Poplave i suše obeležile leto
U Švajcarskoj na visini od 5.300 metara izmerena najviša temperatura od 1954. godine. – Posledice klimatskih promena sve drastičnije
Leto za nama ostaće upamćeno u meteorološkim analima kao jedno od najdrastičnijih po promenama vremena, što mnogi eksperti tumače kao vidljive znake promene klime. U Švajcarskoj je u avgustu zabeležena temperatura od nula stepeni Celzijusa na visini od 5.300 metara, što je najviše od 1954. godine. Merenje takozvane izotermne temperature na pomenutoj visini švajcarski stručnjaci sproveli su uz pomoć meteorološkog balona.
Linija nultog stepena bila je na većoj visini nego prethodnih godina zbog nekoliko toplotnih talasa koji su se smenjivali minulog leta, ali i mnogobrojnih požara koji su besneli u raznim delovima Starog kontinenta, naveli su švajcarski meteorolozi, a preneo britanski „Gardijan”.
Jul ove godine doneo je celoj planeti ogromne probleme – od ekstremnih suša i paklenih vrućina u Americi, delovima Azije, ali i na evropskom kontinentu, do nezapamćenih superćelijskih oluja i drastičnih poplava. Samo u našem regionu više puta u toku leta zabeležene su rekordne padavine.
Prema podacima Američke svemirske agencije, ali i svetskih meteoroloških službi, na severnoj hemisferi Zemlje u julu je bila zabeležena temperatura četiri stepena viša od proseka.
U sedmom mesecu ove godine oboreno je više neslavnih rekorda u zagrevanju planete, pa je tako u prvim danima jula registrovana najviša globalna temperatura od kada se sprovode merenja. Eksperti Nase ističu da je ekstremni jul 2023. pokazao da se nastavlja trend zagrevanja planete izazvan ljudskim faktorom, prvenstveno zbog nastavljanja emitovanja emisija štetnih gasova, koje je aktuelno već četiri decenije. Prema podacima Američke svemirske agencije, jul je u poslednjih pet godina bio najtopliji od 1880. godine, od kada se redovno sprovode merenja.
Mnoga ispitivanja sprovedena tokom 2023. širom sveta pokazuju da ljudi sve više trpe zbog drastičnih klimatskih promena koje im ugrožavaju zdravlje, ali i postaju ozbiljna pretnja. Od početka januara na desetine hiljada ljudi stradale su u poplavama izazvanim obilnim padavinama koje su bile uzrok pokretanja klizišta, a u septembru je na hiljade ljudi izgubilo život u Libiji posle pucanja brane koje se dovodi u vezu sa olujom Danijel. Ova oluja, inače, nanela je ogromnu štetu i odnela ljudske živote, posebno u Grčkoj. Osim ovih vidljivih posledica klimatske krize, tu su i one koje ćemo osetiti tek u narednom periodu: suše smanjuju prinose, što direktno utiče na smanjenje količine hrane na planeti, manje je vode za piće, a sve su više ugroženi vodeni i kopneni ekosistemi.
