Не образлажи, већ реши проблем
Послодавци ће свршене ђаке и дипломце сачекати с конкретним задацима, у чијем решавању треба да покажу иницијативу и свој начин размишљања, а не набубане лекције. Зато наш образовни систем треба што пре мењати
Често се чује критика на рачун нашег образовног система да се заснива на бубању и понављању, а не на размишљању. То је разумљиво, истичу познаваоци прилика у просвети, јер се наш образовни систем није мењао.
Међутим, они који имају успехa у предавањима из предузетништва, кажу да се овај предмет значајно разликује од неких других. На часовима професори се углавном баве практичним примерима и студијама случаја, а често раде и пројекте.
Иницијатива уместо теорије
Откако се у средњим школама више изучава предузетништво, професори овог предмета пуни су хвале за ученике. Они то објашњавају другачијим приступом, часовима на којима теорија не игра главну улогу, већ иницијатива, размишљање, сналажење... Чак и у другим предметима, као што је на пример физика, приступ је веома битан.
У српским школама ученици ће лако одговорити на питање колико бициклисти треба кинетичке енергије да се попење уз брдо, али кад треба да реше практични проблем – како да конструишу бицикл, који ће се што брже спустити низ стрму раван – ту већ настаје проблем. Ко савлада практичне препреке, неће заборавити оно што је научио.
И такмичења су изазов за ученике. Нема их пуно у Србији, али она која се одржавају су пуна позитивних примера, нарочито такмичења у предузетништву.
Млади код нас су у неповољном положају на тржишту рада, стопа незапослености је међу њима велика, па је предузетништво део решења за покретање нових послова.
Професор Милан Николић из Сврљига има искуства у вођењу ученичких компанија из области предузетништва и може се похвалити одличним резултатима.
– Ученике привлачи могућност да се искажу.Овде ученик решава ствари које се дешавају у животу, сутра нико њих неће питати одговори ми „то и то”, него реши „то”!
Николић наводи пример девојчице која је од ћутљиве и повучене младе особе постала лидер свог тима.
– Код деце се дешавају невероватне промене. То је драж ових програма. Млади сазревају и мењају се, то су други људи када заврше програм – каже професор бизнис економије и предузетништва.
Друга његова ученица истакла се на европском Сајму пољопривреде, када је предложила да се у исхрани животиња сушена детелина помеша са сврљишким лековитим биљем, а овај пројекат је врло заинтересовао стране менторе.
Николић прича како је имао прилику да разговара са супругом америчког амбасадора Кристофера Хила, која је ван протокола остала с професорима у сврљишкој школи с којима је разговарала о програмима за ученичке компаније.
У земљи предузетништва, Америци, развој ученичких компанија има завидну традицију, дужу од једног века. Већ сто година Американци подстичу предузетнички дух међу ученицима. Млади тако стичу практично искуство у бизнису и пословним вештинама, али развијају тимски рад, комуникацију и проблемски оријентисано мишљење.
Постоје непрофитне организације у САД, као што је „Junior Achievement”, које се баве подршком предузетништва у школама. Ове организације организују тренинге, радионице и такмичења у којима ученици могу да учествују и развијају своје идеје за бизнис. Овај програм се спроводи и у нашим средњим школама и тако више од хиљаду ученика сваке године прође кроз овај програм.
У последњих неколико година предузетништво је постало значајна тема и у нашем образовном систему. Ученици заиста лепо прихватају предмет, воле да учествују у пројектним активностима.
На такмичењу „Будућност Србије” учествовао је и Михајло Стијачић, ученик Шесте београдске гимназије, и то с пројектом стварања пластике од коже од јабуке. Од 160 екипа били су шести.
Припремајући се за такмичења научимо много више од самог предмета, каже Михајло, који је предводио ученичку компанију на такмичењу.
Сваки час у учионици као изазов
Марина Прибиш, наставница предузетништва у Техничкој школи „ Милева Марић Ајнштајн” у Новом Саду, проглашена је за наставницу године на овом такмичењу. Свој успех објашњава тиме да је увек настојала да своје часове учини занимљивим, такође, и да инспирише ученике да буду најбоља верзија себе.
– Сваки дан у учионици је изазов, али исто тако и прилика за раст и развој, како за мене, тако и за ученике. Наставнички позив није само посао, већ права страст. Радити с младим умовима и бити део њиховог образовног пута је нешто што ме испуњава из дана у дан. Ова награда је дошла из мог осмогодишњег рада с ученицима, кроз вођење ученичких компанија и разних програма за средњошколце – каже Марина Прибиш.
Она објашњава и колико је важан ентузијазам за рад с ученицима:
– Финансијска накнада је, наравно, свакоме важан мотив за рад, али није све у томе. Људи би били различити, чак и ако би сви били подједнако добро плаћени. Зато је важан ентузијазам, јер не постоји адекватна новчана надокнада за овакве активности, штавише често смо принуђени да посежемо за сопственим ресурсима – уверена је Марина Прибиш.
Предузетничке вештине у стручним школама
– Ученици који изучавају предузетништво у средњим школама имају прилику да се упознају с основама бизниса, процесом планирања и започињања пројекта, маркетингом, финансијама, управљањем ризицима... Овакво образовање им помаже да развију предузетничке вештине, као што су тимски рад, критичко мишљење, проблемско решавање, комуникација и презентација – каже Марина Прибиш.
Недостају људи из привреде
У средњим стручним школама, по оцени професора, доста је повезано теоријско и практично знање. Школе поседују своје школске радионице и кабинете за практичну наставу.
Ипак, постоје ограничења у програмима и наставним плановима, што може да ограничава укључивање предузетничког образовања. Мора да постоји баланс између предузетничког образовања и основних наставних програма.
Зато је важно да постоји свест о значају предузетничког образовања и да наставници, директори и стручњаци за образовање заједно раде на унапређењу тог вида школовања. По општој оцени највише недостају људи из привреде, који би такође требало да се укључе у образовни систем.
Војводина испред других
У регионалном смислу Војводина је по приступу ученичком предузетништву испред остатка земље. То показују и резултати с такмичења. Како то објаснити?
– Ово је нешто што је интересантно и нама, нарочито што Војвођани нису препознати као предузимљиви људи. Шалу на страну, мислим да иза тога стоји посвећен рад како би ова тема заузела место које заслужује. Приметно је, такође, појачано интересовање ученика и наставника за предузетничко образовање и спровођење ученичких компанија. Што само по себи ствара додатну мотивацију за све – каже професорка Прибиш.
