Dar od Boga

Probijanje kroz gužvu u uskim uličicama Hanje ka luci, uprkos opštem sjajnom raspoloženju u gradu, umorilo nas je i omelo da stignemo na početak fešte. Kažu, tako je uvek leti utorkom, kada se održava Festival tradicionalnih igara i pesama Krita. Prizor koji nas je dočekao vredeo je truda: pored mletačkog svetionika, „Farosa” iz 15. veka, simbola grada, u liniji duž doka kritski mladići i devojke u nošnjama ostrva igrali su kao jedan, zagrljeni.

Na obalu su pristizala kulturno-umetnička društva celog ostrva kako bi se u staroj venecijanskoj luci sastala u velikom krugu u kom su igrali i pevali uz tradicionalne instrumente, pokazujući novinarima i turistima pokoji korak kako bi i oni ušli u „kolo”.

Otvarajući skup, direktor turizma Hanje Nektarios Pasrudakis rekao je da mladi najvećeg grčkog ostrva nisu zaboravili svoju tradiciju i uživaju u njoj i danas.

Četrnaestogodišnji Tamiris Stavajdakis u plavo-beloj nošnji rekao nam je da je ponosan što je s Krita i da želi na ostrvu da ostane. „Moja porodica proizvodi, kao i većina, maslinovo ulje i vino, to je naše blago i sačuvaćemo ga”, kaže za „Magazin”.

Do stare luke u kojoj u dvospratnicama na obali smeštaj košta i do 600 evra za noć, beogradski novinari stigli su obilazeći grad s vodičem Manolisom Dukakisom. Sadašnji izgled grad je uglavnom dobio u poslednjem periodu mletačke vlasti koja je na Kritu trajala četiri i po veka, znači početkom 16. veka.

Otomanski period potom, od dva i po veka, doneo je prekrajanja crkava u džamije i gradnju hamama, tako da je arhitektura najstarijeg i nekad glavnog grada Krita mešavina grčko-vizantijske, italijanske i turske umetnosti gradnje. Kako nam je Dukakis pokazao, na 100 metara međusobne udaljenosti, među šarenim kućama pet hiljada godina starog gradskog jezgra, smeštene su i pravoslavna i katolička crkva, baš kao i džamija i sinagoga. Na Crkvi Svetog Nikole, koja je danas muzej, ostavljen je i minaret pored kupola, kao svedočanstvo. U luci je prepoznatljiva Kučuk-Hasanova džamija, prva izgrađena na Kritu posle turskog osvajanja. Po grčko-turskom sporazumu o iseljavanju 1923. godine, ostala je bez vernika, a onda i minareta. Grad, smatraju, ispod sadašnjih krije i dosta građevina iz perioda minojske civilizacije koju je osnovao kralj Minos oko tri hiljade godina p. n. e. na Kritu.

Okrepili smo se u Istorijskom kafeu gradskog parka, jednom od 50 u svetu te vrste, iz 1870. godine. Aspasija i Amalija, nazvane po istorijskim ličnostima, ponudile su nas tradicionalnom tankom pitom s medom, uz kritsku medovaču. Na putu ka maslinjacima u brdu prolazimo pored stenovitog ostrva s belom crkvom plave kupole, Svetog Teodora. Po legendi stenu je Zevs ovde bacio da bi ostrvo spasao od nemani.

Ostrvo maslina

Ostrvo maslina, kako još kao velikog proizvođača zovu Krit, u selu Gornji Vuves (Ano Vuves) pored Hanje ima Muzej stare masline u kojem se osim drveta starog između tri i pet hiljada godina nalazi i izložba svih sprava za ručnu proizvodnju maslinovog ulja na različite načine. Kako nam je objasnio naš vozač Jorgos Kanelakis, i sam proizvođač ulja, sakupljene masline cedile su se kamenim koturovima ili drvenom presom. U muzeju, pokazuje, izložene su masline u soli, vinu i limunu, kao i bilje u maslinovom ulju, stara kritska hrana. Na ostrvu ih smatraju i darom od Boga, baš kao i kozje sireve i meso i prepoznatljivo, pitko i blago kritsko vino.

Iz vinograda u brdima pogled se unedogled pruža na kilometarske peščane plaže i na Akrotiri, poluostrvo Hanje, u čijim su se brdima okruženim ovde ustalasanim morem monasi u nevremena povukli u pećine, zbog čega ga zovu Kritska Kapadokija.

Na vrhu ostrva je i manastir Aja Trijada, okružen vinogradima, odoleo je dva puta nemačkim nacističkim pokušajima razaranja. U manastiru su danas svega četiri sveštenika. Oni su nastavili manastirsku tradiciju proizvodnje vina, angažujući okolno stanovništvo.

