Страх од везивања
Узроци настанка филофобије могу бити различити, а један од најчешћих разлога је одрастање у нефункционалној породици
Страхови изазивају фобије, а једна од њих може бити и филофобија. Научници верују да је пресудни разлог за развијање страха од емотивне блискости нека траума из прошлости, заљубљеност која се несрећно завршила или нешто слично. Зато је овим људима сигурније да избегну успостављање блиског односа, поверења и развијања везе јер се плаше да ће бити поново повређени. Што се више избегава извор страха, објашњавају научници, страх је све јачи.
Као и друге фобије, и ова може знатно да утиче на свакодневни живот, али и да се успешно лечи.
– Одређени страхови и преиспитивања, праћени неометајућом анксиозношћу, очекивани су и могу се сматрати природном појавом приликом упуштања у везу. Међутим, за оне с филофобијом, страхови су толико интензивни да ометају свакодневно функционисање и воде особу у бројна избегавајућа понашања и несигурности, услед чега се јавља тешкоћа у успостављању здравог, испуњавајућег партнерског односа кроз који би се задовољиле основне људске психолошке потребе за повезаношћу, припадањем, подршком, емотивном разменом – каже мр Анђела Златковић, специјални педагог и психотерапеут.
Окружењу ова врста фобије може деловати као изговор којим се особа ,,чува” од ступања у озбиљне везе. Међутим, додаје наша саговорница, за особу која се заиста суочава с филофобијом ово је проблем који јој значајно омета квалитет живота. Може се манифестовати као страх особе да воли и буде вољена, да вербализује и показује осећања, да је блиска с партнером, да размењује било какву нежност. Повишена анксиозност и паника могу се активирати и на сам помен или помисао о развијању блискости с емотивним партнером. У екстремнијој форми, може подразумевати страх од блискости и с члановима породице, пријатељима, колегама, јер се особа почне удаљавати од свих, а живот јој постаје прилично празан и површан.
Како се испољава филофобија?
– Особа с филофобијом у критичним ситуацијама може имати убрзан рад срца, појачано знојење, стезање у грудима, кратак дах, вртоглавицу, мучнину, стомачне проблеме и слично. На психолошком и понашајном плану јавиће се потреба за избегавањем могуће ,,опасности”, као и за бегом из ,,опасне” ситуације уколико се у њој већ налази. То значи да ће особа с филофобијом избегавати да се упушта у љубавне везе. Ако до тога и дође, из везе ће побећи чим код друге стране примети љубав, развијање блискости и везаности – истиче мр Анђела Златковић.
Узроци настанка филофобије могу бити различити. Психолози објашњавају да је један од најчешћих разлога одрастање у дисфункионалном породичном систему. Уколико кроз различите развојне фазе нису биле задовољене основне психичке потребе детета за везивањем, сигурношћу, признањем и прихватањем, та особа може касније да развије дисфункционалне стилове везивања и задовољења својих потреба. Исто важи и у случају напуштања од стране родитеља. Развијају се и многобројна негативна уверења кроз која особа функционише и посматра себе и свет око себе (,,Нисам довољно добар/добра”; ,,Нисам битан/битна”, ,,Невољен/а сам”…), самим тим формирајући и сопствене обрасце понашања у партнерским односима. Такође, те обрасце може учити и по моделу својих родитеља. Уколико је партнерство нешто што особа, на основу свог искуства из примарне породице, види као извор патње, у повећаном је ризику да развије филофобију.
Разлог могу бити и лоша искуства у претходним партнерским односима. Напуштање, одбијање, превара, различити облици насиља и злостављања могу бити узрок настанка филофобије код особа које су доживеле неко од ових стресних, трауматичних искустава. Филофобија се развија као механизам одбране од потенцијалних поновних непријатних доживљаја. Генерализујући претходно лоше искуство, особа почиње да ставља знак једнакости између емотивне везе и стреса, односно трауме.
Губитак вољене особе на раном узрасту је такође један од проблема који изазива филофобију. Неадекватно процесуирана смрт родитеља или друге важне особе, најчешће у детињству или адолесценцији, на особу може оставити значајан траг и довести до формирања уверења да ће је они које воли и за које је везана сигурно напустити. Стога почиње да се води и штити дисфункционалним уверењем: ,,Ако никога не волим, никога не могу ни изгубити”.
Када је потребно потражити стручну помоћ?
– Када препознате да одређене непријатне емоције и ирационални страхови ометају ваше свакодневно функционисање и управљају њим, време је да потражите стручну помоћ и почнете да радите на унапређењу квалитета свог живота. Такође, уколико се препознајете у неким од наведених потенцијалних узрока који повећавају ризик за развој филофобије, иако је нисте развили са стручним лицем, можете радити на функционалном ношењу и превладавању утицаја претходних лоших искустава на вашу садашњост.
Нетретирана филофобија може се компликовати у правцу веома ометајућих облика анксиозних поремећаја, депресије и развијања болести зависности – истиче у разговору за „Магазин” мр Анђела Златковић.
