Болест каротида

Масноће и повишен шећер у крви па и висок притисак најчешћи су разлози који могу довести до запушења каротида. Лекари би рекли да се ту ради о блокади каротиде, велике артерије, која се налази са обе стране врата. Блокаду прави супстанца која се зове плак, односно масна наслага холестерола, а нагомилавање плака познато је као атеросклероза. Када плак блокира нормалан проток крви кроз каротидну артерију, човек је у већем ризику од можданог удара.

Човек има две каротидне артерије – по једну са сваке стране врата. То су велике артерије које доводе крв у мозак, лице и главу. Када су здраве, ове артерије су глатке и отворене, попут чисте цеви која омогућава слободан проток течности без ичега на путу. Циркулаторни систем људског тела је мрежа цевчица (вена) које преносе крв са хранљивим материјама и кисеоником до свих делова нашег тела. Стеноза каротидне артерије може да се развије у било којој од две артерије на врату или чак у обе. Ово стање се може погоршати током времена уколико се не лечи, што доводи до можданог удара са тешким компликацијама или до смрти.

– Кaрдиоваскуларне болести у које спада и каротидна болест су водећи узрок умирања у многим земљама света, посебно у земљама у развоју у које спада наша земља. Основни механизам настајања каротидне болести је атеросклероза.  односно атероматоза крвних судова врата које доводе крв у мозак. На тај начин снабдевање мозга крвљу се смањује и мозак трпи последице наглог прекида дотока крви. На крају развоја каротидне болест због смањења дотока крви или његовог прекида може доћи и до можданог удара, односно шлога. Преваленца шлога је 5 на 100 особа у старости преко 65 година живота али ова болест може настати у свим животним добима. Битно је да сама смртност од ове болести опада , што је пре свега резултат ефикасног спровођења мера примарне и секундарне превенције, каже инертниста  др Предраг Радојковић.

Главни циљ лечења стенозе каротидне артерије је, како истичу лекари,  заустављање прогресије болести. Тај процес почиње променом начина живота, укључујући здраву исхрану, вежбање и престанак пушења. Такође се може користити дневна доза аспирина, заједно са лековима који снижавају крвни притисак и холестерол.

У тежим случајевима или случајевима који изазивају симптоме можданог удара, лекар може да користи хируршку процедуру како би кроз рез уклонио плак из каротидне артерије. Алтернативно, хирург може да постави стент кроз велику пункцију игле и на крају кроз блокирану артерију. То ће отворити артерију до њене одговарајуће величине и уклонити плак даље од протока крви између стента и зида. Васкуларни хирург одређује која од ових процедура је најбоља за сваку особу којој је потребно лечење каротидне болести.

– Фактори ризика који доприносе смањењу протока крви кроз каротиде су бројни. Најзначајнији су хипертензивна болест, пушење, пораст укупног холестерола и триглицерида у крви и смањења доброг ХДЛ холестерола, шећерна болест, гојазност, недостатак физичке активности као и историја болести у породици, године живота. Досадашња истраживања су показала да је ризик од ране атеросклерозе 2.7 пута већи у жена и 1.7 пута у мушкараца чији су родитељи умрли пре 55 године живота од инфаркта миокарда, истиче др Предраг Радојковић

Како открити каротидну болест код пацијената, а да ни они не знају да је имају?

На ово питање наш саговорник одговара да се то чини пре свега превентивним прегледима које укључују преглед лекара уз узимање добре анамнезе а касније циљаним лабораторијским испитивањима и доплер ултрасонографијом крвних судова врата. Од 40 – те године се саветују иницијални прегледи крвних судова тела у одсуству било каквих симптома да би се стекао увид у морфологију самих крвних судова врата и могућност каснијих компликација.

– Када откријемо каротидну болест процењујемо степен угрожености мозга узроковано смањењем протока кроз каротидну артерију. Обавезна је промена начина живота и исхране што значи повратак на здраву исхрану у комбинацији са редовним физичким активностима. Уколико је степен стенозе односно зачепљености крвног суда 50 посто приступа се медикаментном лечењу са неколико група лекова, примарно аспирином, статинима као и другим лековима. Ако је степен стенозе између 50 и 70 одсто могуће је лечење лековима али и хируршким или интервентним процедурама ( стент) које се увек практикују код степена сужења већег од 70 процената.

Операција је трајно решавање стенозе или оклузије каротидне артерије оперативном процедуром у општој анестезији. Најчешће се обавља еверзиона каротидна ендартеректомија што подразумева комплетно чишћење атеросклеротичног материјала из унутрашње, спољашње и заједничке каротидне артерије.У одређеним случајевима проблем је решив и пласирањем стента у каротидну артерију, каже др Радојичић и појашњава шта би могла бити превентива и у којим случајевима се ради доплер?

Превентива за све кардиоваскуларне болести је иста и састоји се примарно у здравим “животним стиловима”. Најважније је одржавати оптималну телесну тежину, проверавати и одржавати повољан ниво липида у крви, оптималан  крвни притисак, дијабетес држати под контрлом и практиковати жељену физичку активност неколико пута недељно у трајању од 30 до 40 минута. Савети за здрав живот укључују и живот без цигарета, смањени унос соли и минимизиран унос алкохола.

Допплер крвних судова врата је потребно урадити први пут са навршеном тридесетом годином живота а затим још једном до четрдесете године. После четрдесете савет је да се ради на две године али И чешће ако се утврди рани развој атеросклерозе или ако постоје придружене болести које фаворизују прогресију атерокслерозе као што је дијабетес или хипертензивна болест, закључује наш саговорник.

Најраширенија болест крвних судова

Болести крвних судова срца и мозга заузимају неприкосновено прво место на листи познатих узрока смрти. Око 50 посто свих леталних исхода у свету дешава се због кардиоваскуларних болести и њихових компликација. Према морталитету цереброваскуларним болестима припада треће место, иза кардиоваскуларних болести И малигних обољења