Strah od vezivanja

Strahovi izazivaju fobije, a jedna od njih može biti i filofobija. Naučnici veruju da je presudni razlog za razvijanje straha od emotivne bliskosti neka trauma iz prošlosti, zaljubljenost koja se nesrećno završila ili nešto slično. Zato je ovim ljudima sigurnije da izbegnu uspostavljanje bliskog odnosa, poverenja i razvijanja veze jer se plaše da će biti ponovo povređeni. Što se više izbegava izvor straha, objašnjavaju naučnici, strah je sve jači.

Kao i druge fobije, i ova može znatno da utiče na svakodnevni život, ali i da se uspešno leči.

– Određeni strahovi i preispitivanja, praćeni neometajućom anksioznošću, očekivani su i mogu se smatrati prirodnom pojavom prilikom upuštanja u vezu. Međutim, za one s filofobijom, strahovi su toliko intenzivni da ometaju svakodnevno funkcionisanje i vode osobu u brojna izbegavajuća ponašanja i nesigurnosti, usled čega se javlja teškoća u uspostavljanju zdravog, ispunjavajućeg partnerskog odnosa kroz koji bi se zadovoljile osnovne ljudske psihološke potrebe za povezanošću, pripadanjem, podrškom, emotivnom razmenom – kaže mr Anđela Zlatković, specijalni pedagog i psihoterapeut.

Okruženju ova vrsta fobije može delovati kao izgovor kojim se osoba ,,čuva” od stupanja u ozbiljne veze. Međutim, dodaje naša sagovornica, za osobu koja se zaista suočava s filofobijom ovo je problem koji joj značajno ometa kvalitet života. Može se manifestovati kao strah osobe da voli i  bude voljena, da verbalizuje i pokazuje osećanja, da je bliska s partnerom, da razmenjuje bilo kakvu nežnost. Povišena anksioznost i panika mogu se aktivirati i na sam pomen ili pomisao o razvijanju bliskosti s emotivnim partnerom. U ekstremnijoj formi, može podrazumevati strah od bliskosti i s članovima porodice, prijateljima, kolegama, jer se osoba počne udaljavati od svih, a život joj postaje prilično prazan i površan.

Kako se ispoljava filofobija?

– Osoba s filofobijom u kritičnim situacijama može imati ubrzan rad srca, pojačano znojenje, stezanje u grudima, kratak dah, vrtoglavicu, mučninu, stomačne probleme i slično. Na psihološkom i ponašajnom planu javiće se potreba za izbegavanjem moguće ,,opasnosti”, kao i za begom iz ,,opasne” situacije ukoliko se u njoj već nalazi. To znači da će osoba s filofobijom izbegavati da se upušta u ljubavne veze. Ako do toga i dođe, iz veze će pobeći čim kod druge strane primeti ljubav, razvijanje bliskosti i vezanosti – ističe mr Anđela Zlatković.

Uzroci nastanka filofobije mogu biti različiti. Psiholozi objašnjavaju da je jedan od najčešćih razloga odrastanje u disfunkionalnom porodičnom sistemu. Ukoliko kroz različite razvojne faze nisu bile zadovoljene osnovne psihičke potrebe deteta za vezivanjem, sigurnošću, priznanjem i  prihvatanjem, ta osoba može kasnije da razvije disfunkcionalne stilove vezivanja i zadovoljenja svojih potreba. Isto važi i u slučaju napuštanja od strane roditelja. Razvijaju se i mnogobrojna negativna uverenja kroz koja osoba funkcioniše i posmatra sebe i svet oko sebe (,,Nisam dovoljno dobar/dobra”; ,,Nisam bitan/bitna”, ,,Nevoljen/a sam”…), samim tim formirajući i sopstvene obrasce ponašanja u partnerskim odnosima. Takođe, te obrasce može učiti i po modelu svojih roditelja. Ukoliko je partnerstvo nešto što osoba, na osnovu svog iskustva iz primarne porodice, vidi kao izvor patnje, u povećanom je riziku da razvije filofobiju.

Razlog mogu biti i loša iskustva u prethodnim partnerskim odnosima. Napuštanje, odbijanje, prevara, različiti oblici nasilja i zlostavljanja mogu biti uzrok nastanka filofobije kod osoba koje su doživele neko od ovih stresnih, traumatičnih iskustava. Filofobija se razvija kao mehanizam odbrane od potencijalnih ponovnih neprijatnih doživljaja. Generalizujući prethodno loše iskustvo, osoba počinje da stavlja znak jednakosti između emotivne veze i stresa, odnosno traume.

Gubitak voljene osobe na ranom uzrastu je takođe jedan od problema koji izaziva filofobiju. Neadekvatno procesuirana smrt roditelja ili druge važne osobe, najčešće u detinjstvu ili adolescenciji, na osobu može ostaviti značajan trag i dovesti do formiranja uverenja da će je oni koje voli i za koje je vezana sigurno napustiti. Stoga počinje da se vodi i štiti disfunkcionalnim uverenjem: ,,Ako nikoga ne volim, nikoga ne mogu ni izgubiti”.

Kada je potrebno potražiti stručnu pomoć?

– Kada prepoznate da određene neprijatne emocije i iracionalni strahovi ometaju vaše svakodnevno funkcionisanje i upravljaju njim, vreme je da potražite stručnu pomoć i počnete da radite na unapređenju kvaliteta svog života. Takođe, ukoliko se prepoznajete u nekim od navedenih potencijalnih uzroka koji povećavaju rizik za razvoj filofobije, iako je niste razvili sa stručnim licem, možete raditi na funkcionalnom nošenju i prevladavanju uticaja prethodnih loših iskustava na vašu sadašnjost.

Netretirana filofobija može se komplikovati u pravcu veoma ometajućih oblika anksioznih poremećaja, depresije i razvijanja bolesti zavisnosti –  ističe u razgovoru za „Magazin” mr Anđela Zlatković.