Ne obrazlaži, već reši problem
Poslodavci će svršene đake i diplomce sačekati s konkretnim zadacima, u čijem rešavanju treba da pokažu inicijativu i svoj način razmišljanja, a ne nabubane lekcije. Zato naš obrazovni sistem treba što pre menjati
Često se čuje kritika na račun našeg obrazovnog sistema da se zasniva na bubanju i ponavljanju, a ne na razmišljanju. To je razumljivo, ističu poznavaoci prilika u prosveti, jer se naš obrazovni sistem nije menjao.
Međutim, oni koji imaju uspeha u predavanjima iz preduzetništva, kažu da se ovaj predmet značajno razlikuje od nekih drugih. Na časovima profesori se uglavnom bave praktičnim primerima i studijama slučaja, a često rade i projekte.
Inicijativa umesto teorije
Otkako se u srednjim školama više izučava preduzetništvo, profesori ovog predmeta puni su hvale za učenike. Oni to objašnjavaju drugačijim pristupom, časovima na kojima teorija ne igra glavnu ulogu, već inicijativa, razmišljanje, snalaženje... Čak i u drugim predmetima, kao što je na primer fizika, pristup je veoma bitan.
U srpskim školama učenici će lako odgovoriti na pitanje koliko biciklisti treba kinetičke energije da se popenje uz brdo, ali kad treba da reše praktični problem – kako da konstruišu bicikl, koji će se što brže spustiti niz strmu ravan – tu već nastaje problem. Ko savlada praktične prepreke, neće zaboraviti ono što je naučio.
I takmičenja su izazov za učenike. Nema ih puno u Srbiji, ali ona koja se održavaju su puna pozitivnih primera, naročito takmičenja u preduzetništvu.
Mladi kod nas su u nepovoljnom položaju na tržištu rada, stopa nezaposlenosti je među njima velika, pa je preduzetništvo deo rešenja za pokretanje novih poslova.
Profesor Milan Nikolić iz Svrljiga ima iskustva u vođenju učeničkih kompanija iz oblasti preduzetništva i može se pohvaliti odličnim rezultatima.
– Učenike privlači mogućnost da se iskažu.Ovde učenik rešava stvari koje se dešavaju u životu, sutra niko njih neće pitati odgovori mi „to i to”, nego reši „to”!
Nikolić navodi primer devojčice koja je od ćutljive i povučene mlade osobe postala lider svog tima.
– Kod dece se dešavaju neverovatne promene. To je draž ovih programa. Mladi sazrevaju i menjaju se, to su drugi ljudi kada završe program – kaže profesor biznis ekonomije i preduzetništva.
Druga njegova učenica istakla se na evropskom Sajmu poljoprivrede, kada je predložila da se u ishrani životinja sušena detelina pomeša sa svrljiškim lekovitim biljem, a ovaj projekat je vrlo zainteresovao strane mentore.
Nikolić priča kako je imao priliku da razgovara sa suprugom američkog ambasadora Kristofera Hila, koja je van protokola ostala s profesorima u svrljiškoj školi s kojima je razgovarala o programima za učeničke kompanije.
U zemlji preduzetništva, Americi, razvoj učeničkih kompanija ima zavidnu tradiciju, dužu od jednog veka. Već sto godina Amerikanci podstiču preduzetnički duh među učenicima. Mladi tako stiču praktično iskustvo u biznisu i poslovnim veštinama, ali razvijaju timski rad, komunikaciju i problemski orijentisano mišljenje.
Postoje neprofitne organizacije u SAD, kao što je „Junior Achievement”, koje se bave podrškom preduzetništva u školama. Ove organizacije organizuju treninge, radionice i takmičenja u kojima učenici mogu da učestvuju i razvijaju svoje ideje za biznis. Ovaj program se sprovodi i u našim srednjim školama i tako više od hiljadu učenika svake godine prođe kroz ovaj program.
