pročišćavaju njegova predgrađa i široku dolinu Nišave od kužnih isparenja; s druge strane, vazdušne struje koje preko Jastrepca dolaze sa severozapada uslovljavaju rane i surove zime.

Niš je nastao pored Viline reke. Car Konstantin ga je učinio značajnim gradom Rimskog carstva. Bahusovi sledbenici su ga promovisali u prestonicu meraklija pa više nije Niš nego Nišbre.

„Usred Niša šank do šanka, traži majka sina Branka”,  tako je poznati Nišlija, meraklija i pesnik Branko Miljković parafrazirao staru partizansku pesmu i pokušao da oslika niške kafane.

Zna se da je Nušić svraćao u kafanu „Marger”, a Pašića je objava rata Austrougarske zatekla u „Staroj Srbiji”. Ljudi od esnafa, batlije, meraklije, boemi i slična bratija obitavali su u „Nju Jorku”, „Parku”, „Atini”, „Galiji”... U kafani su Nušić i čuveni lovac Kalča pričali dogodovštine Stevanu Sremcu, koji je to kasnije pretočio u „Zonu Zamfirovu” i „Ivkovu slavu”.

Prave meraklije ovog kraja ne idu u kafanu da se napiju. Posle hedonističkog ručka, koji podrazumeva sir i jagnjetinu sa Svrljiških planina, leskovačku mućkalicu, skaru i belolučenu papriku, belopalanačku banicu, lokalni vrteni burek i prebranac, u kafani sledi vino iz Sićeva pa uživanje u muzici lokalnih Roma. Kafane, koje su u nekom prethodnom periodu skoro zamrle, ponovo postaju mesto okupljanja. U Kazandžijskom sokaku je svakodnevno teško naći slobodno mesto, a tokom vikenda ne ulazite u niške kafane ako nemate rezervisan sto.

Prema Jagodin-mali nalazi se ranohrišćanska grobnica s Isusovim monogramom. Iza tvrđave, na Crvenom krstu, na mestu gde se nalazio koncentracioni logor, danas je muzej.

Kada izađete iz tvrđave kroz glavnu kapiju i pređete most preko Nišave, ulazite u centar Niša. Najbolje je popeti se na visoko zdanje hotela „Ambasador” i sagledati grad s visine. Videćete u okruženju uzvišenje Čegar, Kalafat, usek Sićevačke klisure koji razdvaja Svrljiške planine i Suvu planinu, Seličevicu i u daljini planine topličkog kraja. A između njih grad.

S visine se lepo vide niški parkovi, sportski centar, stadion i zgrada Sajma na Čairu, prostrani bulevari, verski objekti… Dominira Saborna crkva Svete Trojice pored koje je dosta diskretniji mali saborni hram Svetog arhangela Mihaila iz turskog perioda. Crkva Svetog Pantelejmona podignuta je po oslobođenju od Turaka, a caru Konstantinu i njegovoj majci Jeleni posvećeno je najnovije zdanje u novom delu grada. Značajni su i Crkva Svetog Nikole, metoh Hilandara, Latinska crkva i manastir Svetog Jovana u Gornjem Matejevcu.

Zaustavite se kod Ćele-kule

Ako krenete gradskim autobusom do Niške Banje, možete da se zaustavite kod Ćele-kule. Sledeća stanica bi svakako bila Konstantinova Medijana. Nišku Banju krasi veliki park, česma s likovima vladara i vodopad u hotelu „Radon”. Sudeći po mnogobrojnim iskopinama i Rimljani su znali za blagodeti Niške Banje.

Leti, s uzvišenja Koritnik iznad banje, poleti neki paraglajderista. Kažu, ako uhvati dobar vetar, može i do Zaječara da stigne. Lično zavidim Nišlijama što mogu gradskim autobusom da odu do Suve planine.

Pisac u bronzi

Na Trgu kralja Milana uobičajena je gužva koja se razliva pešačkom zonom ka staklenom zdanju „Kalče”. Tamo je u bronzi sačuvano sećanje na pisca Stevana Sremca, čuvenog niškog lovca Kalču i njegovog psa. Bogata istorija Niša je obeležena brojnim spomenicima. Obeleženo je mesto gde su se sreli Nemanja i Barbarosa, Trg kralja Aleksandra, Trg kralja Milana sa Spomenikom oslobodiocima, Čegar sa Stevanom Sinđelićem i brojni spomenici na keju i niškim trgovima.

Tvrđava iz turskog doba

Tvrđava iz turskog perioda pretvorena je u kulturno-zabavni prostor s letnjim pozornicama, galerijama, prodavnicama suvenira, kafićima… Broj kulturnih manifestacija koje se održavaju poduži je, ali možete biti sigurni da će vam poseta staroj tvrđavi ispuniti dan. Pored tvrđave su zgrada univerziteta, pijaca i autobuska stanica.