Junak malog poluostrva ostrva Elefterios Vanizelos, rođen na Akrotiriju, bio je nosilac pobune protiv osmanske vlasti 1896–1897. godine, kada je obrazovana Republika Krit i započinje procvat kosmopolitskog grada u evropskom stilu. Hanja i Krit priključuju se Grčkoj 1913. godine, a na vrhu poluostrva je spomen-park, u kojem je i grob Vanizelosa. Iz njega se pruža pogled na stari grad i deo očuvanih zidina. Velika statua revolucionara Spirosa Kajalesa simboliše kritsku borbu u balkanskim ratovima, a tu su i spomenici borcima Drugog svetskog rata savezničkih armija... Tokom nemačkog osvajanja Grčke, Hanja i Akrotiri, gde se nalazi i aerodrom, pretrpeli su teška bombardovanja. Ostrvo između Evrope, Azije i Afrike oduvek je na strateškim putevima. Zbog otpora, grčko stanovništvo je stradalo, a iz grada je gotovo nestala dugovečna jevrejska manjina. Pedesetih se Hanja oporavlja, a sedamdesetih stižu prvi turisti, kako priča vodič.

Šejtanova luka

Najtajanstveniji, ali i najlepši deo Akrotirija su mala polukružna plaža i uski prolaz do nje među stenama, koje su ribari još u osmanskom periodu nazvali Šejtanova luka.

„Ovuda mogu da prođu i pristanu samo čamci i brodići, ali ukoliko je vetar povoljan. Među ovim stenama vetar u sekundi usred lepog dana može da promeni smer i onda nastaju đavolja posla, kako mi na moru kažemo”, priča naš kapetan broda Nikolas Janojalakis.

Iznad plaže je, pokazuje, kozja staza koja se nastavlja u strmi Šejtanov put poluostrvom, na kojem je kao „čuvar” podignuta mala crkva. Dok ronioci uživaju istražujući netaknutu morsku floru, bez straha, na rajskoj mini-plaži, prilazi nam mršava, smeđa, ostrvska koza s velikim zvonom, navikla na dobru volju fasciniranih turista da s njom podele užinu. Kao i stari grad, plaža podseća na slikarsko platno iz doba romantizma.

Kupanje u dva mora

Krit je jedino grčko ostrvo na kojem se ljudi kupaju u dva mora. Na obali dužoj od 1.000 kilometara na severu se u istom danu neko kupa u tirkiznom Kritskom moru i posle tridesetak kilometara južnije u modroplavom Libijskom. Svi tamo tvrde, ipak, da je 10 dana nedovoljno za obilazak celog Krita, naročito plaža – dugih peskovitih, malih, skrivenih, divljih i onih egzotičnih na jugu s kojih se, kažu, vidi Afrika. Na plaži Matala, koju su na jugu Krita šezdesetih otkrili hipici naselivši tada pećine, i danas na steni piše „Živi kao da sutra ne postoji” .

Auto iznajmite unapred

Najlepše plaže Hanje udaljene su od centra grada, zbog čega je poželjno iznajmiti auto. Ipak, to u tom slučaju učinite unapred, preko interneta, jer u julu i avgustu može da vam se dogodi da tamo od agencije do agencije dugo pokušavate da nađete slobodno vozilo. Manji automobili mogu da se iznajme za 30 evra po danu. Na severozapadnom delu ostrva, ljubiteljima romantike omiljena je plaža Falasarna, tu su kilometri rozikastog peska i stene koje se presijavaju tokom zalaska sunca. Od centra Hanje do nje vozili smo se 45 minuta. Preporuka ljubaznih Krićana je da se prati na recepciji trodnevna prognoza i da se ukoliko duva zapadni vetar, ova i plaža Elafonis, poznata po lepoti, izbegnu jer su otvorene ka moru.

Salata „ne postoji”

Kuvari u Hanji vole da svoju salatu nazovu imenom „ne postoji”, ljubomorno ne otkrivajući sastojke svoje verzije grčke salate. U osnovnu salatu s feta-sirom, krastavcem, paradajzom, baburom i ljubičastim lukom, uz obavezne masline, so i origano, stavljaju tunjevinu ili komadiće fileta, a nekad i drugog mesa i čak kockice domaćeg hleba. Oni ređaju prvo red kolutova krastavaca, koje začine maslinovim uljem i solju, potom red kolutova paradajza, red iseckane paprike, red luka – sve pouljeno i posoljeno, i najzad, red maslinki. Na to ubace svoj sastojak ili začin, često i susam. Kad sve pomešaju, na vrh stave feta-sir, takođe začinjen.

Feta sa susamom

Najčešća atrakcija na stolovima pored mora u Hanji je pečena grčka feta sa susamom. Kako su nam domaćini otkrili, najčešće se sprema s jajetom i grančicom svežeg ruzmarina, uz 2–3 kašike hladno ceđenog maslinovog ulja. U posluživanju neki koriste i grčki jogurt i leblebije, sveži krastavac i rukolu. Kad se feta utrlja u razmućeno jaje i u susam, peče se dok ne porumeni.

Feta sa sirom

Vruće se prelije uljem i ostavi da se ohladi. Oprane leblebije pomešaju se s uljem i ostalim začinima, preliju ih preko lista lovora na dasci za serviranje, preko njih idu feta, sveža salata i preostalo ulje od leblebija. Često su na stolu sarmice u listu vinove loze i kritska salata od tune s hlebom.

Direktan let tri puta nedeljno

Avionom se do Hanje iz Beograda danas brzo stiže. I do sada su postojali čarter letovi, a odnedavno je uveden direktan let našeg prevoznika koji traje sat i 50 minuta. Do aerodroma na Akrotiriju se iz Beograda leti ponedeljkom, četvrtkom i nedeljom.