​Potpuno drugačije od grčke klasike

Osim čuvenijeg Santorinija, ostrvo Milos drugo je najpoznatije ostrvo-vulkan Grčke.

Kao i Santorini, deo je Kikladskog arhipelaga. Za razliku od Santorinija – visokog ostrva s belim kućama na litici crno-crvenih vulkanskih stena, koje se nakon erupcije vulkana razdvojilo i uronilo u more – vulkan Milos je, nakon erupcije koja se dogodila ispod mora, „izronio” na površinu.

U luci Adamantas nalazi se zanimljiv Muzej rudarstva na Milosu u kojem je objašnjeno neobično geološko nasleđe ostrva (opsidijan, sumpor, gips) i gde postoje predlozi za pešačke rute kojima možete hodati uzduž i popreko ovog ostrva kako biste videli ove geološke formacije. Ovde se nalazi i drugi najveći na svetu površinski kop vulkanskog peščara, koji smo videli s brodića kojim smo plovili duž obale ovog ostrva. Ukoliko imate mačku i u kutiji u stanu držite pesak, vrlo je verovatno da dolazi s ovog ostrva.

Kako je statuta ostala bez ruku

Seljanin Georgios Kentrotas, kopajući u svojoj bašti na ostrvu Milos, pronašao je 1820. statuu iz 2. veka pre nove ere, za koju se ispostavilo da predstavlja boginju Afroditu (rimska Venera). Ne shvatajući njenu vrednost, dva metra visoku statuu izrađenu od čuvenog, paroskog mermera postavio je u svoju baštu, kao ukras. Nedugo potom, francuski mornar Žil Dimon d’Irvij, čiji je brod bio usidren na Milosu, ugledao je statuu u njegovom dvorištu, i odmah o svom otkriću obavestio francuskog ambasadora u tadašnjoj Osmanskoj imperiji, u čijem je sastavu Grčka u to vreme bila. Zajedno su započeli pregovore sa seljaninom i uspeli da dogovore cenu za otkup statue. U međuvremenu, i lokalni sveštenik je video statuu i krenuo u pregovore sa seljaninom da je otkupi i pokloni svom prijatelju koji je tada radio kao prevodilac s grčkog, na dvoru turskog sultana u Istanbulu. Prodaja je već bila dogovorena, i statua ukrcana u brod za Istanbul, kada je pozitivan odgovor i dozvola za kupovinu stigla i iz Francuske, te je francuski mornar istog dana ubedio vlasti Milosa da zaustave brod i statuu ipak prodaju njemu.

Tokom prebacivanja s jednog na drugi brod došlo je do prepirke i ruke statue su polomljene. U jednoj ruci Venera je navodno držala deo odeće, draperiju, a u drugoj jabuku, koja se u antici smatrala simbolom lepote.

Tako je Miloska Venera bez ruku završila u Parizu, u Muzeju Luvr, dok se njena kopija nalazi u Arheološkom muzeju Milosa. Pre nego što će kupoprodaja biti obavljena, prve tri noći Miloska Venera čuvana je u mestašcu Plaki, na brdu, u kući koja se danas izdaje strancima preko svetski poznatog portala za iznajmljivanje apartmana. O najčuvenijoj antičkoj grčkoj statui na svetu postoji natpis na ploči koja je postavljena na pročelju kuće. Nije poznato da li današnji vlasnik kuće od ove zanimljive priče ima nekakvu korist i da li turisti zbog njene istorije žele da odsednu baš ovde.

Tokom boravka na Milosu ukrcali smo se na brodić i na mini-krstarenju u trajanju od nekoliko sati jedno vreme proveli kupajući se u uvali zanimljive i veoma popularne plaže Kleftiko. U stvari, ova uvala s belim stenama i ne bi mogla da se nazove uvalom s plažom, iako šljunkoviti žal širine metra zaista postoji u samom podnožju zanimljivih stena. Formacije koje podsećaju na naslage šlaga na torti, čiji je oblik neko prvo skroz pokvario, a zatim ostavio da se stegne i osuši, neke su od glavnih atrakcija ovog ostrva.

Nakon krstarenja, vratili smo se na kopno i uputili ka selu Tripiti, na brdu iznad luke Adamantas, na ručak u prelepoj taverni. U ovom mestu nalaze se ostaci nekih od najstarijih ranohrišćanskih katakombi Evrope (1. vek), mesto gde su sahranjivani stanovnici antičkog Melosa, kako je glasio nekadašnji naziv ostrva.

Adamantas, najveća kružna luka

Miloski zaliv, u kojem se nalazi glavno mesto i luka Adamantas, najveća je kružna, prirodna luka Mediterana. Duž gotovo čitave obale zaliva, uzana, ne naročito reprezentativna plaža s tamarisima u pozadini, ima jednu zanimljivost. Na samoj obali, pored stena koje su bakarnonarandžaste boje, u moru mogu da se vide delovi koji se pene, na mestu gde iz dubine mora, iz vulkana izbija termalna voda. Zbog ovoga stene su dobile boje minerala koji se kroz utrobu zemlje probijaju ka površini.

Nedaleko od plaže, u jednom delu centralnog, kružnog zaliva nalaze se ostaci starog aerodroma, i pored njega velike, ravne površine – solane, odakle se vadila so.

Ostrvo Milos veoma je drugačije od ostalih ostrva Kiklada, i, za sada, potpuno bez turističke gužve. Uspavani vulkan Grčke tek čeka da ga otkriju zaljubljenici u zanimljive pejzaže, istoriju i letovanje bez velikih hotelskih kompleksa.

Uske uličice Plake

Centar starog dela Milosa, mestašce Plaka, smešteno je nedaleko od Tripitija, na najvišem delu ostrva. U šetnji Plakom videli smo ostatke venecijanske tvrđave, antičkog amfiteatra uklesanog u padinu brda, i dve Bogorodičine crkve (Panagija Palasitra i Panagija Korfijatisa).

Na putu ka vrhu Plake, uličicama potpuno bez turističke gužve, videli smo kuću u kojoj je pre odlaska za Francusku tri dana provela statua Miloske Venere, a zatim seli u jednu od malih kafeterija. Za razliku od drugih, poznatijih ostrva Kiklada, kafeterije Milosa na popodnevnom suncu gotovo da su prazne.

Bele stene plaže Sarakiniko

Ostrvo Milos poznato je po plažama od rozikastog, crvenkastog i narandžastog peska. Jedna od najčuvenijih plaža s blistavobelim, stenovitim formacijama nalik mesečevom pejzažu je Sarakiniko na severnoj obali, gde se nalaze pećine koje su nastale erozijom, zbog vulkanske aktivnosti. U špiljama bez broja nekada su se skrivali gusari, ali i nacisti za vreme Drugog svetskog rata.