U poslednjih nekoliko godina preduzetništvo je postalo značajna tema i u našem obrazovnom sistemu. Učenici zaista lepo prihvataju predmet, vole da učestvuju u projektnim aktivnostima.
Na takmičenju „Budućnost Srbije” učestvovao je i Mihajlo Stijačić, učenik Šeste beogradske gimnazije, i to s projektom stvaranja plastike od kože od jabuke. Od 160 ekipa bili su šesti.
Pripremajući se za takmičenja naučimo mnogo više od samog predmeta, kaže Mihajlo, koji je predvodio učeničku kompaniju na takmičenju.
Svaki čas u učionici kao izazov
Marina Pribiš, nastavnica preduzetništva u Tehničkoj školi „ Mileva Marić Ajnštajn” u Novom Sadu, proglašena je za nastavnicu godine na ovom takmičenju. Svoj uspeh objašnjava time da je uvek nastojala da svoje časove učini zanimljivim, takođe, i da inspiriše učenike da budu najbolja verzija sebe.
– Svaki dan u učionici je izazov, ali isto tako i prilika za rast i razvoj, kako za mene, tako i za učenike. Nastavnički poziv nije samo posao, već prava strast. Raditi s mladim umovima i biti deo njihovog obrazovnog puta je nešto što me ispunjava iz dana u dan. Ova nagrada je došla iz mog osmogodišnjeg rada s učenicima, kroz vođenje učeničkih kompanija i raznih programa za srednjoškolce – kaže Marina Pribiš.
Ona objašnjava i koliko je važan entuzijazam za rad s učenicima:
– Finansijska naknada je, naravno, svakome važan motiv za rad, ali nije sve u tome. Ljudi bi bili različiti, čak i ako bi svi bili podjednako dobro plaćeni. Zato je važan entuzijazam, jer ne postoji adekvatna novčana nadoknada za ovakve aktivnosti, štaviše često smo prinuđeni da posežemo za sopstvenim resursima – uverena je Marina Pribiš.
Preduzetničke veštine u stručnim školama
– Učenici koji izučavaju preduzetništvo u srednjim školama imaju priliku da se upoznaju s osnovama biznisa, procesom planiranja i započinjanja projekta, marketingom, finansijama, upravljanjem rizicima... Ovakvo obrazovanje im pomaže da razviju preduzetničke veštine, kao što su timski rad, kritičko mišljenje, problemsko rešavanje, komunikacija i prezentacija – kaže Marina Pribiš.
Nedostaju ljudi iz privrede
U srednjim stručnim školama, po oceni profesora, dosta je povezano teorijsko i praktično znanje. Škole poseduju svoje školske radionice i kabinete za praktičnu nastavu.
Ipak, postoje ograničenja u programima i nastavnim planovima, što može da ograničava uključivanje preduzetničkog obrazovanja. Mora da postoji balans između preduzetničkog obrazovanja i osnovnih nastavnih programa.
Zato je važno da postoji svest o značaju preduzetničkog obrazovanja i da nastavnici, direktori i stručnjaci za obrazovanje zajedno rade na unapređenju tog vida školovanja. Po opštoj oceni najviše nedostaju ljudi iz privrede, koji bi takođe trebalo da se uključe u obrazovni sistem.
Vojvodina ispred drugih
U regionalnom smislu Vojvodina je po pristupu učeničkom preduzetništvu ispred ostatka zemlje. To pokazuju i rezultati s takmičenja. Kako to objasniti?
– Ovo je nešto što je interesantno i nama, naročito što Vojvođani nisu prepoznati kao preduzimljivi ljudi. Šalu na stranu, mislim da iza toga stoji posvećen rad kako bi ova tema zauzela mesto koje zaslužuje. Primetno je, takođe, pojačano interesovanje učenika i nastavnika za preduzetničko obrazovanje i sprovođenje učeničkih kompanija. Što samo po sebi stvara dodatnu motivaciju za sve – kaže profesorka Pribiš.
