Počeo sam da sanjam na vašem jeziku

Tokom aktuelnog obeležavanja veka od rođenja poljske nobelovke i književnice Vislave Šimborski u Beogradu, za javnost relativno novi ambasador Poljske – jer je u Srbiju stigao za vreme korone, zapažen je po tome što i u obraćanjima i u razgovorima govori naš jezik. Primivši nas u sedištu ambasade, Rafal Perl dva sata je s nama razgovarao na tečnom srpskom.

„Istina, prvi put u Srbiju stigao sam jula 2020. s porodicom, nakon diplomatskog posla u Vašingtonu. Od prvog trenutka moja supruga Ana, takođe diplomata i ovde zamenik ambasadora, ćerka i ja učimo srpski. Za moj govor koji nazivate tečnim i pravilnim, uprkos tome što srpski jezik nije delovao nimalo jednostavno, zaslužna je naša nastavnica Tijana Stojanović Zečević, koja je i sama koordinator za diplomatiju, medije i kulturu u ambasadi. Tako da se mi, iz tima u ambasadi, dogovaramo na srpskom”, priča.

Četrdesetdvogodišnji diplomata s već bogatom karijerom kaže da je, doduše, imao kontakta s jezikom ovog područja u periodu od 2006. do 2011. kada je u poljskom Ministarstvu spoljnih poslova najpre kao ataše, a potom kao sekretar u sektorima za srednju i južnu Evropu bio odgovoran za odnose Poljske s Hrvatskom, BiH, Albanijom i Makedonijom. Kada bi putovao u naša govorna područja, trudio se da na osnovu sličnosti slovenskih jezika čita bosanski „Dnevni avaz” i zagrebački „Jutarnji list”. Diplomata, dodaje, treba da razume jezike područja s kojima sarađuje. Pored obaveznog engleskog, kao i francuskog potrebnog da posle završenog Fakulteta  političkih nauka u rodnom Šćećinu bude stipendista u belgijskom Liježu i švajcarskoj Lozani – naučio je i srpski, što je bilo najteže i zbog čega je ponosan.

„To svakako nije bilo teže nego ispit na našoj Diplomatskoj akademiji na kojem o tome da li možete da se bavite međunarodnom karijerom odlučuju najiskusnije diplomate. Od 600 kandidata svega 20 može da ide u diplomatsku budućnost. Osim testa znanja, kao i psihološkog koji je uvek važan, polaže se i takozvani test iznenađenja. Nađete se u situaciji u kakvoj nikada niste, recimo kao što je poljoprivredna nepogoda i od vas se traži izlaz. Ne možete da kažete da ne znate, jer ako ste rođeni diplomata, ponudićete put do rešenja”, priča dok supruga Ana dobacuje da je još kao srednjoškolac išao na istorijska takmičenja, a potom bio student generacije na ispitima iz međunarodne politike. To je čula o njemu pre nego što su se upoznali u diplomatskim krugovima i venčali, nakon čega su 2011. zajedno otišli u Ameriku. Od tada, svakodnevna su pomoć jedno drugom. „Dobro je da imamo priliku da zajedno u Beogradu i radimo”, dodaje ona na srpskom.

Srbija prijateljska zemlja

„Kada sam prošao sve stepenice do ovog svog prvog ambasadorskog mesta, od iskustva u diplomatsko-konzularnom predstavništvu u Briselu, do portparola naše ambasade u Vašingtonu, zatim i direktora Sekretarijata ministra spoljnih poslova i pomoćnika ministra za spoljne poslove zaduženog za kontakte s jevrejskom dijasporom – rekao sam sebi da ću naučiti i srpski”, priča.

Ipak, zaključuje, najvažniji su kontakti, koji su doprineli da se naučeno i uvežba. Zahvaljujući projektima Poljske razvojne pomoći za 2023. godinu ambasador sa svojim timom svakodnevno obilazi Srbiju. Reč je o programima pomoći školama, domovima zdravlja i bibliotekama u malim sredinama, poput donacija sanitetskih vozila i opremanja učionica i pešačkih staza. Ambasador je prošle nedelje otvorio renoviranu salu za fizičko vaspitanje u Žitnom potoku kod Prokuplja.

„U početku, kada dođem u malo mesto, ljudi su uštogljeni, jer sam ambasador. Ali, kada shvate da sam običan čovek kome su ljudi važniji od protokola, otvore se i lepo se ispričamo. Živa reč je najbolji učitelj, a i Srbija je zemlja rođena za komunikaciju. Zbog toga, zavoleli smo je odmah. Društveni život je bogat, mnogo je i diplomatskih predstavnika i događaja. Važna su mi dela koja u četvorogodišnjem mandatu možemo da joj ostavimo”, ističe.

