Дар од Бога

Пробијање кроз гужву у уским уличицама Хање ка луци, упркос општем сјајном расположењу у граду, уморило нас је и омело да стигнемо на почетак феште. Кажу, тако је увек лети уторком, када се одржава Фестивал традиционалних игара и песама Крита. Призор који нас је дочекао вредео је труда: поред млетачког светионика, „Фароса” из 15. века, симбола града, у линији дуж дока критски младићи и девојке у ношњама острва играли су као један, загрљени.

На обалу су пристизала културно-уметничка друштва целог острва како би се у старој венецијанској луци састала у великом кругу у ком су играли и певали уз традиционалне инструменте, показујући новинарима и туристима покоји корак како би и они ушли у „коло”.

Отварајући скуп, директор туризма Хање Нектариос Пасрудакис рекао је да млади највећег грчког острва нису заборавили своју традицију и уживају у њој и данас.

Четрнаестогодишњи Тамирис Ставајдакис у плаво-белој ношњи рекао нам је да је поносан што је с Крита и да жели на острву да остане. „Моја породица производи, као и већина, маслиново уље и вино, то је наше благо и сачуваћемо га”, каже за „Магазин”.

До старе луке у којој у двоспратницама на обали смештај кошта и до 600 евра за ноћ, београдски новинари стигли су обилазећи град с водичем Манолисом Дукакисом. Садашњи изглед град је углавном добио у последњем периоду млетачке власти која је на Криту трајала четири и по века, значи почетком 16. века.

Отомански период потом, од два и по века, донео је прекрајања цркава у џамије и градњу хамама, тако да је архитектура најстаријег и некад главног града Крита мешавина грчко-византијске, италијанске и турске уметности градње. Како нам је Дукакис показао, на 100 метара међусобне удаљености, међу шареним кућама пет хиљада година старог градског језгра, смештене су и православна и католичка црква, баш као и џамија и синагога. На Цркви Светог Николе, која је данас музеј, остављен је и минарет поред купола, као сведочанство. У луци је препознатљива Кучук-Хасанова џамија, прва изграђена на Криту после турског освајања. По грчко-турском споразуму о исељавању 1923. године, остала је без верника, а онда и минарета. Град, сматрају, испод садашњих крије и доста грађевина из периода минојске цивилизације коју је основао краљ Минос око три хиљаде година п. н. е. на Криту.

Окрепили смо се у Историјском кафеу градског парка, једном од 50 у свету те врсте, из 1870. године. Аспасија и Амалија, назване по историјским личностима, понудиле су нас традиционалном танком питом с медом, уз критску медовачу. На путу ка маслињацима у брду пролазимо поред стеновитог острва с белом црквом плаве куполе, Светог Теодора. По легенди стену је Зевс овде бацио да би острво спасао од немани.

Острво маслина

Острво маслина, како још као великог произвођача зову Крит, у селу Горњи Вувес (Ано Вувес) поред Хање има Музеј старе маслине у којем се осим дрвета старог између три и пет хиљада година налази и изложба свих справа за ручну производњу маслиновог уља на различите начине. Како нам је објаснио наш возач Јоргос Канелакис, и сам произвођач уља, сакупљене маслине цедиле су се каменим котуровима или дрвеном пресом. У музеју, показује, изложене су маслине у соли, вину и лимуну, као и биље у маслиновом уљу, стара критска храна. На острву их сматрају и даром од Бога, баш као и козје сиреве и месо и препознатљиво, питко и благо критско вино.

Из винограда у брдима поглед се унедоглед пружа на километарске пешчане плаже и на Акротири, полуострво Хање, у чијим су се брдима окруженим овде усталасаним морем монаси у невремена повукли у пећине, због чега га зову Kритска Кападокија.

На врху острва је и манастир Аја Тријада, окружен виноградима, одолео је два пута немачким нацистичким покушајима разарања. У манастиру су данас свега четири свештеника. Они су наставили манастирску традицију производње вина, ангажујући околно становништво.

Јунак малог полуострва острва Елефтериос Ванизелос, рођен на Акротирију, био је носилац побуне против османске власти 1896–1897. године, када је образована Република Крит и започиње процват космополитског града у европском стилу. Хања и Крит прикључују се Грчкој 1913. године, а на врху полуострва је спомен-парк, у којем је и гроб Ванизелоса. Из њега се пружа поглед на стари град и део очуваних зидина. Велика статуа револуционара Спироса Кајалеса симболише критску борбу у балканским ратовима, а ту су и споменици борцима Другог светског рата савезничких армија... Током немачког освајања Грчке, Хања и Акротири, где се налази и аеродром, претрпели су тешка бомбардовања. Острво између Европе, Азије и Африке одувек је на стратешким путевима. Због отпора, грчко становништво је страдало, а из града је готово нестала дуговечна јеврејска мањина. Педесетих се Хања опоравља, а седамдесетих стижу први туристи, како прича водич.

