Bolest karotida

Masnoće i povišen šećer u krvi pa i visok pritisak najčešći su razlozi koji mogu dovesti do zapušenja karotida. Lekari bi rekli da se tu radi o blokadi karotide, velike arterije, koja se nalazi sa obe strane vrata. Blokadu pravi supstanca koja se zove plak, odnosno masna naslaga holesterola, a nagomilavanje plaka poznato je kao ateroskleroza. Kada plak blokira normalan protok krvi kroz karotidnu arteriju, čovek je u većem riziku od moždanog udara.

Čovek ima dve karotidne arterije – po jednu sa svake strane vrata. To su velike arterije koje dovode krv u mozak, lice i glavu. Kada su zdrave, ove arterije su glatke i otvorene, poput čiste cevi koja omogućava slobodan protok tečnosti bez ičega na putu. Cirkulatorni sistem ljudskog tela je mreža cevčica (vena) koje prenose krv sa hranljivim materijama i kiseonikom do svih delova našeg tela. Stenoza karotidne arterije može da se razvije u bilo kojoj od dve arterije na vratu ili čak u obe. Ovo stanje se može pogoršati tokom vremena ukoliko se ne leči, što dovodi do moždanog udara sa teškim komplikacijama ili do smrti.

– Kardiovaskularne bolesti u koje spada i karotidna bolest su vodeći uzrok umiranja u mnogim zemljama sveta, posebno u zemljama u razvoju u koje spada naša zemlja. Osnovni mehanizam nastajanja karotidne bolesti je ateroskleroza.  odnosno ateromatoza krvnih sudova vrata koje dovode krv u mozak. Na taj način snabdevanje mozga krvlju se smanjuje i mozak trpi posledice naglog prekida dotoka krvi. Na kraju razvoja karotidne bolest zbog smanjenja dotoka krvi ili njegovog prekida može doći i do moždanog udara, odnosno šloga. Prevalenca šloga je 5 na 100 osoba u starosti preko 65 godina života ali ova bolest može nastati u svim životnim dobima. Bitno je da sama smrtnost od ove bolesti opada , što je pre svega rezultat efikasnog sprovođenja mera primarne i sekundarne prevencije, kaže inertnista  dr Predrag Radojković.

Glavni cilj lečenja stenoze karotidne arterije je, kako ističu lekari,  zaustavljanje progresije bolesti. Taj proces počinje promenom načina života, uključujući zdravu ishranu, vežbanje i prestanak pušenja. Takođe se može koristiti dnevna doza aspirina, zajedno sa lekovima koji snižavaju krvni pritisak i holesterol.

U težim slučajevima ili slučajevima koji izazivaju simptome moždanog udara, lekar može da koristi hiruršku proceduru kako bi kroz rez uklonio plak iz karotidne arterije. Alternativno, hirurg može da postavi stent kroz veliku punkciju igle i na kraju kroz blokiranu arteriju. To će otvoriti arteriju do njene odgovarajuće veličine i ukloniti plak dalje od protoka krvi između stenta i zida. Vaskularni hirurg određuje koja od ovih procedura je najbolja za svaku osobu kojoj je potrebno lečenje karotidne bolesti.

– Faktori rizika koji doprinose smanjenju protoka krvi kroz karotide su brojni. Najznačajniji su hipertenzivna bolest, pušenje, porast ukupnog holesterola i triglicerida u krvi i smanjenja dobrog HDL holesterola, šećerna bolest, gojaznost, nedostatak fizičke aktivnosti kao i istorija bolesti u porodici, godine života. Dosadašnja istraživanja su pokazala da je rizik od rane ateroskleroze 2.7 puta veći u žena i 1.7 puta u muškaraca čiji su roditelji umrli pre 55 godine života od infarkta miokarda, ističe dr Predrag Radojković

Kako otkriti karotidnu bolest kod pacijenata, a da ni oni ne znaju da je imaju?

Na ovo pitanje naš sagovornik odgovara da se to čini pre svega preventivnim pregledima koje uključuju pregled lekara uz uzimanje dobre anamneze a kasnije ciljanim laboratorijskim ispitivanjima i dopler ultrasonografijom krvnih sudova vrata. Od 40 – te godine se savetuju inicijalni pregledi krvnih sudova tela u odsustvu bilo kakvih simptoma da bi se stekao uvid u morfologiju samih krvnih sudova vrata i mogućnost kasnijih komplikacija.

– Kada otkrijemo karotidnu bolest procenjujemo stepen ugroženosti mozga uzrokovano smanjenjem protoka kroz karotidnu arteriju. Obavezna je promena načina života i ishrane što znači povratak na zdravu ishranu u kombinaciji sa redovnim fizičkim aktivnostima. Ukoliko je stepen stenoze odnosno začepljenosti krvnog suda 50 posto pristupa se medikamentnom lečenju sa nekoliko grupa lekova, primarno aspirinom, statinima kao i drugim lekovima. Ako je stepen stenoze između 50 i 70 odsto moguće je lečenje lekovima ali i hirurškim ili interventnim procedurama ( stent) koje se uvek praktikuju kod stepena suženja većeg od 70 procenata.

Operacija je trajno rešavanje stenoze ili okluzije karotidne arterije operativnom procedurom u opštoj anesteziji. Najčešće se obavlja everziona karotidna endarterektomija što podrazumeva kompletno čišćenje aterosklerotičnog materijala iz unutrašnje, spoljašnje i zajedničke karotidne arterije.U određenim slučajevima problem je rešiv i plasiranjem stenta u karotidnu arteriju, kaže dr Radojičić i pojašnjava šta bi mogla biti preventiva i u kojim slučajevima se radi dopler?

Preventiva za sve kardiovaskularne bolesti je ista i sastoji se primarno u zdravim “životnim stilovima”. Najvažnije je održavati optimalnu telesnu težinu, proveravati i održavati povoljan nivo lipida u krvi, optimalan  krvni pritisak, dijabetes držati pod kontrlom i praktikovati željenu fizičku aktivnost nekoliko puta nedeljno u trajanju od 30 do 40 minuta. Saveti za zdrav život uključuju i život bez cigareta, smanjeni unos soli i minimiziran unos alkohola.

Doppler krvnih sudova vrata je potrebno uraditi prvi put sa navršenom tridesetom godinom života a zatim još jednom do četrdesete godine. Posle četrdesete savet je da se radi na dve godine ali I češće ako se utvrdi rani razvoj ateroskleroze ili ako postoje pridružene bolesti koje favorizuju progresiju ateroksleroze kao što je dijabetes ili hipertenzivna bolest, zaključuje naš sagovornik.

Najraširenija bolest krvnih sudova

Bolesti krvnih sudova srca i mozga zauzimaju neprikosnoveno prvo mesto na listi poznatih uzroka smrti. Oko 50 posto svih letalnih ishoda u svetu dešava se zbog kardiovaskularnih bolesti i njihovih komplikacija. Prema mortalitetu cerebrovaskularnim bolestima pripada treće mesto, iza kardiovaskularnih bolesti I malignih oboljenja