S našim ljudima voli i privatno da komunicira. Najdragocenije su mu šetnje  sa suprugom po živopisnim predelima Srbije. Ana je planinar, tako da najčešće idu na Kopaonik, Staru planinu, Divčibare i Zlatibor.

„Doduše, uvek se pomalo svađamo da li ćemo na planinu ili more koje Rafal voli”, dodaje Ana, dok Rafal s nama deli svoje oduševljenje Bokom kotorskom.

Ipak, kaže, Srbija je posebna zbog svoje raznolikosti, s Bačkom na jednoj i jugom Srbije na drugoj strani, puna je neotkrivenih puteva. U pešačenju Starom planinom sreli su bračni par iz Niša, razgovor je krenuo spontano kada su Nišlije čule srpski „s akcentom”, nastavio se u kafiću i završio ručkom.

„To su obični, javnosti nepoznati ljudi, ali divni. Nikako mi nisu dozvolili da platim račun, rekavši da je ovde to običaj domaćina. To je Srbija i zbog takvih susreta smo jako srećni što smo ovde”, dodaje Rafal.

U gradu traže svoje mesto za šoljicu čaja, koju najčešće popiju na donjem Dorćolu. Na pitanje gde odvodi goste iz Poljske kada dođu, odgovara bez razmišljanja:

„U Golubački grad, naravno. Iako mnogi u Poljskoj to ne znaju, naš nacionalni heroj, poput vašeg Marka Kraljevića, vitez Zaviša Crni dao je u 15. veku svoj život u borbi za tvrđavu.”

„Onda im ja pričam storiju o Golupcu, prevodim napise sa stalne izložbe, komuniciram s vodičima i domaćim posetiocima, a Poljaci se čude jer uglavnom ne uspevaju da izgovore nijednu vašu reč. Strane su im, jer poljski je nefonetičan. Možda zato već i razmišljam na vašem jeziku. U poslednje vreme, nećete verovati, počeo sam i da sanjam na srpskom. To znači da sam kod kuće”, poručio je Rafal Perl, ispraćajući nas vedro i užurbano zbog odlaska na važan sastanak u gradu.

Ćevapi i sport za oba pola

Sport se redovno prati u ambasadorovoj rezidenciji na Dedinju. Ćerka Lucija bavi se tenisom, ali igra i fudbal. Kupio je porodične karte za Ligu šampiona na Marakani. Lucija, srednjoškolka Međunarodne škole, kažu Perlovi, najbolje u kući govori srpski, a pasija su joj ćevapi.

Srebrni krst za diplomatske zasluge

Rafal Perl prošao je sve stepenice diplomatske karijere da bi stigao na kraju, kako se našalio, do početka svoje ambasadorske karijere. Završio je i postdiplomski program Centra za evropske studije u Strazburu. Kada je 1999. upisao fakultet u Šćećinu nadomak nemačke granice, u Poljskoj koja nije imala laku istoriju, kaže, za studente diplomatije otvarala su se vrata ka Evropi. U Ministarstvu spoljnih poslova je od 2007. do 2008. predstavljao Poljsku u Evropskoj agenciji za obnovu u Solunu. Odlikovan je Srebrnim krstom za zasluge u diplomatskim poslovima u inostranstvu.

Staza kod Bora nastala iz ljubavi prema planinarenju

Zahvaljujući ljubavi supruge prema planinarenju, a onda i njegove prema našim vrhovima, ambasador je usmerio međunarodnu inicijativu za uređenje planinskih staza, na opremanje puta do dosad nesavladive stene na severnoj strani vrha planine Stol kod Bora. Staza je nazvana po Vandi Rutkjevič, prvoj Evropljanki koja se popela na Mont Everest, 1978. godine. Izveli su je alpinisti Planinskog saveza Beograda, Ambasada Poljske i Planinarsko društvo „Crni vrh”.

Jaslo–Kikinda

U budućnosti, u planu je dalje bratimljenje gradova Srbije i Poljske, otkriva ambasador. U Kikindi se nedavno, na Danima ludaje, dogovorio da se ovaj grad zbratimi sa poljskim Jaslom. Inače, do kraja godine ima još devet programa pomoći u manjim gradovima. Kao čoveku koji mnogo čita, ambasadoru je važan i program „Put knjige” poljske ambasade: u Srbiji posećuje biblioteke i poklanja knjige poljskih autora.