Шејтанова лука

Најтајанственији, али и најлепши део Акротирија су мала полукружна плажа и уски пролаз до ње међу стенама, које су рибари још у османском периоду назвали Шејтанова лука.

„Овуда могу да прођу и пристану само чамци и бродићи, али уколико је ветар повољан. Међу овим стенама ветар у секунди усред лепог дана може да промени смер и онда настају ђавоља посла, како ми на мору кажемо”, прича наш капетан брода Николас Јанојалакис.

Изнад плаже је, показује, козја стаза која се наставља у стрми Шејтанов пут полуострвом, на којем је као „чувар” подигнута мала црква. Док рониоци уживају истражујући нетакнуту морску флору, без страха, на рајској мини-плажи, прилази нам мршава, смеђа, острвска коза с великим звоном, навикла на добру вољу фасцинираних туриста да с њом поделе ужину. Као и стари град, плажа подсећа на сликарско платно из доба романтизма.

Купање у два мора

Крит је једино грчко острво на којем се људи купају у два мора. На обали дужој од 1.000 километара на северу се у истом дану неко купа у тиркизном Критском мору и после тридесетак километара јужније у модроплавом Либијском. Сви тамо тврде, ипак, да је 10 дана недовољно за обилазак целог Крита, нарочито плажа – дугих песковитих, малих, скривених, дивљих и оних егзотичних на југу с којих се, кажу, види Африка. На плажи Матала, коју су на југу Крита шездесетих открили хипици населивши тада пећине, и данас на стени пише „Живи као да сутра не постоји” .

Ауто изнајмите унапред

Најлепше плаже Хање удаљене су од центра града, због чега је пожељно изнајмити ауто. Ипак, то у том случају учините унапред, преко интернета, јер у јулу и августу може да вам се догоди да тамо од агенције до агенције дуго покушавате да нађете слободно возило. Мањи аутомобили могу да се изнајме за 30 евра по дану. На северозападном делу острва, љубитељима романтике омиљена је плажа Фаласарна, ту су километри розикастог песка и стене које се пресијавају током заласка сунца. Од центра Хање до ње возили смо се 45 минута. Препорука љубазних Крићана је да се прати на рецепцији тродневна прогноза и да се уколико дува западни ветар, ова и плажа Елафонис, позната по лепоти, избегну јер су отворене ка мору.

Салата „не постоји”

Кувари у Хањи воле да своју салату назову именом „не постоји”, љубоморно не откривајући састојке своје верзије грчке салате. У основну салату с фета-сиром, краставцем, парадајзом, бабуром и љубичастим луком, уз обавезне маслине, со и оригано, стављају туњевину или комадиће филета, а некад и другог меса и чак коцкице домаћег хлеба. Они ређају прво ред колутова краставаца, које зачине маслиновим уљем и сољу, потом ред колутова парадајза, ред исецкане паприке, ред лука – све поуљено и посољено, и најзад, ред маслинки. На то убаце свој састојак или зачин, често и сусам. Кад све помешају, на врх ставе фета-сир, такође зачињен.

Фета са сусамом

Најчешћа атракција на столовима поред мора у Хањи је печена грчка фета са сусамом. Како су нам домаћини открили, најчешће се спрема с јајетом и гранчицом свежег рузмарина, уз 2–3 кашике хладно цеђеног маслиновог уља. У послуживању неки користе и грчки јогурт и леблебије, свежи краставац и руколу. Кад се фета утрља у размућено јаје и у сусам, пече се док не порумени.

Фета са сиром

Вруће се прелије уљем и остави да се охлади. Опране леблебије помешају се с уљем и осталим зачинима, прелију их преко листа ловора на дасци за сервирање, преко њих иду фета, свежа салата и преостало уље од леблебија. Често су на столу сармице у листу винове лозе и критска салата од туне с хлебом.

Директан лет три пута недељно

Авионом се до Хање из Београда данас брзо стиже. И до сада су постојали чартер летови, а однедавно је уведен директан лет нашег превозника који траје сат и 50 минута. До аеродрома на Акротирију се из Београда лети понедељком, четвртком и недељом.