Krilati Krstitelj podno Jablanika
„Onaj ko nije video ili ga nikada put neće odvesti na Svetu Goru neka dođe i vidi manastir Pustinju”, pozivao je otac Justin Ćelijski, a freska ove svetinje nadaleko je poznata po lepoti
Na dvadesetak kilometara od Valjeva nalazi se manastir Pustinja s crkvom koja je, kao i manastir Hilandar, posvećena Vavedenju Presvete Bogorodice. Do manastira se stiže kada se s puta Valjevo – Bajina Bašta u selu Poćuta strmom, vijugavom stazom uđe u pitoresknu klisuru reke Jablanice podno planine Jablanik.
Prema jednom predanju izgradnja manastirske crkve vezuje se za vladavinu kralja Dragutina (1276–1282), dok drugo predanje pominje crkvu kao rudarsku podignutu na temeljima prethodne bogomolje, verovatno iz doba pre Nemanjića.
Opstala uprkos nedaćama
Oko 1600. godine ktitor crkve bio je jeromonah Joakim. Iguman ove dugovečne porodice Janićije Bitijević, uz pomoć monaštva i vernog naroda ovog kraja, pozvao je u pomoć grčke zoografe s Atosa Nikolu i Jovana da oslikaju unutrašnjost crkve. Za veoma kratko vreme više od 370 metara crkve pokriveno je freskama koje su nastale nakon obnavljanja Pećke patrijaršije. Manastir je posvećen Bogorodici i oslikan je motivima žitija Hristovog.
Uprkos ratnim pohodima, pre svih, osvajanja Osmanlija, nevremena i drugih nevolja kada su, tokom Prvog svetskog rata, austrijski vojnici koristili manastir kao konjušnicu i odneli sa sobom crkvena zvona, likovi svetitelja izobraženi na zidovima manastira sačuvali su svoju lepotu do današnjih dana.
Brojni posetioci iz Srbije, ali i iz mnogih krajeva sveta, prilikom posete Pustinji posebno zastaju pred freskom koja je i pod zaštitom Uneska. Na njoj je Sveti Jovan Krstitelj naslikan s raširenim krilima i svojom glavom na pladnju koju mu je odrubio car Irod. Nastajanje ove freske posle 400 godina nedavno je skromnom prigodom obeležila i Eparhija valjevska uz učešće brojnog sveštenstva, istoričara, umetnika i drugih.
Fresku odlikuju tačne proporcije, izuzetan kolorit, lakoća i prozračnost, pa ne čudi što je mnogi porede po lepoti s freskom Belog anđela iz Mileševe.
Meštani ovog kraja o poreklu manastira kažu da su crkve Jovanju, Gračanicu i Pustinju podigla tri brata.
„Dao Bog da ti pusta ostane…”
Jednog dana, po završetku gradnje, pođoše u obilazak hramova koje su podigli. Došavši do Pustinje, zadužbine najmlađeg, diveći se njenoj lepoti, starija braća rekoše:
„Zašto i nama ne kaza da i mi sazidamo ovako lepu crkvu? Dao Bog da ti pusta ostane.” Po tom predanju manastir i selo podno Jablanika dobiše ime Pustinja.
U manastirskoj riznici čuvaju se dragocene relikvije, među kojima su i ikone iz Rusije, ručno izrađene kivote od svetogorskog kestena sa česticama moštiju Svetih besrebrenika Kozme i Damjana.
O manastiru Pustinja brigu već decenijama vodi skromno sestrinstvo na čelu s igumanijom Ninom (Simić), koja brojne goste, ma iz kog kraja sveta dolazili, dočekuje svežom vodom s dva zdenca i nadaleko poznatim medom. Mnogi ovde pronađu utehu za svoje nevolje.
Za manastir Pustinju najsrećniji dan u godini je 4. decembar kada se na molitvu da obeleže manastirsku slavu okupi veliki broj vernika, monaha i ljudi iz gotovo svih krajeva Srbije i inostranstva. Tom prilikom uvek se sete reči bogomudrog pregaoca Svetog oca Justina Ćelijskog koji kaže: „Onaj ko nije video ili ga nikada put neće odvesti na Svetu Goru neka dođe i vidi manastir Pustinju.”
Otkud krila Jovanu Krstitelju
Zahvaljujući dvojici sveštenika Valjevske eparhije Slobodanu Aleksiću i Nenadu Markoviću uspeli smo da dođemo do odgovora na pitanje zašto je Sveti Jovan Krstitelj na fresci u Pustinji naslikan s raširenim krilima. Oni objašnjavaju da su odgovor na ovo pitanje našli u jednom od misionarskih pisama vladike Nikolaja Velimirovića u kojem se kaže „da se angeli Božiji slikaju s krilima zbog toga što su oni bestelesni duhovi, lako pokretni, na službama, na koje ih Stvoritelj šalje. Kada se Spasitelj sveta rodio u Vitlejemu, angeli su objavili Njegovo rođenje pastirima i pozvali ove da se raduju i slave Boga. Prošlo je od tada 30 godina. I Spasitelj se javio na Jordanu da otpočne Svoje spasonosno delovanje. Onda Ga je Sveti Jovan objavio i pokazao narodu pozivajući ljude na pokajanje i očišćenje, kako bi se udostojili primiti Njeg, Mesiju i Spasitelja.”
Eto, zbog toga su, naglašava se u Misionarskom pismu Sv. vladike Nikolaja, umetnici hrišćanski od starih vremena često slikali Preteču Hristovog angela s krilima.
Matične knjige o krštavanju Francuza
Neprocenjivo kulturno blago čine crkvene matične knjige krštenih, venčanih i umrlih od 1837. do 1902. godine, koje beleže da je francusko akcionarsko društvo svojevremeno imalo koncesiju na eksploataciju rudnika bakra u obližnjem Rebelju. Radnici u rudniku, francuski državljani, krštavali su ovde i svoju decu, a matične knjige o tome čuvaju se u Istorijskom arhivu u Valjevu.
