Magična zova
Čaj od cvetova koristi se u lečenju prehlade, bronhitisa, gripa, astme, a sok od svežih bobica za neuralgije nerva lica, za umirenje trbušnih grčeva, poboljšanje apetita i cirkulacije
Zova (Sambucus nigra L.) je evropska biljka i rasprostranjena je od Grčke do Holandije i severne Ukrajine. Lekovita je, a narod joj pripisuje i magijske moći verujući da je nastanjuju vile. Prema nekim legendama Hrist je razapet na krstu od drveta zove, a o grane istog drveta obesio se Juda. Prema danskoj mitologiji u granama zove živi Majka Zove i ljudi moraju da traže njeno odobrenje pre nego što drvo poseku ili zapale. Benediktinski i franjevački fratri pravili su lekoviti sirup od bobica zove, koji su koristili protiv infekcija i upala organa za varenje.
Crna bazga
Najčešća narodna imena su: abzov, apta, bagza, baz, baza, bazgovina, bazdov, bazovika, bazovina, bezgovina, belika, crna bazga, crna zova, zovika, crni bezok, crna zovika, zovljika, zofa, zoha, itd.
U Srbiji gotovo da nema regiona u kome zova ne raste. Ima je po selima, uz žive ograde, međe, obode šuma, šikare oko naselja, kanala, potoka i puteva, a nastanjuje svetla, topla, vlažna staništa bogata humusom. Često se sreće u zajednicama s lužnjakom, jasenom i bukvom.
Lista u rano proleće (ponekad i u februaru), a cveta do juna. Cvetovi su jakog, karakterističnog mirisa. Plod je okrugla, tamnoljubičasta (kad sazri sjajnocrna) bobičasta koštunica sa 3–4 smeđe semenke i kao krv crvenim sokom. Plodovi sazrevaju krajem avgusta ili u septembru.
Mirišljavi cvetovi sadrže malu količinu eteričnog ulja i nešto saponina, glikozida i sluzi. Osušen cvet sadrži glikozid sambunigrin, flavonski heterozid, tanine, etarsko ulje, smole, šećer, organske kiseline.
Bobice zove su kiselkasto-slatkog ukusa. Sadrže vitamin Ce, nešto karotina i vitamina B i E. Listovi su otrovni zbog prisustva glikozida sambunigrina, koji oslobađa do 10 odsto cijanovodonične kiseline.
Čaj od listova i mladica zove koristi se za lakše izlučivanje mokraće, nakupljene tečnosti u telu, za lečenje šećerne bolesti kao i za čišćenje i poboljšanje krvi. Čaj od cvetova koristi se u lečenju prehlade, bronhitisa, kašlja, gripa, početne upale pluća, jake kijavice, ospica, šarlaha, teškog disanja, astme, kod početne tuberkuloze i kod svih reumatskih bolesti. Čaj od cvetova pomoći će da se preznojite kod bilo kog oblika prehlade ili gripa.
Kora od grana i stabla koristi se za pripremanje čaja kojim se otklanjaju poteškoće kod mokrenja, smetnje u radu bubrega i mehura, za razne edeme i tvrdu stolicu. Ali ovaj čaj se mora pomno i pažljivo dozirati, jer preterane količine mogu biti opasne. Upotrebljava se jedna manja i to ravna (nikako napunjena!) kafena kašičica za jednu šolju.
Zreli plodovi zove takođe su vrlo korisni. Pored mnogih drugih za zdravlje važnih materija, ove bobice, naravno kada su potpuno zrele, imaju više vitamina B nego ijedna poznata namirnica. Pošto se ne jedu sveže, plodovi zove se kuvaju bilo kao kompot, bilo kao džem. Deluju i protiv nesanice.
Sok od svežih bobica koristi se u lečenju neuralgije trigeminusa (neuralgija nerva lica), za jačanje, za blago regulisanje stolice, umirenje trbušnih grčeva, za poboljšane apetita i cirkulacije.
Cvetovi zove često služe i za jelo u obliku kolača, a od njih se spravljaju osvežavajuća penušava pića i likeri.
Sveži plodovi nisu za jelo
Sveže bobice nisu dobre za jelo, ali se mogu preraditi na različite načine u vidu pekmeza, kompota, vina, rakije, sokova, kaša, itd.
U narodu sveži cvetovi zove mnogo se koriste za izradu sirupa, od koga se spravlja prijatan i osvežavajući sok za svakodnevnu upotrebu. Sok se naročito preporučuje u toku zime za prevenciju gripa i prehlade.
Berba cvetova obavlja se u vreme punog cvetanja, odnosno čim se cvetići počnu otvarati. Berba obično počinje u drugoj polovini maja ili prvoj polovini juna. Branje treba obaviti po lepom i suvom vremenu.
Sirup od zove
Potrebno je:
25 cvasti zove,
3 l vode,
3 kg šećera,
4 limuna.
Cvasti zove oprati, a vodu prokuvati i potpuno ohladiti, pa zovine cvetove potopiti u tu vodu, sud prekriti čistom krpom i ostaviti da stoji 24 sata. Zatim vodu procediti kroz gusto sito ili gazu i u tu vodu ubaciti šećer, pa ostaviti da stoji dok se sav šećer ne rastopi. Povremeno promešati drvenom varjačom. Na kraju dodati sok od četiri limuna, sve dobro izmešati, sipati u flaše i dobro zatvoriti. Preko zatvarača sipati istopljen vosak, najbolji je pčelinji, ali može i običan vosak od žutih sveća. Ovo se radi da bi sok dugo mogao da stoji, mada može i bez voska da se održi u frižideru i do 3 meseca.
Džem od zove
Potrebno je:
2 kg zrelih plodova zove,
1,5 kg šećera,
1,5 l vode, isceđen limunov sok,
1 kesica cimeta.
Plodove najpre oprati, skinuti s drške i kuvati dok ne omekšaju. Pasirati. Vodu i šećer prokuvati, dodati proceđeni sok i kuvati oko 45–60 minuta. Kada počne da se zgušnjava, dodati limunov sok i cimet i kratko prokuvati. Odmah sipati u tegle i dobro zatvoriti.
*Recepte priredila: Gospava Nestorović, Beograd – Mirijevo.
